Mišljenja

Advokatska kancelarija Radić: „Rodno osetljiv jezik“ u obaveznoj primeni od 20. maja

Nakon trogodišnje primene Zakona o rodnoj ravnopravnosti/Law on Gender Equality, pod pretnjom novčanih kazni do 2.000.000 dinara i zatvorskih kazni do 5 godina, od 20. maja počinje obavezna primenarodno osetljivog jezikau obrazovanju, vaspitanju i nauci. To znači da će se iz upotrebe povlačiti svi udžbenici, literatura i sva druga nastavna sredstva koja nisu pisana „rodno osetljivim jezikom“.

Od tog dana sredstva javnog informisanja dužna su da prilikom izveštavanja koriste „rodno osetljiv jezik“. Paralelno sa tom obavezom, mediji su dužni da do 1.1.2025. godine registruju kod APR-a jezik koji će koristiti prilikom izveštavanja. Tim povodom, i Savet za štampu oglasio je izmenu Kodeksa novinara Srbije.

S obzirom da Ustav i dvadesetak zakona obavezuju korisnike na upotrebu srpskog jezika, za koji postoje rečnici, gramatike, pravopisi i obrazovne ustanove – Zakon o rodnoj ravnopravnosti kao krovni zakon, kako je objašnjeno, uvodi obaveznu primenu „rodno osetljivog jezika“ za koji ne postoje rečnici, gramatike, pravopisi, obrazovne ustanove.

Pored toga, za onemogućavanje ili osporavanje primene srpskog jezika predviđene su novčane kazne ili kazne zatvora.

Da bi se izbegao stvoreni haos, Predsedniku Republike Aleksandru Vučiću izneti su dokazi koji opravdavaju stavljanje van snage Zakona o rodnoj ravnopravnosti (u prilogu) uz napomenu da naš Ustav, opšteprihvaćeni međunarodni propisi i postojeći zakoni garantuju ostvarivanje svih ljudskih prava.

Ukoliko se to ne učini, napomenuto je, ostaće: „Beograd na vodi“, „Skok u budućnost“, EXPO 2027, BIO4 kampus, metro, leteći taksi, autoputevi, prazna sela i krediti – ali će nestati identitet našeg naroda, kultura, jezik, tradicija, porodične vrednosti, religija i bogata istorija.

Pismo Aleksandru Vučiću: Zakon o rodnoj ravnopravnosti se može staviti van snage bez bilo kakvih štetnih posledica

A d v o k a t i
Milenko i Momir RADIĆ
Advokatska kancelarija Radić

„Pravni aspekti i posledice primene Zakona o rodnoj ravnopravnosti“

OBAVEZA OSTVARIVANJA „RODNE RAVNOPRAVNOSTI“ I KORIŠĆENJA „RODNO OSETLJIVOG JEZIKA

Dana 5. oktobra 2020. godine, Predsednik Vučić predložio je Anu Brnabić za premijera uz dve molbe: da uvede dva nova ministarstva – Ministarstvo za ljudska prava, ravnopravnost polova i društveni dijalog i Ministarstvo za brigu o porodici, deci i demografiji – zamolivši je istovremeno da 50 odsto članova nove Vlade čine žene da bi pokazali na delu kako funkcioniše ravnopravnost polova.

(https://www.predsednik.rs/pres-centar/vesti/obracanje-predsednika-republike-srbije-29200 )

Uprkos navedenoj molbi Predsednika, 20. maja 2021. godine usvojen je Zakon o rodnoj /dženderskoj/ ravnopravnostiLaw on Gender Equality, kojim je stavljen van snage postojeći Zakon o ravnopravnosti polova.

Usvojenim Zakonom o rodnoj /dženderskoj/ ravnopravnosti stvoren je pravni haos sa nesagledivim štetnim posledicama. Usvajanje tog zakona uopšte nije predstavljalo uslov Srbiji za pristupanje EU, već je „Srbija to sama obećala“, kako je izjavila Gordana Čomić tadašnja Ministarka za ljudska prava.

Za razliku od Bosne i Hercegovine, koja je u čl. 9. Zakona o ravnopravnosti polova spojila i objedinila pojmove pol/gender/rod, u Srbiji je 1.6.2021. godine pojam „pol“ (sa biološkim karakteristikama) zamenjen pojmom „džender“ ili „rod“ (sa društvenim karakteristikama).

