Занимљивости

Ако Србија не подигне споменик Пупину, ја ћу то учинити

(Фото Н. Марјановић)

Куд год је ишао Михајло Пупин, „Њујорк тајмс” га је пратио у стопу, а то је велика ствар. Толико је учинио у науци, за српски народ у Америци и за Србију. Он је Србију довео у Америку. Међутим, са стварањем Југославије Пупин се брише са сцене и тек педесетих година овде излази његова биографија, каже професорка Радмила Милентијевић, чију књигу о Пупину треба да објави Универзитет Колумбија, а у јуну ће изаћи и превод на српски.

Радмила Милентијевић у Америци живи од 1954. године. Студирала је на Економском факултету у Београду, магистрирала историју на Чикашком универзитету и докторирала на Универзитету Колумбија у Њујорку. Предавала је Савремену европску историју на Сити колеџу Градског универзитета у Њујорку, где је била и професор емеритус.

У Србију долази четири пута годишње. Сваког јуна, од 2011, додељује се награда с њеним именом нашим студентима историје и књижевности. Добитница је награде острва Елис, која се додељује заслужним емигрантима, а међу добитницима је седам председника САД. Ауторка је књиге о Милеви Марић Ајнштајн, која је с енглеског преведена на српски, француски и румунски.

Помињете да је Пупин остао непознат и овде и у Америци…

Његове књиге биле су веома популарне. Када је објављена његова аутобиографија у септембру 1923, у новембру је већ распродата и изашло је друго издање. Следеће године добио је Пулицерову награду и те године излазе четири издања по 10.000 примерака. После тога сваке године по два или три издања до 1929. и економске кризе. Такође, Пупин је имао 34 патента, а не 24 како се овде често помиње. Вудро Вилсон га је ставио у владину комисију за аеронаутику како би се нашао начин да се путем далекосежне телефоније успостави веза између авиона. Када је Пупин отишао у пензију, председник САД Хардинг писао му је писмо у којем помиње да је његов изум у авијацији велико благо. По завршетку Другог светског рата комунисти нису хтели да чују за таквог човека.

Пупиново име отварало је многа врата, али је имао и непријатеље?

Био је сељачки син, с пет центи у џепу дошао у Америку и остварио амерички сан. Много је учио, био је један од најбољих студената Колумбија универзитета који му је дао прву Тиндалову награду за усавршавање у Берлину. Усавршавао се и у Кембриџу и сматрао је да наука треба да служи човечанству. Још у гимназији у Панчеву био је слободољубив, газио је аустроугарску заставу и хтели су да га избаце из школе… Студије је започео у Прагу па отишао у Америку. Тамо је затекао српске раднике разбацане широм земље у тзв. локална друштва и он лансира идеју да се удруже у федерације да би имали боље осигурање. Радили су у челичанама и ако се повреде или разболе, газда за то није био одговоран. У Удружењу „Србобран” у Питсбургу украдено је 32.000 долара и они су били за федерацију да се не би прочуло да су банкротирали. Молили су да их Пупин уједини. Он основа федерацију „Слога”, пријавио је држави Њујорк, а за новац од чланарине куповао акције.

Паја Радосављевић, психолог, био је импресиониран Пупином. Како сам није имао такав утицај, удружио се са „Србобраном” у намери да склоне Пупина с места председника „Слоге” и да Тесла постане потпредседник. У писмима Тесли, Паја Пупина назива најгорим именима. Мудри Тесла не одговара писмено него му каже да ће причати кад се виде. Тесла даје своје име на изборе, али народ бира Пупина с 91 одсто. Пупинов циљ је био да сачува „Слободу” и српски народ обезбеди у невољи. На крају, у писму Радосављевићу, Тесла 1919. пише да он као амерички грађанин неће да се меша у српску политику и каже да диже руке од ових питања.

Какав је био однос Пупина и Тесле?

Тесла га је звао у позориште а Пупин њега на пиће у хотел „Асторија”. Једини конфликт је овај у вези с Радосављевићем. Кад је био Теслин 75. рођендан, организатор је звао Пупина који је одговорио да Теслу није видео више од 20 година и зато му није послао честитку. Пупин се није свађао ни са ким. Никад није написао нешто против Тесле или Радосављевића. Тесла је дошао кад је Пупин био на самрти, али не зна се о чему су причали.

Пупинова улога у Париској мировној конференцији 1919?

