Agenda 21 UN: Velika seoba Roma u Srbiju

nedelja, 16. 02. 2020. Kefalo

Podsetićemo vas na odličnu analizu Biljane Đorović povodom pokušaja da se u Srbiju trajno naseli oko 600.000 Roma, koje proteruje “humana“ Evropa i od kojih većina nikada nije živela u ovoj zemlji.

Uredništvo “Borba za istinu“

Agenda 21 UN: Velika seoba Roma u Srbiju

Agenda 21 UN i nasilna demografske promene – pretvaranje centralne Srbije u romsku državu

Jedan od ključnih programskih dokumenata Novog svetskog poretka – Agenda 21 UN, postavila je kao svoj cilj do 2020. uspostavljanje apsolutne kontrole nad vodom, zemljom, biljkama, mineralima, infrastrukturom, sredstvima za proizvodnju, edukacijom, energijom, informacijama i populacijom.

Kontrola populacije u kontekstu Agende 21 za Srbiju podrazumeva nasilnu promenu demografske strukture stanovništva.

Novi svetski poredak je Srbe stavio izvan zakona a sprečavanje razvoja Srbije – uneo u svoje strateške planove i dokumente. Izjava ministra spoljnih poslova Nemačke, Klausa Kinkela iz 1998. na skupu Bartelsman – fondacije o „dodatnom usavršavanju Evropske unije“ – da će „Srbija u svima daljim procesima evropskih integracija biti na gubitku, te da će biti svedena na enklavu Balkana“ dobila je svoju potvrdu i u otvorenom pismu Vilija Vimera, potpredsednika Evropskog parlamenta i poslanika Bundestaga, nemačkom kancelaru Gerhardu Šrederu, napisanom nakon što je krajem aprila 2000.godine prisustvovao „NATO“ konferenciji u glavnom gradu Slovačke, Bratislavi, u čijoj su organizaciji učestvovali američki „Stejt Department“ i Institut za spoljnu politiku američke Republikanske partije. Iva konferencija je pokazala prave namere Zapada i lidera NATO-a prema srpskoj naciji i Srbiji: rasparčavanje i trajno onesposbljavanje zemlje i naroda za bilo kakvu ulogu na Balkanu. Vimer je svoje zaključke obrazložio u 11 tačaka koje su pokazale da se rasparčavanje Srbije svesno i namerno odigravalo mimo postojećeg pravnog poretka u Evropi. Tačka osam nam je ukazala na odluku po kojoj „Srbija mora trajno da bude isključena iz evropskog razvoja“.

Nakon 2000.godine otpočelo se sa nasilnom promenom demografske strukture populacije u Srbiji koja se sa jedne strane realizuje tajnim deportovanjem Roma iz EU u Srbiju, koji nikada nisu bili srpski državljani – a koji će do kraja ove godine – biti upisani u matične knjige – kao da su rođeni u Srbiji.
Sa druge strane favorizuje se masovan odliv mladih, obrazovanih ljudi iz Srbije. Ovaj proces podržan je u oba slučaja moćnim finansijskim instrumentarijem Novog svetskog poretka.
Građani Srbije u velikoj meri sami finansiraju nastanak romske države na svom tlu koji će se postepeno relizovati u okviru regionalizacije Srbije koju je neojezuitska formula evropskih integracija Srbije postavila kao (pred)uslov za njihov nastavak.

Promena Ustava je u tom smislu prioritetni zadatak a cilj održavanja prevremenih republičkih izbora je obezbediti dvotrećinsku većinu za njegovo izglasavanje.

Petar Iskenderov, stariji naučni saradnik Ruske Akademije nauka je u svojoj analizi „Evropska unija se priprema da dokusuri srpsku državnost“ (2009), analizirajući proces proces „administrativno teritorijalne reforme kojom se srpska država transformiše u „Zajednicu srpskih regiona (ZSR)“, sagledao perspektive regionalizacije kao konačno rešenje za Srbiju i Srbe: regionalizacija predstavlja formu predaje srpske teritorije Albancima (u Južnom – preševskom regionu), Turskoj i Bosni u Zapadnom (raškom) regionu, Mađarskoj u Vojvođanskom a Rumuniji i Bugarskoj u Istočnom.
Centralni region (oblast Šumadije i Pomoravlja) prema ovoj analizi – predviđen je za postepeno prebacivanje iz EU deportovane romske populacije bez državljanstva, romske populacije sa Kosova i Metohije te drugih republika bivše Jgoslavije.

