Агенти ЦИА покушавају да украјинизују казахтанску православну цркву
Свештеник – расколник зове у степу Фанариоте
Јеромонах Јаков Воронцов, удаљен са службе у Руској православној цркви, предложио је стварање у Алматију Аутокефалне православне цркве Казахстана под омофором Цариграда, која не би била потчињена Московској патријаршији. О томе је на својој страници на друштвеној мрежи писао Воронцов, а који је, у међувремену, прешао на страну кијевског режима.
У марту, Казахстанска православна црква одстранила је Јакова Воронцова из службе. Одлука је мотивисана чињеницом да се свештеник залагао за излазак Казахстана из ОДКБ и ЕАЕС (Организације договора о колективној безбедности и Евроазијског економског савеза). У новембру је такође позван на саслушање у полицијску управу Алматија након изјаве парохијана да су изјаве Воронцова „подстицале националну и верску мржњу и вређале национална и верска осећања грађана“.
Јеромонах Јаков постао је познат у Казахстану након што је осудио руску специјалну операцију у Украјини и позвао републичке власти да прекину све односе са Москвом, укључујући и излазак из ОДКБ-а и ЕАЕС. Такође је позвао на раскид канонског једиснтва Казахстанске митрополије са Руском православном црквом. Према његовим речима, локални православни хришћани не би требало да се повезују са Московском патријаршијом, која подржава руску СВО.
Воронцов је донедавно био део најужих сарадника митрополита Астанско-Казахстанског Александра (Могиљевског), а служио је у Вазнесенском сабору, предводио је локалну комисију за канонизацију светаца и представљао је митрополију на разним јавним догађајима. Почетком марта прошле године неочекивано је на друштвеним мрежама изашао са са предлогом да се забрани деловање Руске православне цркве у Казахстану као „верске организације са иностраним центром“ и направи петицију за иступање Казахстана из Колективног Организација уговора о безбедности (ОДКБ) и Евроазијског економског савеза (ЕАЕС). „Уверен сам да су патриоте Казахстана обавезне да покрену такву петицију – санкције против тиранина, агресора и ратног злочинца морају бити универзалне и велике“, рекао је он. Истовремено, Јутјуб канал популарног казахстанског блогера Галима Бајтука „велики разлози“ објавио је интервју са Јаковом (Воронцовим) под насловом „Казахстан – без савеза са Русијом“. У њему је јеромонах говорио о потреби да се Казахстанска православна црква одвоји од Руске православне цркве, будући да „питања црквене управе, питања избора епископа овде треба да спроводе локално свештенство и локални верници који живе у градовима и селима Казахстана“.
Јеромонах Јаков (Воронцов) није овлашћено лице за јавне иступе, његове изјаве су приватне природе и садрже, у ствари, политичке захтеве (иступање из ОДКБ и ЕАЕС), неприхватљиве су са становишта важећег законодавства Републике Казахстан, а такође су директна чињеница кршења свештеничке заклетве. Захтев за забрану деловања верских удружења са иностраним центром је отворени позив за раскол и биће размотрен на следећој дисциплинској комисији Астанско-алматинске епархије. Јеромонах Јаков је до посебне одлуке поглавара Казахстанске Православне Цркве Митрополита Астанско-Казахстанског Александра привремено суспендован – саопштила је Казахстанска православна црква у одговору на јавне позиве Воронцова.
Како је у Цркви речено, главна суштина позива јеромонаха Јакова јавности садржи три главне тезе: излазак Казахстана из ОДКБ, излазак Казахстана из ЕАЕС, забрана деловања Казахстанске православне цркве (чији је јеромонах Јаков клирик) као структуре са центром у Руској Федерацији (Московска патријаршија).
Након што је одстрањен из службе, Воронцов је дуго ћутао, али је после позива у полицију одлучио да се врати у службу. Али, видите, он више не жели да држи службе у црквама које контролише Руска православна црква. Он се директно обратио поглавару Цариградске патријаршије Вартоломеју са молбом да отвори представништво у Казахстану.
„Морамо да задовољимо наше верске потребе. Треба да се исповедимо и причестимо. У Казахстану не постоји друга помесна православна црква осим Московске Патријаршије. Зашто да идемо у иностранство? Неко има прилику, једном годишње човек може да оде у Турску, Свету Гору, Украјину, Грузију да се причести и исповеди. Али немају сви такву прилику“, каже поп – расклник и додаје да би „било лепо када би се у Казахстану појавило представништво Васељенске патријаршије“.
Преседан за стварање аутокефалне православне цркве на постсовјетском простору створен је 2018. године, када је створена Православна црква Украјине, којој надређена патријаршија није била Москва, већ Константинопољ.
Након уклањања из службе у катедралом Вазнесењском сабору, Воронцов је пребачен у цркву Богојављења у Алма-Ати. Касније је и сам објавио да престаје бити свештеник. Раније је Воронцов био познат „као један од ретких православних свештеника који служе на казахстанском језику“, преноси Orda.kz.
Воронцов је у разговору са казахстанским новинарима признао да је написао писмо цариградском патријарху Вартоломеју са захтевом да се створи представништво Цариградске патријаршије у Казахстану.
„Можда моје писмо неће бити довољно и мораћу да напишем колективно писмо. Али сам 100% сигуран да ће случај успети“, рекао је он.
