Ako mi, Srbi, prihvatimo realnost – neće biti Srbije
Šta je realnost? Po definiciji to je: stvarnost, činjenično stanje, uzeto iz života, istinitost.
Ali, u vremenu sadašnjem, postmodernom, kada postoji i postistina, da li postoji i postrealnost?
Da li je sama spoznaja dovoljna da se stvar, delo, pojava ili stanje proglasi – realnim?
Da li je Ajnštajn bio realan kada je tvrdio da je sve relativno?
Kakav je uticaj protoka vremena na spoznaju realnosti. Gde je granica vremenskog trajanja kada se nešto proglašava realnim? Šta znači to kada se kaže: u tom trenutku je to bilo realno? Kada je taj trenutak prestao da bude realan?
Mantra današnjih kreatora realnosti i globalnih manipulatora je – prihvatite realnost.
Danas bi se i dalje Sunce okretalo oko Zemlje, da Kopernik nije odbio da prihvati realnost i napravi – obrt.
Đordano Bruno bi realno mogao da svoj život okonča uz vatru kamina, a ne na lomači.
Kada su svi, realno videli i znali da je to tako, realno, Galilej je suprotno realnosti saopštio: ,,Ipak se okreće”.
Kolumbo je, uprkos realnosti stalno išao na zapad i otkrio Novi svet.
Bastilja je bila – realnost. Da su Francuzi slepo i fatalistički verovali u realnost, Bastilja bi bila simbol i dandanas, a ,,Sloboda, bratstvo, jednakost” ostao bi nerealni apel.
Realnost je biti rob u Americi. Koliko bi samo pamuka proizvela Amerika? Ali nisu bili realni – ukinuli su ropstvo.
Da li je bilo realno suprotstaviti se turskoj vojsci na Kosovu Polju? Nije, ali je iz te bitke stvoren duh vere, ideje, vrednosti i nadahnuća za vekove koji će slediti.
Početkom 19. veka Turci, dahije, ropstvo, danak, sve je to bilo – realno. Trebalo je, realno, i dalje gledati, plaćati, trpeti zulum?
Te, 1915. realno je srpska vojska bila isterana iz zemlje, Srbija okupirana, na ivici propasti. Da li je povlačenje na Krf bilo realno? Nije, ali je nerealno vaskrslo Srbiju.
Da li je bilo realno da Pupin ostane u Idvoru, a Tesla u Lici? Realno, da. Na sreću čovečanstva nisu bili realni.
Da su Hrvati, Slovenci, Crnogorci, Makedonci, Šiptari, prihvatili realnost Jugoslavija se ne bi raspala.
Da su Šiptari prihvatili realnost ne bi bilo tzv. „Republike Kosovo“.
Ako mi, Srbi, prihvatimo realnost – neće biti Srbije.