SRBIJA IMA SAMO 147.604 pripadnika ROMA *prema poslednjem popisu, izvor: Vikipedija

SRBIJA SAMO 147.604 pripadnika ROMA
*prema poslednjem popisu, izvor: Vikipedija

Orvelijanska jurisprudencija „civilizovane Evrope“

Demografska politika Evrope, opterećena u prošlosti rasnim zakonima i rasističkom i genocidalnom praksom, u Novom svetskom poretku ograničava se na depopratciju, za „civilizovane evropljane“ manje poželjnih i nepoželjnih etničkih grupa – u Srbiju i pravoslavne zemlje Jugoistočne Evrope kao i na preduzimanje opsežnih mera i programa – kako se oni slučajno ne bi vratili na prostore sa kojih su potekli ili se u njima naselili.

Da bi se taj plan realizovao evropska jurisprudencija angažovala je timove pravnih eksperata koji su osvojili čitav novi pravni instrumentarij, nove zakone o migracijama i azilantima, plasiranim pod orvelijanskim nazvivima: „upravljanje migracijama“, „readmisija“, „sigurna treća zemlja“.

Promena demografske strukture u Srbiji odvija se po istoj formuli po kojoj Globalistan premrežava svet: globalna politika migracija nameće se ultimativno i sprovodi lokalno preko vlade, saveznih i lokalnih vlasti, NVO sektora (u ovom trenutku u Srbiji deluje 218 romskih nevladinih organizacija), neformalnih grupa, grupa za pritisak i flek kao i medija čiji su poslenici u obavezi da se strogo pridržavaju veoma jasnih zakona političke korektnosti, kao i obaveza da motre i kerberski napadnu bilo koga ko se usudi da o problemima koji se otvaraju i perspektivama ovog procesa, kritički progovori.

Projekat trajnog preseljenja romske populacije iz Evrope i stvaranje preduslova za nastanak romske države na tlu Srbije, preuzeo je na svoja pleća Džordž Soroš, član grupe Bilderberg, bivši član borda direktora Saveta za inostrane odnose, mađarski Jevrejin, u mladosti saradnik nacista i vodeći humanista Novog svetskog poretka (uz Bila Gejtsa), koji je 90-tih godina 20. veka preko svoje fondacije finansirao Radio B92 i brojne opozicione grupe u Srbiji sa preko 100 miliona dolara. Sorš i njegov Fond reaalizuju program „Decenija uključenja Roma“koji obuhvata sve aspekte života i rada: obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, stanovanje.
Sorošev program se predstavlja kao projekat od prioritetnog značaja za rešenje problema sa kojima se suočava romska populacija – koju treba po merilima protestanske etike – uzdići na nivo građana na tržištu rada. I svako bi se složio sa ovim plemenitim idejama.
Problem je u tome što se te ideje realizuju izvan – plavokrvnog jezgra EU iz kojeg se Romi kontinuirano i masovno deportuju u Srbiju (od 2001. godine – najpre neobeleženim avionima koji su fantomski sletali na Surčinski aerodrom) na najsuvorije načine, veoma često vezivanjem za lisice, držanjem u zatvorenom prostoru i sličnim metodama.

Readmisija – pravni osnov za demografske promene u Srbiji

Readmisija je usko vezana za koncept „sigurne treće zemlje“ usvojenom na Dablinskoj konvenciji iz 1990. kada je konstituisana zajednička politika Evropske unije o azilu. Evropskom konvencijom o pravu na azil iz 1992. godine, uspostavljene su jedinstvene mere i procedure o odobravanju azila, kako bi se sprečila (zlo)upotreba toga prava, čime su članice EU su prepustile svoja ovlašćenja iz oblasti imigracije i „azilanata“ Briselu.

Koncept „sigurne treće zemlje“ omogućio je da EU prenese odgovornost za zaštitu svojih granica – na treće zemlje – preko kojih bi tražilac azila ušao u jedinstveni prostor EU. Tzv. „treća zemlja“ postala je nadležna za razmatranje zahteva za azil osoba koje su tranzitno prešle preko njene teritorije. Tražioci azila u EU se na osnovu tog zakona vraćaju na teritoriju zemlje preko koje su ušla u EU.

Savet ministara EU je 1997 naložio potpisivanje bilateralnih ugovora o readmisiji (vraćanju) azilanata i to ne samo državljana zemalja potpisnica, već i lica iz trećih zemalja u tranzitu.

Srbija je u sklopu Sporazuma o pridruživanju prihvatila sve „bilateralne ugovore“ o readmisiji. U skladu sa ovim ugovorima je krajem 2007. donela „Zakon o azilu“ koji je stupio na snagu 1. aprila 2008.

Potpisan je veliki broj bilateralnih ugovora o readmisiji kojima se Srbija obavezala da prihvati sve azilante koje Europska Unija isporuči, uključujući i one koji nisu njeni državljani, kako to objašnjava prof. dr Drenka Vuković u radu „Readmisija i upravljanje migracijama“:
„Sporazumom o redamisiji Srbije i EU, Srbija je prihvatila da preuzme sve (1) sopstvene državljane; (2) državljane trećih zemlja i (3) lica bez bilo čijeg državljanstva“ – pri čemu se procedura preuzimanja i daljeg tretmana deportovanih odvija u najvećoj tajnosti pod kaluzulom ugovora koja se naziva „zaštita podataka“.