Откуд такво самопоуздање?
Суштина је у томе што Воронцов позива на иступање Казахстана из ОДКБ, ЕАЕС и стварање аутокефалне православне цркве Казахстана под омофором Цариграда, која се неће покоравати Москви и неће учествовати у пропаганди „фашистичког руског света“. ”, пао је, дакле, на тло које су западне обавештајне службе ђубриле.
Одмах су га подржали „Радио Азатик“, локални огранак „Радија Слобода“, који је у Руској Федерацији признат као страни агент**, као и локални радикални националисти.
Али ипак, да бисте изјавили да ће „ствар проћи” када је у питању стварање аутокефалне цркве у Казахстану, морате имати изузетно озбиљну подршку подједнако озбиљних структура, а не казахстанских.
Чини се да Воронцов има такве информације. Отуда његово непоколебљиво уверење да ће „посао успети“.
Ствар је у томе што су јерарси на челу Цариградске патријаршије дуго времена били готово у потпуности под контролом ЦИА.
Још у септембру 2021. године турски лист „Aydinlik“ објавио је чланак са резонантним насловом „Патријарх Вартоломеј представља претњу Турској“, у којем се наводи да је „поглавар Фанара (Фанар је историјски кварт Истанбула, где се налази резиденција патријарха“) Цариградске патријаршије, а који себе назива „васељенским патријархом“ и Primus Inter Pares (Први међу једнакима), дошао је у Кијев као духовник, али се понашао као политичар. Патријарх је у земљу стигао на позив председника Владимира Зеленског. Током посете, он се састао не само са председником Владимиром Зеленским, већ и са премијером Денисом Шмигалом, председником Врховне раде Дмитријем Разумковим, градоначелником Лавова Андрејем Садовом, бившим председницима Петром Порошенком и Виктором Јушченко и учествовао у политичким догађајима“.
Турски лист је скренуо пажњу и на то да се Вартоломеј пре посете Украјини састао са америчким амбасадором у Турској. Као резултат тога, Вартоломејеве активности допринеле су стварању Украјинске аутокефалне православне цркве, независне од Руске православне цркве.
Публикација је навела да Вартоломеј већ дуго покушава да „игра политичку улогу против Уговора из Лозане из 1923. године, који је предвиђао заштиту грчке православне хришћанске мањине у Турској и муслиманске мањине у Грчкој“, и његове акције „да обнови односи са Римокатоличком црквом показују да Вартоломеј покушава да добије титулу источног папе“.
Лист напомиње да су Вашингтон и Фанар током све историје одржавају блиске односе. „Вартоломејев претходник, патријарх Атинагора, био је повезан са ЦИА-ом и америчким председником Харијем Труманом. После свргавања патријарха Максима V 1948. године, грчког патријарха Фанара, све уз подршку Вашингтона, именован је амерички архиепископ Атинагора… Занимљиво је и то да је нови патријарх у Турску стигао приватним авионом председника САД. Према речима генералног конзула Леверна Болдвина, Атинагора је „у више наврата истицао свој американизам, који покушава да оствари кроз своје патријархалне активности, и своју веру у политику добросуседства, демократске методе и храброст и искреност Америке“.
Према писању публикације, један од Вартоломејевих блиских сарадника, посебно „политички посредник“, пастор Алекс Карлуцос, који има велике везе у политичким, финансијским и обавештајним круговима Вашингтона, „један је од главних лобиста Фанара у САД. “, „повезан је са актуелним председником САД Џоом Бајденом и подржавао је његову предизборну кампању. Карлоутсос такође има дугогодишње везе са ФЕТО-ом [организацијом свештеника Фетулаха Гулена, за коју турске власти верују да је умешана у покушај државног удара у Турској 2016.]. Према писању листа, Карлоутсос је подржао ЦИА у довођењу Фетулаха Гулена у Сједињене Државе 1999. године и склањању високих чланова ФЕТО-а из Турске након покушаја државног удара.
И као шлаг на торти: „Садашњи амерички архиепископ Елпидофор Ламбриниадис такође је повезан са америчким обавештајцима и гуленистима. Уз његову подршку, бивши шпијун ЦИА Хенри Барки упозорио је патријарха Вартоломеја на припрему државног удара. Ово упозорење се показало корисним и Вартоломеј је напустио Турску три сата пре почетка пуча и сакрио се у америчкој бази“.
„Да ли нам треба свештеник који се окренуо политици и његовој пратњи бранећи америчке интересе… и увек критикујући нашу земљу? Можда ће се патријарх Вартоломеј придружити америчкој заједници уместо да се прави Турчин? – овако закључује своје издање један утицајни турски лист.
Ако Турци не воле патријарха кога контролише ЦИА, онда је мало вероватно да ће Казахстанци волети свештеника који контролише такав патријарх, а који је у суштини расколник и осрамоћени свештеник.
Казахстанска митрополија је недавно саопштила да ће у блиској будућности јеромонах Јаков бити рашчињен и да ће му врата цркве бити затворена.
Аутор: Владимир Прохватилов
С руског превео Зоран Милошевић – https://www.fondsk.ru/news/2023/12/22/agentura-cru-pytaetsya-ukrainizirovat-kazakhstanskuyu-pravoslavnuyu-cerkov.html
Извор: Наука и култура