Do usvajanja Zakona o rodnoj /dženderskoj/ ravnopravnosti žene i muškarci su postojali kao polovi, kao pripadnici muškog i ženskog roda, kao binarna lica.

Počev od 1. juna 2021. godine, u javnosti se stvara zabuna da se radi o ostvarivanju jednakosti žena i muškaraca, kao bioloških pojmova, a oni su preko noći postali društveni pojmovi ili „rodni identiteti“ („gender identity“). Sada npr. žena može izjaviti da je muškarac, da je povremeno žena a povremeno muškarac, da je pretežno muškarac, da je fluidna, da je neutralna, muškarac može izjaviti da je žena, da je i muškarac i žena, da je fluidan itd.

Da se sada radi o „rodnim identitetima“, nezavisno od pola, potvrdila je i Vlada 14. oktobra 2021. godine, kada je prilikom usvajanja i promovisanja Strategije za ostvarivanje rodne /dženderske/ ravnopravnosti za period od 2021 – 2030. godine izdala Saopštenje u kome je naglasila:

„Vizija koja se ostvaruje Strategijom je rodno ravnopravna /gender equality/ Republika Srbija u kojoj su žene i muškarci, devojčice i dečaci, kao i osobe drugačijih rodnih identiteta /gender identity/ ravnopravni…“.

https://www.srbija.gov.rs/vest/582820/usvojena-strategija-za-rodnu-ravnopravnost-od-2021-do-2030-godine.php

Vlada do danas nije saopštila koje su to „osobe drugačijih rodnih identiteta“, a u javnosti je objavljen spisak koji sadrži muškarce, žene i još 72 rodna ili džender identiteta.

Javnost se ubeđuje, da je osnovni razlog usvajanja spornog zakona taj da žene postanu vidljivije, da mogu koristiti ženske nazive za profesije, titule, licence i sl. Kako je utvrđena jednakost svih rodnih identiteta, njih preko 74, sada svaki pripadnik nekog „gender identity“, može samostalno ili u dogovoru sa ostalim pripadnicima istog „gender identity“ da koristi neki drugi naziv za svoju profesiju, kvalifikaciju, titulu i sl. Na primer: žena ili žene koje se osećaju kao muškarci, fluidno, neutralno i sl. mogu da koriste opšti naziv psiholog ili bilo koji drugi naziv: psihološkinja, psihologica, psihologinja i sl.

U tako stvorenom haosu, na vratima raznih kabineta nalazilo bi se npr. preko 74 vrste naziva za istu profesiju i u tom slučaju postali bi nepotrebni postojeći propisi: Odluka o jedinstvenom kodeksu šifara za unošenje i šifriranje podataka u evidencijama iz oblasti rada, Pravilnik o Listi stručnih, akademskih i naučnih naziva itd.

Poseban problem predstavlja i to, što ni nakon tri godine, od stupanja na snagu i primene osporenog Zakona nije objašnjeno ili još nije vreme da se otkrije pravo značenje pojmova: „rod“ (gender), „rodni identitet“ (gender identity), „rodna ravnopravnost“ (gender equality) itd.

Od jula 2022. godine Svetska zdravstvena organizacija, pored binarnih pojmova žena i muškaraca, uvela je pojam „intersex“, kao međupol ili treći pol.

Da bi se ostvarila primena neustavnog, neprirodnog, nejasnog i nepotrebnog Zakona o /dženderskoj/ ravnopravnosti, Vlada i Narodna skupština usvojile su drastične i neverovatne obaveze za 500.000 obveznika: da Ministarstvu podnose godišnje izveštaje o ostvarivanju „rodne ravnopravnosti(gender equality), a da im nije jasno o čemu se tu radi, na koga se odnosi rodna dženderska ravnopravnost, šta obuhvata i sl.

Pored toga, za 9.531 privatnih poslodavaca i za više hiljada organa javne vlasti, koji zapošljavaju ili angažuju više od 50 lica, uvedena je obaveza da moraju zaposliti obučene komesare/poverenike nadležne za praćenje i ostvarivanja rodne ravnopravnosti (gender equality).