„Zaštita podataka takođe spada u sastavni deo Sporazuma o readmisiji Srbije i EU kao i pitanja sprovođenja i primene putem zajedničke komisije za readmisiju“.

Ugovor o readmisji podržan klauzulom o tajnosti (zaštita podataka) otvorio je Evropskoj uniji prostor za deportaciju Roma i ostalih grupacija stanovništva u neograničenom broju u Srbiju kao i da broj deportovanih drži u tajnosti.

Prema Popisu stanovništva iz 2002. godine, u Republici Srbiji se 108.193 građana izjasnilo kao pripadnici romske nacionalne manjine. Sadašnji broj Roma drži se u strogoj tajnosti a zvaničnici kažu da evidencija ne postoji. Jasno je da se time prikrivaju podaci o broju deportovanih Roma sa teritorije EU koji nikada nisu mogli da dobiju državljanstvo neke od evropskih zemalja u kojima su živeli, Roma iz bivših republika SFRJ i Roma izbeglih sa prostora Kosova i Metohije.

Zamenik direktora Kancelarije za ljudska i manjinska prava Srbije dr Dragoljub Acković je na sastanku na kome je razmatrana politika stanovanja romske populacije u kome su učestvovali sekretar ekspertske grupe Saveta Evrope CAHROM, Majkl Guet i predstavnici Kancelarije za ljudska i manjinska prava Srbije u svom uvodnom izlaganju izneo analizu po kojoj u Srbiji živi 600 000 Roma.
U naučnom radu: „Romi u jugoistočnoj Srbiji od deftera do popisa“, prof. dr. Dragan Todorović kaže da „Procene predstavnika romskih organizacija i civilnog sektora upućuju na 450.000 do 800.000 pripadnika romske nacionalne manjine naseljenih u Srbiji“ (do 2011.godine).

Evidentiranje kretanja deklarisanih Roma u Srbiji u novijem periodu započinje 1948. godine i nastavlja se u zvanično vođenim popisima iz 1953,1961, 1971, 1981, 1991. i 2002. godine. Prema podacima popisa iz 2002. godine (sproveden na teritoriji centralne Srbije i Vojvodine), u etničkoj strukturi Srbije (bez Kosova i Metohije) Srbi kao većinski narod čine 82,9% ukupnog stanovništva, dok su najzastupljenije nacionalne manjine Mađari (3,9%), Bošnjaci/muslimani (2,1%), Romi (1,4%) i Jugosloveni (1,1%).

Ova razlika u broju Roma po popisu iz 2002. i pretpostavljenog broja koji navode dr Acković i pripadnici NVO sektora pokazuju da je „civilizovana Evropa“ do 2011. godine u Srbiju deportovala između 500.000 – 700.000 Roma, nakon koje je proces deportacije nastavljen.

Profesor Todorović u „Romi u jugoistočnoj Srbiji od deftera do popisa“, navodi sledeće demografske podatke:
„Stopa nataliteta romske populacije u Srbiji (23,5 promila) više od dva puta veća je od nataliteta Srba (10,3 promila), dok je stopa mortaliteta gotovo dvostruko manja (7,3 nasuprot 13,6 promila). Razlike su još izrazitije kada je reč o prirodnom priraštaju, koji je kod Roma najviši (16,2 promila), čak i u evropskim okvirima (izuzev kod Albanaca). Ali, iako je stopa smrtnosti niža od srpskog proseka, zbog mlade starosne strukture „za Rome su karakteristične natprosečne specifične stope smrtnosti u svim starosnim kohortama, pri čemu je stopa mortaliteta odojčadi, kao dobar indikator kvaliteta životnog standarda, nivoa zdravstvene zaštite i socioekonomskog položaja populacije i dalje izrazito visoka (Raduški 2003, 277)“.
Za Romkinje je karakteristična relativno visoka plodnost: na početku fertilnog perioda trećina mlađih od 20 godina je već rađala (kod ostalih nacionalnosti između 3,5 i 7,5%), čak 73% žena u starosti od 20 do 24 godine (kod ostalih ispod 50%), dok u znatno manjoj meri rađaju posle 25 godine.
Reproduktivno ponašanje Roma odlikuje i visok vanbračni natalitet (procenat vanbračne dece među živorođenom je preko polovine). Prosečna starost Roma, prema poslednjem popisu, iznosi 27,5 godina, preko 70% stanovništva mlađe je od 40 godina, dok je udeo lica iznad 60 godina samo 6,8%.