Никола Пашић је рекао председнику владе Протићу да без Пупина тешко да може нешто да уради у Паризу. Казао је да сви из америчке делегације знају Пупина и да га дижу у звезде. У америчкој делегацији су два Пупинова друга с Колумбије, а годину дана раније српска застава вијорила се не само на Белој кући, као што се често понавља, већ је цео Вашингтон био под српским заставама које су биле истакнуте на свим државним институцијама. Вилсон је у свом прогласу апеловао на народ да се тог дана у цркви помоле за Србе због њихове изузетне улоге у Првом светском рату…

У Паризу су преговарале велике силе: Енглеска, Француска, Италија и Америка. Пашић је позвао Пупина да хвата први брод јер је на дневном реду Банат. Шта су се сетили? Рекли су америчкој делегацији да је Пупин из Идвора у Банату и да ту само Срби живе. Вилсон је наредио делегацији да Срби добију пределе где су Срби у већини. Кад је стигао Пупин, Пашић му исприча да је Банат решен, али треба решити Далмацију и острва. Две недеље су Пупина обучавали о тим питањима и сачували су јадранску обалу, Блед и Триглав за Словенију. Хрвати му никада нису захвалили, али Словенци јесу. Прогласили су га почасним грађанином Бледа и подигли му тамо споменик.

Треба рећи и да је Србија у САД послала пуковника Прибићевића да сакупља волонтере за Први светски рат. Пупин му је казао да са Србима неће имати проблема, али да су Хрвати и Словенци под утицајем католичког клера и аустроугарских конзула, имају добре послове и неће да гину за српског краља. Требало је да сакупе 15.000 Хрвата и Словенаца, а нашли су свега 300.

У приватном животу Пупин није имао среће…

Прву жену је много волео и након њене смрти био је веома утучен. С њом је имао кћерку Варвару, којој је оставио осигурање да може да живи до краја живота и да јој Колумбија исплаћује 9.000 долара годишње. Играла је тенис, јахала коње, имала ергелу, ишла на трке. Није хтела да студира и стално је била у дуговима. Побегла је с учитељем јахања и убрзо се развела од њега. Удала се онда за човека који је завршио Харвард и имао је велико наследство. Нису имали деце. У другој години брака, у Детроиту, зет пише Пупину да његово наследство није довољно и да им Пупин шаље више. Пупин је оставио Колумбији новац и своју велику вилу, око 10 хектара земље – где је имао 100 сименталки, али после његове смрти Колумбија је из сентименталних разлога кућу вратила његовој кћерки. Зет је продао скупе тепихе, Пупинове медаље од злата, а папире из куће запалио. Био је ментално оболео и једно време у душевној болници. Пупин је имао и другу, невенчану жену, такође Американку. Она је имала двоје деце из првог брака, а с њим није имала порода.

Да ли ће Пупинове мошти бити враћене у Србију?

Пупин је сахрањен на гробљу у Бруклину, јер тада није било српског гробља, а предлог је да се његове мошти пренесу у Цркву Светог Саве на Врачару. Имао је три сестре и оне имају унуке. Контактирала сам с једним од њих и он је за то да се мошти врате у Србију. Та одлука мора да се региструје у суду и да се сагласе остали потомци. Иначе, сада је српска црква у Патерсону купила имање за прво српско гробље. Дала сам им донацију и даћу још. А ако Србија за годину-две не подигне споменик Пупину, ја ћу то учинити.

Близу два милиона долара свог новца дали сте институцијама у Србији, САД, Румунији и Француској…

Шта друго да радим? То је моје поимање смисла на овој земљи. Моји корени су веома јаки. Одрасла сам без дедова који су погинули у Првом светском рату. Моја неписмена баба стално је говорила о Светом Сави, цару Лазару, Карађорђу. Увек је давала новац Циганкама које су просиле. Питала сам зашто даје наше паре уместо да ми да за бомбоне. Она је говорила: „Душо моја, живи и помози гладном да живи.”

Из Америке сам слала помоћ породици. За време студија у САД радила сам као келнерица у кафани у Чикагу, рачуновођа у једној фабрици и преводила стручне радове с руског за професора хемије. Прва донација била ми је 10 долара за школовање принца Александра у Америци. Како је Америка тада хтела да окрене Тита на запад, доводили су наше министре преко лета. Положила сам испит у Стејт департменту и радила као преводилац. Међу њима је била Станка Веселинов, министар културе, која ме је после водила по нашим манастирима. Ту сам видела тешко стање, касније и помагала Цркву.

У нашој влади сте били министар без портфеља од јула до новембра 1992. и министар информисања од фебруара 1997. до марта 1998. Држали сте предавања о југословенској кризи на америчким универзитетима, давали интервјуе за Би-Би-Си, Си-Ен-Ен, Фокс њуз… Председник САД Клинтон је одговарао на ваша писма. Како је слика о нама пролазила до медија?

Слободан Милошевић ме је позвао у владу. Рекао је да тражимо начин за мир у Босни. Панић је после ангажовао владу да обара Милошевића, о чему сада пишем у мемоарима.

На универзитету у САД радила сам и односе с јавношћу и доста новинара сам знала. Да сам нападала српску владу као што сам нападала америчку била бих на Голом отоку, али у Америци ипак има слободе. Хтели су да ме избаце с факултета јер браним геноцидан народ, рекавши да због тога нисам квалификована да предајем историју. Међутим, ректор и УО су стали уз мене.