Uverena da se usvojene obaveze neće moći ispunjavati, za nepostupanje po Zakonu, Vlada Ane Brnabić je predvidela novčane kazne do 2.000.000 dinara za: poslodavce, osiguravajuća društva, sredstva informisanja, političke stranke, sindikalne organizacije, organe javne vlasti Republike, Pokrajine, opština uz postojeće zatvorske kazne do 5 godina.

Govoreći o kaznama, na sednici Koordinacionog tela za rodnu/džendersku ravnopravnost, održanoj 8.2.2024. godine, Ministar za ljudska prava Žigmanov je izjavio:

„Iako je sistem kazni atipičan za naš pravni sistem, cilj je bio da se penalnim strategijama osnaži primena zakona, da subjekti na koje se odnosi kaznena politika dodatno shvate nužnost primene“.

Čak i pod tim drastičnim uslovima, neprimerenim i nepoznatim u svetu, nakon tri godine od primene Zakona o /dženderskoj/ ravnopravnosti, od 500.000 lica, koja imaju obavezu da Ministarstvu i Vladi dostavljaju godišnje izveštaje o ostvarivanju rodne ili dženderske ravnopravnosti, tu obavezu ispunilo je njih svega 6.000, kako je 5.3.2024. godine, u desetominutnom izlaganju u Dnevniku RTS1 izjavila Viša savetnica Ministarstva za ljudska prava Biljana Stojković – da se protiv „rodno osetljivog jezika“ (gender sensitive language) koriste netačne i pogrešne interpretacije, da je primena čl. 37. i 44. Zakona o /dženderskoj/ ravnopravnosti, koji se odnose na obrazovanje i javno informisanje, odložena do 20.5.2024. godine da bi se izvršila izmena propisa itd.

Prema Izveštaju Evropskog instituta za džender ravnopravnost (https://eige.europa.eu/ ) iznetom prošle godine u Evropskom parlamentu, gender equality će se ostvariti za 60 godina, a prema izjavi Brankice Janković – Poverenika za zaštitu ravnopravnosti (Politika 6.3.2024.) – „sadašnjim tempom jaz u rodnoj ravnopravnosti mogao bi da bude prevaziđen za oko 130 godina“.

Prema izjavi Jo-Anne Bishop, predstavnice UN Women Bosne i Hercegovine Globalno će biti potrebno više od 300 godina i 360 milijardi dolara investicije kako bi se zatvorio jaz u rodnoj ravnopravnosti, kaže u razgovoru za Radio Slobodna Evropa Jo-Anne Bishop, predstavnica UN Women Bosne i Hercegovine kako prenosi Radio Slobodna Evropa 8. marta 2024. godine. www.slobodnaevropa.org/a/ravnopravnost-zene-osmi-mart-/32853045.html

Govoreći o položaju Srbije u ostvarivanju dženderske ili rodne ravnopravnosti, Biljana Stojković izjavila je 5. marta 2024. godine: Srbija se nalazi na 23 mestu od 146 zemalja po „rodnoj ravnopravnosti“.

NEMOGUĆNOST PRIMENE ZAKONA

Osnovni cilj usvajanja Zakona bio je ostvarivanje „dženderske ravnopravnosti“ (gender equality) primenom nepostojećeg džender osetljivog jezika“ (gender sensitive language).

U Predlogu zakona o rodnoj ravnopravnosti – Draft Law on Gender Equality, koji je Vlada sa potpisom Ane Brnabić dostavila 24.4.2021. godine Narodnoj skupštini na usvajanje, kao ustavni osnov navedeni su čl. 15. i stav 3. čl. 21. Ustava Republike Srbije.

Usvajanje ovog „krovnog“ zakona, kako je objašnjeno, upravo je suprotno tim članovima Ustava, kojima se garantuje „ravnopravnost žena i muškaraca“ (kao bioloških polova). Pojam „rod“ (gender), koji nije sinonim za pol, uopšte se ne pominje u Ustavu.

To je bio razlog da smo 1.6.2021. godine zatražili od Ustavnog suda ocenu ustavnosti nejasnog i nepostojećeg pojma „rod“. Zbog (ne)održavanja javne rasprave u vezi Nacrta Zakona zatražili smo od Ustavnog suda da otvori javnu raspravu i da donese privremenu meru o neprimenjivanju osporenog Zakona do okončanja ustavnog postupka, što do danas nije realizovano.