Falsifikovanje podataka uzdignuto na rang zakona – Upis Roma u matične knjige rođenih

Najveća briga EU je da svi readministrirani Romi dobiju srpsko državljanstvo i to po hitnom postupku.
U tu svrhu za upis Roma u matične knjige, obezbeđena su (prema podacima Obrazloženja Akcionog plana za sprovođenje Strategije za unapređenje položaja Roma u RS“ do 2015.) donatorska sredstva u izosu od 317.464 evra. No, nije bilo dovoljno dati samo novac – Globalistan nije ni jedan detalj pretvaranja Srbije u romsku državu, prepustio slučaju: posao združenim snagama obavljaju: Ministarstvo pravde, Centar za socijalni rad i Visoki komeserijat Ujedinjenih nacija za izbeglice.

Do 2015. – svi Romi moraju dobiti „krštenicu“ – zasnovanu na navodnim tvrdnjama da su rođeni u Srbiji.

Pošto inicijativu za izdavanje dokumenata zasnovanim na lažnim podacima ne mogu da prepuste samim Romima, za ovaj posao od najveće važnosti za sprovođenje Agende 21 za Srbiju, angažovan je Centar za socijalni rad. (nema sumnje da Globalistan ima savršenu evidenciju o deportovanim Romima sa prostora svojih zemalja i da će se spiskovi prosleđivati do osoba zaduženih za rešenje ovog više nego urgentnog problema Globalistana).

Evo orvelijanske elaboracije državne sekretarke „Ministarstva pravde“ (orvelijanskog Ministarstva istine) Gordane Stamenić, izrečene na konfernciji za medije održanoj u sedištu Euroaktiva u Beogradu 27. januara:
„Od 2009. godine u Srbiji je u matičnu knjigu rođenih naknadno upisano 20.679 Roma, a plan je da do 2015. budu upisani svi koji su trenutno „pravno nevidljivi“.

Predstavnik UNHCR u Srbiji naglasio je da je Srbija prva zemlja na Zapadnom Balkanu koja aktivno radi na rešavanju problema „pravno nevidljivih“.

O tome kako je je tekao proces uzdizanja falsifikovanja na rang zakona, takođe možemo sagledati iz izjave Gordane Stamenić:
„Zakon o matičnim knjigama iz 2009. doprineo mnogo, ali 2012. godine bilo je neophodno doneti Zakon o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku“.

Na osnovu dopuna, „Zakon o matičnim knjigama“ počeo je da podrazumeva i
1. decu bez roditeljskog staranja
2. upisivanje „van propisanog vremena“
ali to nije bilo dovoljno jer je bilo slučajeva „kada lica nisu mogla da dokažu tačan datum rođenja“, pa se išlo u vanparnični postupak“.
Šta je omogućio vanparnični postupak?
Vanparnički postupak je omogućio – upisivanje ma kog lica u matične knjige Republike Srbije na osnovu davanja lažnih iskaza.

Pogledajmo:
Na osnovu promena zakona o vanparničnom postupku „činjenica rođenja sastavlja se na osnovu izjave osobe koja nije upisana u matičnju knjigu rođenih i iskaza dva punoletna svedoka“.

Pogledajmo dalje:
„Ako se u postupku sastavljanja isprave o činjenici rođenja ne može utvrditi dan, čas i godina rođenja smatra se da je to lice rođeno 1. januara u 00:01 sati godine za koju je verovatno da je godina njegovog rođenja, a ukoliko se ne može utvrditi mesto rođenja smatra se da je rođeno u gradu, odnosno sedištu opštine za koju je verovatno da je na njenom području došlo do rođenja“.
Budući da naši pravnici, sudije i socijalni radnici nisu bili edukovani za ovaj tip kriminalnih dela „organizovane su brojne obuke sudija, zaposlenih u Centrima za socijalni rad i matičara, kao i posete naseljima Roma“.

Organizavni kriminal je procvetao nakon potpisivanja “Sporazuma o razumevanju“ koji su u aprilu 2012. potpisali Ministarstvo pravde, Zaštitnik građana i Visoki komeserijat Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR). Na osnovu tog sporazuma, rečeno je konferenciji za medije u sedištu Euroaktiva, „organizovane su brojne obuke sudija, zaposlenih u Centrima za socijalni rad i matičara, kao i posete naseljima Roma“.

No, ulog je toliko veliki da se ništa sme propustiti samim Romima već će upisivanje Roma u matične knjige postati glavni zadatak u tu svrhu obučenih eksperata iz Centra za socijalni rad:
„Zahtev za upis u matične knjige rođenih, pored lica koje žele da ostvare to pravo, može da podnese i Centar za socijalni rad, pri čemu su oslobođeni svih sudskih i administrativnih taksi“.

„Ima još puno da se radi, jer sva deca po rođenju imaju pravo da budu upisana u matičnu knjigu rođenih, dok je kod onih koji nemaju prebivalište omogućeno da budu upisani kod Centra za socijalni rad, kako bi se obezbedili uslovi za dobijanje ličnih karata“, rekao je zadovoljni predstavnik UNHCR-s, Arboleda.

