Аца Миљевић: Да ли је време за српску популистичку странку?
Широм света, пре свега Западног, у последњих неколико година појављивале су се потпуно нове странке, или делови унутар постојећих странака, којима је јако брзо расла популарност код обичног света: Трампов део републиканске странке у САД, Фараџова странка као предводник Брегзита у Британији, Подемос у Шпанији, Слободари у Аустрији, Лига у Италији, Алтернатива за Немачку…Све те странке су у свој програм унеле све оно што је тиштило обичан народ и због чега су баш широке народне масе, заборављене од традиционалних партија и на власти и у опозицији, гласале за њих, и многи од наведених су освојили власт или постали део власти. Због своје орјентације на народне, а не потребе елита, названи су „популисти“, што би у слободном преводу било „народњаци“. Елите их никако не воле јер не бране њихов, како раде све остале странке, већ бране интерес обичног света, широких народних маса.
У Србији нема такве популистичке странке. Слично као и на Западу и код нас је врло очигледно да права обичног света – радника који раде за минималац а често и за мање од тога, сељака, власника микро и малих предузећа и предузетника … – нема ко да брани. Јасно је свима да се врло често крупна питања решавају на начин који већина српског народа не жели: односи са Албанцима на КиМ, мигрантска криза, криза услед ковида и вакцинације, породични закони, идентитетски закони…Стога се формирају мали покрети и групе грађана који се баве тим парцијалним питањима (Покрет за одбрану КиМ, Покрет Живим за Србију, Народне патроле, Покрет за одбрану ћирилице…), али њихов домет је мали, јер једини прави утицај на та, и многа друга питања, се може остварити само ако се освоји, или барем уђе у власт.
А каква би то требала бити странка, коју бих радно (а можда и коначно) назвао „Популисти Србије“? Прво, циљ не сме бити достићи цензус, већ ући у власт, што значи освојити бар 15-20% гласачког тела, што је око 600-800.000 гласова од око 4 милиона људи који најчешће гласају на изборима. Друго, врх те странке мора да схвати да не сме да се бави само парцијалним питањима без обзира на њихову тренутну, и не само тренутну, важност (КиМ, вакцинација, мигранти, ћирилица, породица…), већ да се треба бавити и тим темама, али главно чиме се треба бавити је оно за шта су суштински заинтересовани заборављени слојеви српског народа, а то је : бољи живот за људе који живе на ивици беде и у беди, бољи услови пословања за најмање фирме којих је и највише и који једва опстају, безбедност спољна и унутрашња, борба против криминала и корупције који обичним људима доноси многе проблеме у свакодневном животу. А људи из народа које тиште напред наведене ствари у високом проценту подржавају и борбу за КиМ, против су насељавања миграната а за слободан избор код вакцинације, за ћирилицу и традиционалну породицу…Те теме су људима важне, али су им оне претходне важније, и гласаће превасходно за оне који им могу обезбедити оно од чега им зависи егзистенција, а ако уз то иде и оно што им је на срцу, онда тим пре.
Стога би програм „Популиста Србије“ требао да садржи пре свега:
- Социјала:
– Минимална примања од 45.000,00 динара;
– законска обавеза да свака фирма мора да обезбеди постојање синдиката, како би синдикат штитио права запослених ( и онемогућио да радници враћају део исплаћеног минималца власницима фирми у којима раде, што се данас дешава), тако да синдикат у фирми не покрећу запослени, па добијају отказ ако то покушају, већ је то законска обавезе фирме, која има рок до ког сви запослени у фирми треба да буду чланови неког синдиката, који сами изаберу. Уколико фирма касни инспекција кажњава фирму, директора и власника.Овакви модели постоје у свету.
2. Борба против криминала: По Титовом моделу све озбиљније криминалце(убице, дилере дрогом, пљачкаше…) избацити из земље у року од 6 месеци. Наравно тихо, да не пишу медији о томе.
3. Привреда:
– Увести прогресивни порез (тако да почетници не плаћају порез 2 године, мале фирме плаћају мање, а веће фирме већи порез);
– давати донације за покретање производње домаћим привредницима – и малим и средњим и великим – уместо страним;
4. Пољопривреда: Увести царине за увоз пољопривредних производа који се производе у Србији
5. Безбедност:
– Купити С400 од Руса,
– покренути производњу нашег тенка, који смо некад правили, као и осталог потребног оружја
6. Здравство:
– У сваки Дом здравља увести скенер,
– број магнетних резонанци у државном здравству удесетостручити,
како би што већи број људи могао да уради квалитетну дијагностику болести – што је основ за добро лечење – за здравствено осигурање које већ плаћа, уместо да то мора скупо додатно да плаћа код приватника, за шта многи у Србији немају новца и стога им здравствено стање јако трпи.
8. Спољна политика:
– Неутралност, војна и свака друга.
– Пријатељство одржавати и јачати са пријатељима, не качити се, без преке потребе, са историјским непријатељима.
– У региону радити на томе да имамо што мање непријатеља, а што више пријатеља.
– Подржавати Србе у свим околним земљама, а нарочито у Републици Српској и Црној Гори, којој сваке године дати по 10 милиона евра за медије и пројекте националних организација и странака. Са Републиком Српском развијати што више пројеката и повезивати се што више.
9. Наравно, поред напред наведеног „Популисти“ би требало да се баве и одбраном КиМ, проблемом миграната, слободном одлуком о вакцинацији, бригом о породици… јер су за то, или бар нису против, сигурно бар 1-1,5 милиона гласача, а то је око трећине гласачког тела Србије, којима је су тачке 1-7 егзистенцијално важне. Тако да је циљ од 15-20% гласача достижан.
Народ је препуштен на милост и немилост глобалистичким елитама, и потребна му је странка која би га у Србији заштитила. Превирања и код нас и у свету су велика, што је добар тренутак за промене и на политичкој сцени. Направити такву странку није лако, али није ни немогуће, показују примери широм света, јер су такве странке настајале буквално за годину дана.
А за почетак-мислити о томе. То је увек први корак.
Аутор: Аца Миљевић