Prema obaveštenju dobijenom od Ustavnog suda Su broj: 24/146 od 15.04.2024. godine, Sud je još 21. sep. 2021. godine, dopisom IUz–85/2021 zatražio od Narodne skupštine, da mu u roku od 30 dana dostavi mišljenje u vezi tog osporavanja ustavnosti Zakona o rodnoj ravnopravnosti, ali do danas nije dobio to mišljenje.

Osporeni Zakon, koji se odnosi na žene i muškarce kao pripadnike džendera ili „roda“, a ne kao pripadnike muškog ili ženskog pola, neosnovano, neustavno i nezakonito je usvojen i nije predstavljao uslov Srbiji za pristupanje EU.

Nesporazumi i trajna podela članica UN nastala je 18.12.2008. godine, kada se 66 članica izjasnilo za povećanu i neobavezujuću brigu o „gender“ ili „gender identity“. Drugih 57 zemalja bilo je protiv navodeći u strahu da će to dovesti do haosa, sa posledicama koje su već počele da nastaju npr. u San Francisku, Kanadi, Norveškoj, Danskoj, Belgiji itd.

UN su nakon toga osnovale Agenciju za ostvarivanje „gender equality“ i osnaživanje žena UN Women. Prihvatajući neobavezujući poziv i neobavezujuće preporuke UN, Komitet ministara SE doneo je u martu 2010. godine neobavezujuće preporuka, a SE neobavezujuće rezolucije 2015. i 2018. godine.

Te neobavezujuće preporuke sadrže predloge, kako prevazići diskriminaciju koju doživljavaju lica drugačije seksualne orijentacije i gender identity i kako ta lica mogu zakonskim putem promeniti gender identity (LGD-Legal gender recognition).

U tom cilju državama članicama upućen je poziv sa neobavezujućim preporukama:

6.1.1. zabraniti diskriminaciju na osnovu gender identity

6.1.2. implementirati međunarodne standarde ljudskih prava, uključujući praksu Evropskog suda za ljudska prava u ovoj oblasti,

6.1.3. prikupljati i analizirati informacije i podatke o stanju ljudskih prava transrodnih osoba, uključujući diskriminaciju na osnovu gender identity i višestruku diskriminaciju, kao i transfobičnu netoleranciju i zločine iz mržnje;

6.1.4. doneti zakon o zločinima iz mržnje koji pruža posebnu zaštitu transrodnim osobama od transfobičnih zločina i incidenata; obezbediti posebnu obuku za senzibilizaciju službenika za sprovođenje zakona i članova pravosuđa;

6.1.5. obezbediti efikasnu zaštitu od diskriminacije na osnovu gender identity u pristupu zapošljavanja u javnom i privatnom sektoru i pristupu stanovanju, pravosuđu i zdravstvenoj zaštiti;

6.1.6. uključiti i konsultovati transrodne osobe i njihove organizacije prilikom izrade i sprovođenja politike i zakonskih mera koje se njih tiču;

6.2.1. razviti brze, transparentne i dostupne procedure, zasnovane na samoopredeljenju, za promenu imena i upisanog pola transrodnih osoba u izvodima iz matične knjige rođenih, ličnim kartama, pasošima, svedočanstvima o obrazovanju i drugim sličnim dokumentima; učine ove procedure dostupnim za sve ljude koji žele da ih koriste, bez obzira na godine, zdravstveni status, finansijsku situaciju ili policijski dosije;

6.2.2. ukinuti sterilizaciju i drugo obavezno lečenje, kao i dijagnostiku mentalnog zdravlja, kao neophodan zakonski uslov za priznavanje gender identity lica u zakonima kojima se uređuje postupak promene imena i registrovanog gender identity;

6.2.3. ukloniti sva ograničenja prava transrodnih osoba da ostanu u postojećem braku nakon priznavanja njihovog gender identity; obezbediti da supružnici ili deca ne izgube određena prava;

6.2.4. razmotriti uključivanje opcije trećeg gender identity u lične dokumente za one koji to traže;

6.2.5. obezbediti da najbolji interesi deteta budu primarni faktor u svim odlukama koje se tiču dece;

6.3.1. učiniti procedure promene gender identity, kao što su hormonsko lečenje, hirurgija i psihološka podrška, dostupnim za transrodne osobe, i obezbediti da im se nadoknade troškovi iz programa javnog zdravstvenog osiguranja; ograničenja pokrića troškova moraju biti zakonita, objektivna i proporcionalna;