Dakle:
„Sva deca po rođenju imaju pravo da budu upisana i matičnu knjigu rođenih“ – rekao je gospodin Arboleda.
Ali, ovde se ne radi o realizaciji tog prava, gospodine Arboleda. Ovde se radi o preseljenju Romskog stanovništva iz „civilizovane EU“ u Srbiju.
I radi se o tome da se po vašim nalozima, instrukcijama i uputstvima pravosuđe u Srbiji upustilo u teške kriminalne radnje falsifikovanja podataka, krivokletstva i izdavanja ličnih dokumenata na osnovu toga, ZBOG ČEGA JE MORALO DA PROMENI ZAKONE KOJI TO ZABRANJUJU U ČITAVOM SVETU I ZBOG ČEGA SE U ČITAVOM SVETU DOBIJA ZATVORSKA KAZNA.
Quod erat demonstrandum.

Stepenom krivotvorenja podataka zadovoljan je, međutim Zamenik zaštitnika građana Robert Sepi. Po pisanju agencije Beta – on je „izrazio zadovoljstvo što je partnerstvo sa Ministarstvom pravde i UNHCR dalo rezultate i ocenio da se problem upisivanja Roma rešava brzo i dobrom dinamikom“.

Nema nikave sumnje da je upis u matične knjige rođenih poslužiti kao – pravna činjenica koja se neće dovoditi u pitanje. O tome svedoči Strategija za unapređenje Roma Republike Srbije (2009) u kojoj se readmisija Roma sa teritorije EU (srpskih državljana, bivših državljana SFRJ, kao i onih bez bilo čijeg državljanstva) ne razmatra kao UZROK za promenu demografskog stanja u Srbiji već se u njoj kaže da broj po popisu nije bio precizan jer: „mnoga istraživanja ukazuju na to da je broj pripadnika romske nacionalnosti u Republici Srbiji znatno veći, pa se procenjuje da iznosi između 250.000 i 500.000“.

Da će laži zadobiti status planetarne istine – veoma je jasno. Na tom poslu sudeluju združeno svi akteri Novog svetskog poretka. Tako je jedan od medija koji je osnovala CIA – Al Džazira još 2012. izjavila da je Roma na Balkanu daleko više nego po statistici (Roma u regiji mnogo više nego u statistici | Al Jazeera Balkans balkans.aljazeera.net/…/roma-u-regiji-mn…‎).

Činjenica da vlasti u Srbiji falsifikuju i krivotvore matične knjige rođenih veoma je obradovala Majkla Devenporta, šefa evropske delegacije u Srbiji (onog istog koji je Srbima obzanio da je pregovaračka platforma za pridruženje EU – tajna). Tokom nedavne posete Srbiji on je izrazio svoje veliko zadovoljstvo što je dvadeset opština koje su prihvatile poziv da sarađuju sa EU i OSCE, jasno iskazalo i založilo se za ideju da se položaj njihovih sugrađana Roma – mora poboljšati. (http://www.europa.rs/en/projects/projektne_aktivnosti/3591/Step+forward+in+improving+Roma+situation.html).

Džordž Soroš – dekada promene demografske strukture u Srbiji

Genealogija pretvaranja Srbije u romsku državu u vidljivom prostoru realizacije izgleda ovako: 2003. godine u Budimpešti održana je konferencija o pravima i položaju Roma u zemljama jugoistočne Evrope kada je uz učešće predstavnika Roma, vlada zemalja jugoistočne Evrope (Srbija i Crna Gora, Češka, Slovačka, Mađarska, Rumunija, Hrvatska, Bugarska, Makedonija), Soroševog Fonda za otvoreno društvo, Caveta Evrope, OEBS-a, UNICEF-a, UNDP-a, Svetske banke, Razvojne banke Caveta Evrope, Evropskog foruma Roma i Putnika, Evropskog centra za prava Roma, romskog obrazovnog fonda, dogovoreno je da se u svim zemljama jugoistočne Evrope pokrenu inicijative i obezbede značajnija finansijska sredstva za rešavanje problema Roma u tim državama. Na toj konferenciji plasirana je Soroševa ideja o Dekadi uključenja Roma 2005-2015, usmerena ka inkluziji Roma u sve procese i tokove društvenog života u zemljama Istočne i Srednje Evrope.

2. februara 2005. u Sofiji, šefovi vlada država jugoistočne Evrope usvojili su „Deklaraciju o Dekadi uključenja Roma 2005-2015“. i ustanovili pravila i program Dekade. Svetska banka se te godine 2005. pridružila Institutu “Otvoreno društvo” Džordža Soroša, Švajcarskoj agenciji za razvoj i saradnju kao i vladama zemalja iz srednje i istočne Evrope u pokretanju inicijative “Decenija inkluzije Roma“.

