Aboridžini i Srbi
Živeći dugo u Australiji imao sam sreću da upoznam lično divan i plemenit narod, Aboridžane. Ko ne zna da bar u jednoj rečenici pomenem da su ih engleski osvajači prvo ubijali kao životinje (nagrada za odsečenu aboridžansku glavu je bila 1 funta), posle su vršili nuklearne probe gde ovaj narod živi, onda im oduzimali decu …
Njegova ekselencija britanski suveren kralj Čarls Treći je ovih dana prvi put posle upokojenja njegove majke kraljice Elizabete druge posetio svoju koloniju Australiju, još uvek monarhiju u kojoj su sada novčanice sa njegovim likom. Ekselencija je sa suprugom, svima dragom Kamilom posetio australijski parlement. Na minut pre nego što će da završi istorijsko obraćanje mlada Aboridžanka, senatorka iz australijske Države Viktorija Lidija Torp je glasno uzviknula: „Ti nisi moj kralj!“, reagovalo je obezbeđenje, ali je uspela glasno i jasno opet da vikne: „Ovo nije tvoja zemlja, ti nisi moj kralj, vratite nam otetu decu!“.
Zločinačko bombardovanje Srbije od NATO pakta će većini onih koji su to preživeli da ostavi trajne phihičke posledice, a što je najgore donelo nam je i epidemiju bolesti kancera izazvanih „osiromašenim“ uranijumom. Ako ćemo da prozivamo pojedince definitivno su glavni zločinci u ovom poduhvatu NATO Bil Klinton, Toni Bler i Gerhard Šreder, ako Boga ima u paklu će goreti kad jednom crknu. Današnji predsednik Srbije i njegovi pajtaši su, da idemo redom, krvniku Bilu dali donaciju za njegovu lopovsku fondaciju, Tonija Blara zaposlili (naravno za ogromne pare) da nam bude neki savetnik, a Šreder treći u nizu pogana, je bio najpočasniji gost predsednika na velikom mitingu SNSa.
Izraz dedicija koji se ponekad koristi znači ponižavanje ili potpuna kapitulacija. Dedicija postoji od antičkih vremena, primera je mnogo, eto u Asiriji kad je postavljan novi kralj svi podanici su morali da mu poljube polni organ, naš Nemanja je morao puzeći ispred svojih vitezova da prilazi rimskom imperatoru … Ovo što radi Aleksandar Vučić prema onima koji su nas bezosećajno ubijali je potpuni i najlepši primer dedecija i ponižavanja i potpune kapitulacije.
Ono što je učinila Aboridžanka, senatorka u Australijskom parlamentu je za svako poštovanje, naročito kod slobodarskih naroda, a kojima valjda još pripadamo. A da li je moguće da je neko od naših parlamentaraca ustao i rekao (da nađem samo najsvežiji primer): „Erdogane ti nisi naš prijatelj, zapinješ koliko možeš da Kosovo bude nezavisno, pomagao si muhadžedine u Bosni, opet bi nam sazidaš ćele kulu!“, ali takav se u današnjoj Srbiji nije javio niti će.
U čuvenoj drami „Smrt Karađorđa“ na kraju Miloš poručuje paši: „I ne zanosi se nadom da nema Crnog Đorđa, puna ih je Srbija“. Možda je ovo što je rekao Miloš u ono vreme bio tačno, ali danas nažalost nije.
Autor: Predrag Vučinić