6.3.2. uključiti transrodne osobe u istraživanja, planove i mere prevencije samoubistva; istražiti alternativne modele trans zdravstvene zaštite, zasnovane na informisanom pristanku;

6.4.1. baviti se ljudskim pravima transrodnih osoba i diskriminacijom zasnovanom na gender identity kroz programe obrazovanja i obuke o ljudskim pravima, kao i kampanje za podizanje svesti usmerene na širu javnost;

6.4.2. pružati informacije i obuku profesionalcima u obrazovanju, policajcima i zdravstvenim radnicima, uključujući psihologe, psihijatre i lekare opšte prakse, u vezi sa pravima i specifičnim potrebama transrodnih osoba, sa posebnim fokusom na zahtev da se poštuje njihova privatnost i dostojanstvo…;

U Srbiji postoji oko 0,3% nebinarnih ili transgender/trans osoba, i Zakon o rodnoj /dženderskoj/ ravnopravnosti namenjen je ostvarivanju njihovih prava, tako da je neprihvatljivo da se neobavezujuće preporuke, nasilno i pod pretnjom novčanih kazni i kazni zatvora primenjuju preko „gender sensitive language“ („rodno“ osetljivog jezika) za koji ne postoje rečnici, gramatike, pravopisi, obrazovni kadrovi.na sva ostala lica.

Prema poslednjem Izveštaju Saveta Evrope, sačinjenom nakon deset godina nakon primene navedenih preporuka, za promenu identiteta/pola trans osoba (LGT – legal gender recognition) situacija je sledeća:

  • u 38 država članica Saveta Evrope postoji zakonska ili administrativna procedura za zakonsko priznavanje pol;
  • u nekim državama ne postoji jasna procedura;
  • u 9 država dovoljno je samoopredeljenje;
  • neke države su onemogućile LGT, što znači da transrodne, interseksualne i gender/džender različite osobe imaju dokumenta koja ne odgovaraju njihovom gender identity/džender identitetu;
  • u nekim državama problem predstavlja protivljenje ljudskim pravima transrodnih osoba i sl.;
  • u 26 država i dalje je potrebna medicinska dijagnoza kao preduslov za podvrgavanje LGT;
  • u 13 država zahteva se sterilizacija;
  • u 19 država neophodan je razvod;
  • u 6 zemalja ne zahteva status samca pre nego što se podnese zahtev;
  • u 9 država dopušta poštuje se integritet postojećih brakova;
  • u 17 država deci i/ili adolescentima dopušten je pristup LGT;
  • Da bi se nebinarnim, džender različitim i međupolnim osobama pružila mogućnost LGT države članice mogu razmotriti, između ostalog, neophodnost uključivanja sex/gender, pola/roda…

Ostvarivanje rodne ili dženderske ravnopravnosti predviđeno je da se ostvari upotrebom nepostojećeg „rodno osetljivog jezika“, čl.6. Zakona.

Kada je u pitanju uklanjanje rodnih stereotipa, organi javne vlasti i poslodavci dužni su da upotrebe nepostojećirodno senzitivni jezik“ („gender sensitive language“), čl.10. Zakona.

Nepostojeće jezike iz čl. 6. i 10. osporenog Zakona, za koje ne postoje standardni rečnici, gramatike, pravopisi, obrazovni kadrovi, zakleti sudski tumači i prevodioci, javni beležnici itd., nije moguće primeniti. Njihovim nametanjem, pod prinudom, stvara se pravni i društveni haos kojim se menjaju naši: jezik, kultura, istorija, knjiški i likovni fond, religija itd.

Zato nije iznenađenje kada je nadležni ministar, nakon usvajanja Zakona o rodnoj ravnopravnosti izjavila:

Mogu da budem ‚arhitektica‘, i ‚arhitektkinja‘. Mogu da budem šta god hoću, jer pravila nema“.

Da bi se izbegla dikriminacija u komuniciranju, Evropski parlament je predložio (neobaveznu!) primenu, reči ili jezika u komuniciranju:

https://www.europarl.europa.eu/cmsdata/151780/GNL_Guidelines_EN.pdf

Gender-neutral language (rodno neutralan jezik) je generički termin koji pokriva upotrebu non-sexist language (neseksističkog jezika), inclusive language (inkluzivnog jezika) ili gender-fair language (rodno fer jezika).

