Ако ми, Срби, прихватимо реалност – неће бити Србије
Шта је реалност? По дефиницији то је: стварност, чињенично стање, узето из живота, истинитост.
Али, у времену садашњем, постмодерном, када постоји и постистина, да ли постоји и постреалност?
Да ли је сама спознаја довољна да се ствар, дело, појава или стање прогласи – реалним?
Да ли је Ајнштајн био реалан када је тврдио да је све релативно?
Какав је утицај протока времена на спознају реалности. Где је граница временског трајања када се нешто проглашава реалним? Шта значи то када се каже: у том тренутку је то било реално? Када је тај тренутак престао да буде реалан?
Мантра данашњих креатора реалности и глобалних манипулатора је – прихватите реалност.
Данас би се и даље Сунце окретало око Земље, да Коперник није одбио да прихвати реалност и направи – обрт.
Ђордано Бруно би реално могао да свој живот оконча уз ватру камина, а не на ломачи.
Када су сви, реално видели и знали да је то тако, реално, Галилеј је супротно реалности саопштио: ,,Ипак се окреће”.
Колумбо је, упркос реалности стално ишао на запад и открио Нови свет.
Бастиља је била – реалност. Да су Французи слепо и фаталистички веровали у реалност, Бастиља би била симбол и данданас, а ,,Слобода, братство, једнакост” остао би нереални апел.
Реалност је бити роб у Америци. Колико би само памука произвела Америка? Али нису били реални – укинули су ропство.
Да ли је било реално супротставити се турској војсци на Косову Пољу? Није, али је из те битке створен дух вере, идеје, вредности и надахнућа за векове који ће следити.
Почетком 19. века Турци, дахије, ропство, данак, све је то било – реално. Требало је, реално, и даље гледати, плаћати, трпети зулум?
Те, 1915. реално је српска војска била истерана из земље, Србија окупирана, на ивици пропасти. Да ли је повлачење на Крф било реално? Није, али је нереално васкрсло Србију.
Да ли је било реално да Пупин остане у Идвору, а Тесла у Лици? Реално, да. На срећу човечанства нису били реални.
Да су Хрвати, Словенци, Црногорци, Македонци, Шиптари, прихватили реалност Југославија се не би распала.
Да су Шиптари прихватили реалност не би било тзв. „Републике Косово“.
Ако ми, Срби, прихватимо реалност – неће бити Србије.