Нису сви новинари тамо против Србије. Прва моја велика дебата на Си-Ен-Ену била је с Матом Мештровићем, професором историје на америчком универзитету, сином Ивана Мештровића. Новинар нас пита ко жели први. Ја кажем: „Ово је 20. век, ако господин хоће први, слободно.” Он поче да су велике разлике – Хрвати су цивилизовани, а Срби су налик Циганима. Рекла сам да хоћу да цео свет чује да су разлике између Срба и Хрвата огромне и оне су дошле до изражаја када је Хитлер напао Југославију. Хрвати су га загрлили, он им је дао независну државу, а Срби су се борили против њега и нацизма. Кажем да су Хрвати створили концлогоре и убијали Србе, бацали у јаме и палили их у црквама, да су чак и немачки командири били тиме згрожени. Убијали су тада и Јевреје и Цигане и зато овај господин нас изједначава с Циганима. А кад се завршио рат, ми смо прихватили државу јединства. За Милошевића је рекао да је диктатор, а ја сам казала да га је народ изабрао и да он не да цепање држава.

У Сједињеним америчким државама сте члан Демократске странке.

У Демократској странци сам од краја шездесетих година. Кад су нас бомбардовали, нападала сам Клинтона у медијима да нам разара земљу против сваког међународног закона. Сада сам у опозицији у оквиру странке јер нисам за политику коју Америка води од завршетка Хладног рата. Америка мора да промени политику и да се не понаша као империја која поседује арсенале за уништавање. Важно је да схвати да више није једина сила на свету и да се констелација снага мења. Русија стаје на ноге, Кина је јака, мала Северна Кореја има атомску бомбу и Иран ће да је добије. Америка мора да сарађује с великим силама а не да изазива трећи светски рат.

У извештају Ције из 1989. писало је да се Југославија распада и да нема силе која ће то да заустави. Да разлог распада почиње на Косову и да је ту све припремљено – Шиптари с Косова су у Албанији обучени за герилски рат а муниција пребачена и из Немачке. Писало је да то уводи Србију у грађански рат, да ће Милошевић покушати то да спречи, али ће му руке бити везане на Косову. Као министар сам два пута била на југу Косова где нико није дошао да их обиђе од краја Другог светског рата. Људи су ми љубили стопе, остављени и напуштени. Показивали су рупе кроз планине кроз које су Албанци долазили јер је Косово за њих било спас. Тито је то дозволио. Граница није чувана.

Какво је расположење сада у нашој дијаспори?

Већина не воли ову политику сада. Припремамо се да идемо на суд зато што је владика источноамерички Иринеј од 2016. распустио парохију у Њујорку и потрошио силан новац. Живи у дворцу с 24 собе, с базеном, а скупштина цркве није одржана четири године. Он нас је разорио, многи људи из цркве су отишли због њега у српску цркву у Њу Џерзију, неки у руску, а неки чак у грчку цркву.

Кад је реч о Доналду Трампу он неће моћи много да уради јер нема већину у Конгресу. Ја сам гласала за њега јер нисам хтела Клинтонове који су нас бомбардовали. Трамп нема углађеност и нису га још научили томе. Они га нападају, а он се рита. Али поново ће добити изборе. Смањио је незапосленост која је мања него пре неколико деценија, што је добро за радничку класу, а контролише и инвазију емиграната. Ово ће бити велика опомена естаблишменту у Америци да усклади политику с потребама народа и оним што су заиста амерички интереси.

Новац и лекови за српски народ

Радмила Милентијевић финансијски је помагала српски народ у Крајини, Републици Српској и Косову, уложила је новац у одбрану Милошевића, Младића и Караџића у Хагу. Милошевићеву одбрану у Хагу превела је на енглески. Од 1993. до 2001, у више од 20 прекоокеанских летова, доносила је лекове као председница Светског српског добровољног фонда за хуманитарну помоћ – у клиничке центре у Бањалуци и Приштини, Војни болнички центар у Книну, Дечју клинику у Тиршовој… Лично је помогла Саборну цркву у Београду с 269.000 долара, Цркву Светог Саве на Врачару с 91.300 долара, Цркву Светог Саве у Њујорку 143.300, Цркву Светог Јована Крститеља у Патерсону 7.200, дала је 21.100 долара Народном музеју за витрину за Мирослављево јеванђеље, Цркви Свете Петке у Бондију, у Француској 20.000, за САНУ 19.310, Хиландару 13.100, Цркви Светог Вазнесења Господњег у Решици у Румунији 60.000, Универзитету у Београду 45.000, за споменик кнегињи Милици у Трстенику 21.000 и многим другима.

Аутор: Мирјана Сретеновић

Извор: http://www.politika.rs/scc/clanak/446193/Ako-Srbija-ne-podigne-spomenik-Pupinu-ja-cu-to-uciniti

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!