Prema rečima predsednika Svetske banke, Jim Jong Kima i Džejmsa Volfensona (prededavajućeg Wolfensohn & Company) iznetim 27.juna prošle godine u tekstu: „Podržavanje Roma je dobro za biznis“ – „Grupacija Svetske banke radi sa Evropskom komisijom i državama EU iz srednje i istočne Evrope na pružanju podrške Romima. „Radimo i sa Bugarskom i Rumunijom na obrazovanju Roma u ranom detinjstvu, poboljšanju lokalnih škola u Srbiji, poboljšanju obrazovnih ishoda u BJR Makedoniji, kao i na upisu imovine u zemljišne knjige u Rumuniji. Zemlje srednje i istočne Evrope imaju istorijsku priliku da iskoriste sedmogodišnji budžet EU za manje razvijene članice EU da unaprede integraciju Roma. Sredstva su tu – treba ih samo iskoristiti.“

Ova „istorijska“ šansa nije pružena ostatku Evrope čiji su zvaničnici i stanovništvo užasnuti prisustvom Roma – naročito nakon što su kao državljani Rumunije i Bugarske, dobili pravo na slobodno kretanje unutar EU i njene bogate gradove – izgrađene tokom krstaških ratova i kolonijalnog perioda – kada su zlato i dijamanti pristizali u neograničenim količinama.

Bezobalna hipokrizija evropskih zvaničnika

U Francuskoj je romska populacija izložena bespoštednom proterivanju. Nikola Sarkozi je 2010.godine poveo „rat protiv Roma“ (Manuši, kako se nazivaju Romi na frankofonom području, naselili su se u Francuskoj još u 15. Veku).
Zvanična Sarkozijeva politika za Rome u Frnacuskoj – bila je uništavanje kartonskih naselja i surovo proterivanje uz – kartu u jednom pravcu, a istu politiku je zadržao i ministar policije u novoj socijalističkoj vladi, Manuel Valc.

Gradonačelnik mesta Šole, u dolini Loare, ni najmanje nije šokirao svoje sugrađane izjavom da Rome „Hitler izgleda nije dovoljno pobio”.

Gradonačelnik Kroa, Režis Koš je nedavno izjavio da Romima nije mesto u ovom bogatom gradiću i predložio da „plavi šlemovi“ dođu i vrate Rome tamo odakle su došli?
Burne reakcije nezadovoljstva izazvalo je kod Devenportovih sunarodnika – Britanaca ukidanje ograničenja za radnu migraciju državljana iz Rumunije i Bugarske koje je stupilo na snagu 1. januara ove godine u zemljama EU. Britanski premijer Dejvid Kameron je izjavio da vlada namerava da bitno ograniči migrante iz Istočne Evrope u pravima na sticanje socijalne pomoći, a u slučaju pritiska od strane Brisela postavi pitanje o napuštanju EU. „Takav stav može da dobije podršku od strane političkih snaga, koje zastupaju tesnu saradnju s EU“, istakao je, tim povodom u intervjuu za Glas Rusije ekspert Međunarodnog instituta za humanitarno-politička istraživanja, Vladimir Bruter.

No, pored toga što evropska jurisprudencija ima bogatu pravnu tradiciju – bilo je teško, pa i nemoguće bilo kome objasniti – po kom, ako ne etničkom osnovu – se Romima, državljanima Rumunije i Bugarske, koji imaju pravo na slobodno kretanje unutar EU, ovo pravo uskraćuje, a zemljama srednje i istočne Evrope „koje imaju istorijsku priliku da prosperiraju inkluzijom Roma“, neprekidno preti oduzimanjem viza i prava na rad u EU, ukoliko romsko stanovništvo ne zadrže na svojim granicama?

Stvari su ovako rešene – EU nema nikakvu nameru da Srbiju primi u svoje redove, a tu činjenicu najbolje potvrđuje broj readministriranih Roma na njenoj teritoriji – koji su se tu – po drugi put rodili.

Budući da Srbija nikada neće ući u EU, ukidanje ograničenja za radnu migraciju državljana iz Rumunije i Bugarske koje je stupilo na snagu 1. januara ove godine u zemljama EU, možemo videti kao deo mehanizma za prebacivanje Roma iz Rumunije i Bugarske na osnovu readmisije u Srbiju – „prvu zemlju na Zapadnom Balkanu koja aktivno radi na rešavanju problema „pravno nevidljivih“. Ovde će se po kratkom postupku roditi i biti upisani u matične knjige, i „civilizovana“ Evropa neće imati više problema – neće morati da preduzima hajke, organizovani lov na ljude, zatvaranje, okivanje u lance, ili progone koje u eri medijskih tehnologija ne mogu da ostanu potpuno skriveni.