Svrha gender-neutral language (rodno neutralnog jezika) je izbegavati reč koja se može tumačiti kao pristrasna, diskriminatorna ili ponižavajuća, implicirajući da je one sex (jedan pol) ili social gender (društveni rod) norm (pravilo). Korišćenje gender-fair i inclusive language takođe pomaže u smanjenju gender stereotyping (rodnih stereotipa), promoviše društvene promene i doprinosi postizanju gender equality (rodne ravnopravnosti).

Citirani Pravilnik Evropskog parlamenta sadrži i grupu „bezdženderskih“ jezika (genderless language) – u koju spada i mađarski jezik, i za koje nije potrebna dženderizacija. Smatramo da u nju spada i srpski jezik, obzirom na njegove specifičnosti, jer bi mu nasilna dženderizacija razbila strukturu, pogotovu jer su nesprovodive bilo koje mere zbog tradicije, i zbog postojanja mađarske nacionalne manjine, ali i nedostatka „rodnih“ stereotipa u odnosu na žene, koji postoje u nekim drugim državama itd.

Pored toga, iako nemački jezik spada u grupu jezika u kojoj se dženderizacija može lakše izvesti (grammatical gender languages), Bavarska se protivi dženderizaciji pa je zabranila upotrebu rodne ideologije u cilju zaštite nemačkog jezika

(https://www.sueddeutsche.de/bayern/gendern-sternchen-verbot-sprache-bayern-1.6468805 ) .

Primenu Zakona o rodnoj /dženderskoj/ ravnopravnosti, u oblasti obrazovanja, zabranjuju i brojni važeći propisi:

USTAVNE I ZAKONSKE PREPREKE

za primenu čl. 37. Zakona u obrazovanje, vaspitanje, nauka i tehnološki razvoj

  • Čl. 10. Ustava utvrđuje upotrebu srpskog jezika i ćiriličkog pisma u službenoj upotrebi.
  • Član 20. Ustava predviđa: „Dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može se smanjivati“.
  • Članom 2. spornog Zakona o rodnoj ravnopravnosti garantuju se prava utvrđena drugim propisima i dostignuti nivo ljudskih prava…
  • Na upotrebu srpskog jezika ukazuju: Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja – Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju – Zakon o srednjem obrazovanju – Zakon o osnovnom obrazovanju – Zakon o visokom obrazovanju – Zakon o udžbenicima, koji utvrđuju obavezu upotrebe srpskog jezika.
  • Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma utvrđuje upotrebu srpskog jezika.
  • Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma utvrđuje obavezu upotrebe srpskog jezika za predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje.
  • Prema Zakonu o zabrani diskriminacije, izraz „diskriminacija“ označava svako neopravdano pravljenje razlika i sl. koje se zasniva na jeziku…, a kao teški oblici diskriminacije propisani su: izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti po osnovu jezika …
  • Srpski jezik koristi se u Odluci o jedinstvenom kodeksu šifara za unošenje i šifriranje podataka u evidencijama iz oblasti rada.
  • Srpski jezik koristi se u Pravilniku o Listi stručnih, akademskih i naučnih naziva.
  • Svi propisi moraju upotrebljavati reči savremenog srpskog jezika u njihovom uobičajenom značenju, navedeno je u Jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa.
  • Još oko 20 zakona obavezuje na upotrebu srpskog jezika.
  • Čl. 128. Krivičnog zakonika predviđa kaznu zatvora do 3 godine za onog ko zbog jezika drugome uskrati ili ograniči prava čoveka i građanina, ako povredu učini službeno lice kazna je do 5 godina.
  • Čl. 129. Krivičnog zakonika predviđa kaznu zatvora do jedne godine za onog ko suprotno propisima o upotrebi jezika i pisma naroda uskrati ili ograniči građaninu upotrebu jezika ili pisma kojim se služi…

Primenu Zakon o rodnoj /dženderskoj/ ravnopravnosti, u oblasti javnog informisanja, zabranjuju i brojni važeći propisi:

USTAVNE I ZAKONSKE PREPREKE

za primenu čl.44. Zakona u oblasti javnog informisanja

  • Čl. 10. Ustava utvrđuje upotrebu srpskog jezika i ćiriličkog pisma u službenoj upotrebi.
  • Član 20. Ustava predviđa: „Dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može se smanjivati“.
  • Članom 2. spornog Zakona o rodnoj ravnopravnosti garantuju se prava utvrđena drugim propisima i dostignuti nivo ljudskih prava…
  • Zakon o javnim medijskim servisima obavezuje Radio-televiziju Srbije i Radio-televiziju Vojvodine da u programima koriste srpski jezik, da afirmišu nacionalnu kulturnu vrednost srpskog naroda itd.
  • Zakon o elektronskim medijima obavezuje da se upotrebljava srpski jezik, srpski znakovni jezik, da podstiče i štiti srpsku kulturu i jezik, doprinese očuvanju kulturnog identiteta srpskog naroda …
  • Zakon o javnom informisanju i medijima u čl. 15. utvrđuje način ostvarivanja javnog interesa podrškom proizvodnji medijskih sadržaja radi negovanja i očuvanja kulturnog identiteta srpskog naroda i nacionalnih manjina na teritoriji Republike Srbije itd.
  • Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma utvrđuje upotrebu srpskog jezika.
  • Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma utvrđuje obavezu upotrebe srpskog jezika za predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje.
  • Prema Zakonu o zabrani diskriminacije, izraz „diskriminacija“ označava svako neopravdano pravljenje razlika i sl. koje se zasniva na jeziku…, a kao teški oblici diskriminacije propisani su: izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti po osnovu jezika …
  • Srpski jezik koristi se u Odluci o jedinstvenom kodeksu šifara za unošenje i šifriranje podataka u evidencijama iz oblasti rada.
  • Srpski jezik koristi se u Pravilniku o Listi stručnih, akademskih i naučnih naziva.
  • Svi propisi moraju upotrebljavati reči savremenog srpskog jezika u njihovom uobičajenom značenju, navedeno je u Jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa.
  • Još oko 20 zakona obavezuje na upotrebu srpskog zakona.
  • Čl. 128. Krivičnog zakonika predviđa kaznu zatvora do 3 godine – ko zbog jezika drugome uskrati ili ograniči prava čoveka i građanina, ako povredu učini službeno lice kazna je do 5 godina.
  • Čl. 129. Krivičnog zakonika predviđa kaznu zatvora do jedne godine – ko suprotno propisima o upotrebi jezika i pisma naroda uskrati ili ograniči građaninu upotrebu jezika ili pisma kojim se služi…

PREDLOG REŠENJA

Pored brojnih razloga, koji ukazuju na neosnovanost i/ili nelegalnost usvajanja Zakona o rodnoj ravnopravnosti, ostaće upamćen 17. mart 2021. godine kada je okončana „elektronska javna rasprava“ o Nacrtu zakona o rodnoj ravnopravnosti, za koju tada skoro niko nije znao u vreme nakon pandemije. Na taj dan deca su, odnosno „Dečiji fond UN-UNICEF“ predložili Ministarstvu za ljudska prava i društveni dijalog da se u Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti uvrste pojmovi gender („rod“), „gender equalityy“ i „gender identity“ ( prilogu)

(https://www.un.org/womenwatch/osagi/conceptsandefinitions.htm#:~:text=Gender%3A%20refers%20to%20the%20social,women%20and%20those%20between%20men.&text=Gender%20determines%20what%20is%20expected,man%20in%20a%20given%20context  ):

Ministar Žigmanov je prihvatio taj predlog, prosledio ga Predsedniku Vlade Ani Brnabić, koja nije imala primedbi, da bi taj pojam jednoglasno usvojila Narodna skupština.

S obzirom da je Srbija potpisnik najvažnijih konvencija, povelja, direktiva, paktova i da Ustav i naši zakoni sadrže sve odredbe o ostvarivanju ljudskih prava, Zakon o rodnoj ravnopravnosti se može staviti van snage, bez bilo kakvih štetnih posledica.

Ukoliko se to ne učini, ostaće: „Beograd na vodi“, „Skok u budućnost“, EXPO 2027, BIO4 kampus, metro, leteći taksi, autoputevi, prazna sela i krediti – ali će nestati identitet i mentalitet našeg naroda sa kulturom, jezikom, tradicijom, porodičnim vrednostima, religijom…

Advokatska Kancelarija RADIĆ

Izvor: Stanje stvari

Hvala na poverenju! Molimo vas podelite, širite istinu!