Strategija za unapređenje Roma Republike Srbije

Republika Srbija se u januaru 2005. godine priključila soroševskoj Dekadi inkluzije Roma. Vlada RS je usvojila je četiri akciona plana koji sadrže mere za poboljšanje položaja Roma u stanovanju, zapošljavanju, zdravstvenoj zaštiti i obrazovanju.

Na nivou Vlade je u martu 2008. osnovan „Savet za unapređenje položaja Roma u cilju međuministarske koordinacije“. U okviru Ministarstva za ljudska i manjinska prava obrazovan je „Sekretarijat za romsku nacionalnu strategiju“ – koji koordinira aktivnosti „Dekade inkluzije Roma“ na nacionalnom i na lokalnom nivou.
U Beogradu je 2011. godine osnovana Internacionalna romska akademija nauka i umetnosti.

Sorošev „Institut Fonda za otvoreno društvo iz Budimpešte u saradnji sa Fondom za otvoreno društvo, Srbija, uložio je značajna sredstva u cilju formiranja romske intelektualne elite. Fond za otvoreno društvo je, u partnerstvu sa udruženjima građana i državnim institucijama, u proteklih 15 godina realizovao brojne projekte koji su dali rezultate u unapređivanju položaja Roma i programe koji su uključeni u obrazovni sistem.

DOKUMENTA ZA ROME STUDENTI SREDNJOSKOLCI

Mere afirmativne akcije

„Strategija za unapređivanje položaja Roma“ zasniva se na sprovođenju mera koje se nazivaju „mere afirmativne akcije“. Radi se o rasističkom zakonu kojim se neromsko stanovništvo Srbije stavlja u nejednak položaj u odnosu na Rome – u oblasti zdravstva, stanovanja, zapošljavanja, socijalne zaštite, obrazovanja, izdavanja ličnih isprava itd. Mere se pravdaju potrebom „što bolje integracije romske zajednice u društvo i kako bi se smanjio jaz u pristupu pravima između Roma i opšte populacije“. Jasno je da se jaz u pravima ne može smanjiti tako što se drugima to isto pravo uskraćije na osnovu etničke pripadnosti. Mere afirmativne akcije u uslovima u kojima nemaju univerzalno važenje i u kojima se tajno sprovodi deportacija Roma – nesrpskih državljana kojima se nakon toga izdaju dokumenta kojima se ova prevara ozakonjuje, predstavljaju veoma grubo kršenje pravnih normi i standarda.

„Strategijom“ je predviđeno povećanje broja Roma sa srednjim i visokim obrazovanjem, što se postiže posebnom politikom upisa koja se primenjuje od 2003.godine:

– prednost romskih kandidata pri upisu u srednje škole i na fakultete čiji je osnivač Republika Srbija).
2006. godine država je započela projekat podrške romskoj deci u savladavanju gradiva u osnovnim školama (projekat „Romski asistenti“)

– Učenici romske nacionalnosti na kvalifikacionim ispitima za srednje škole dobijaju 30 bodova više od bodova koje su osvojili na testu.

– Romi imaju Privilegovan položaj u odnosu na druge kandidate i prilikom upisa na fakultete univerziteta čiji je osnivač Republika Srbija. Prateći dokumenti objašnjavaju da: „Ideja upisa na fakultete od početka sprovođenja mera do danas nije bila samo obezbediti studentu mesto na fakultetu, već ga upisati na „teret“ budžeta Republike Srbije“.

– Ministarstvo za ljudska i manjinska prava tj. Sekretarijat za romsku nacionalnu strategiju, prosleđuje Ministarstvu prosvete spisak romskih kandidata koji su položili prijemni ispit a koji su ostali van liste upisanih na budžet. U tom slučaju Ministarstvo finansira romske studenate na fakultetima univerziteta u Srbiji čiji je osnivač Republika.

Finansijska izdvajanja za Rome – Akcioni plan

„Obrazloženje Akcionog plana za sprovođenje Strategije za unapređenje položaja Roma u RS“ do 2015. iznosi podatke o novčanim ulaganjima iz budžeta Republike Srbije kao i donatorskim sredstavima koja su prikupljena u svrhu realizacije sveobuhvatne strategije za unapređenje položaja Roma.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja RS, potrošilo je u 2012. godini 144.000.000 dinara iz budžeta i oko 5.900.000 evra donacija za realizaciju mera i aktivnosti predviđenih Akcionim planom za unapređenje položaja Roma. Ministarstvo je obezbedilo sredstva za aktivnosti koje će biti realizovane do 1. januara 2015.godine u iznosu od 295.925.000 dinara.
Za deo Akcionog plana koji realizuje Ministarstvo građevinarstva i urbanizma u oblasti stanovanja do 1. januara 2015. godine, obezbeđena su sredstva u iznosu od 50.000.000 dinara kao i donatorska u isnosu od oko 5.109.750 evra za poboljšanje stambenih uslova romske populacije.
Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike zizdvojilo je za 2012.godinu 29.000.000 dinara iz budžeta i obezbedilo sredstva od 66.504.000 dinara za mere zapošljavanja Roma. Dodatno obrazovanje i obuka za lica bez osnovnog obrazovanja, stručne kvalifikacije i programi prekvalifikacije i dokvalifikacije, mere za započinjanje sopstvenog biznisa, dodela jednokratnih subvencija poslodavcima za otvaranje novih radnih mesta i podsticanje zapošljavnja Roma, neke su od aktivnosti koje se preduzimaju i finansiraju iz budžeta RS kao deo Akcionog plana.
Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike u oblasti socijalne zaštite Roma izdvojilo je 51.292.000 u 2012..godini; 53.878.000 dinara u 2013, dok je 56.594.000 dinara namenjeno podršci merama i aktivnostima za 2014.godinu.
Za upis Roma u matične knjige, obezbeđena su donatorska sredstva u izosu od 317.464 evra.
Za zdravstvene medijatorke (Ministarstvo zdravlja je 2008. pokrenulo projekat romskih zdravstvenih medijatorki kako bi unapredilo kvalitet života roma) – utrošen je 21.000.000 dinara iz budžeta i 82.914 evra iz donacija.
Za potrebe drugih mera iz Akcionog plana u oblasti zdravstvene zaštite se u 2013. i 2014. godini izdvaja po oko 30.000.000 dinara i donatorskih sredstava u iznosu od 10.000 evra.
2012.godine izdvojeno je 15.000.000 dinara za unapređenje učešća Romkinja u političkom i javnom životu, dok se u tu svrhu za 2013. i 2014. izdvaja 1.000.000 i donatorska sredstva u iznosu od 30.000 evra.
Kancelarija za ljudska i manjinska prava obezbedila je 2.000.000 dinara za realizaciju mera protiv diskriminacije kao i po 20.000.000 dinara za dekadu inkluzije Roma. Za iste potrebe je od Ministarstva finansija i privrede iz budžetske rezerve odvojena suma od 20.000.000 dinara.
Za smeštaj, ishranu i grejanje Roma Akcioni plan Republike Srbije za 2013.i 2014.godinu predvideo je finansiranje u iznosu od 640.000.000 dinara.
Za rešavanje stambenih problema i podršku u zapošljavanju obezbeđena su sredstva u iznosu od 340.000 evra.

Neverovatna, restriktivna, destimulišuća i nakazna mera zabrane zapošljavanja novih radnika u javnom sektoru koja će važiti do kraja 2015. godine, koju je donela Vlada Srbije – neće po svim pokazateljima važiti za Rome koji spadaju u kategoriju onih koji se „mogu zaposliti uz saglasnost tela Vlade Srbije na predlog ministarstva ili drugog nadležnog organa“ kao i u ograničen broj privremeno angažovanih radnika na 10 odsto ukupnog broja zaposlenih u organu ili instituciji koja se neposredno ili posredno finansira iz budžeta.

Mladi i obrazovani Srbi se planski i sistematski primoravaju da se isele iz Srbije. Države „civilizovane Evrope“ stipendiraju odlazak a vlasti u Srbiji sprovode sve mere kako bi ih stimulisali – da napuste Srbiju.
Istraživanja USAID-a pokazala su da godišnje oko 12.000 mladih, obrazovanih ljudi napusti Srbiju. Po odlivu mozgova od Srbije u celom svetu u lošijoj je situaciji samo Gvineja Bisao. Svaki deseti učenik Matematičke gimnazije nastavlja svoje školovanje u inostranstvu. Procenjuje se da je Srbiju između 2000. i 2012. napustilo oko 600.000 obrazovanih građana dok je država odlaskom najboljih u stručnom i obrazovnom smislu izgubila preko 12 milijardi evra.

U Srbiji se, na osnovu svega pokazanog ubrzano sprovodi proces analogan onom koji je omogućio preotimanje Kosova i Metohije od strane globalnih planera srpske propasti i nestanka. Mere afirmativnie akcije – tada su primenjivane na albansku populaciju. Albanci su slobodno doseljavani iz Albanije od rata do danas, lagalo se i manipulisalo podacima o demografskom stanju na Kosovu posle Drugog svetskog rata kada je zabranjen povratak iseljenog srpskog stanovništva na Kosovo, otvarani su univerziteti na albanskom jeziku i usvajale su se mere i zakoni koji su doveli do konstantnog iseljavanja Srba. To je dovelo do rezultata koji sada treba da dobije pravno utemeljenje u novom Ustavu Srbije, nakon što „izborna volja“ građana Srbije ustoliči novu garnituru svojih grobara.

Autor: Biljana Đorović ( 21.02.2014. Pečat)

Izvor: facebookreporter.org