Абориџини и Срби

Живећи дуго у Аустралији имао сам срећу да упознам лично диван и племенит народ, Абориџане. Ко не зна да бар у једној реченици поменем да су их енглески освајачи прво убијали као животиње (награда за одсечену абориџанску главу је била 1 фунта), после су вршили нуклеарне пробе где овај народ живи, онда им одузимали децу …

Његова екселенција британски суверен краљ Чарлс Трећи је ових дана први пут после упокојења његове мајке краљице Елизабете друге посетио своју колонију Аустралију, још увек монархију у којој су сада новчанице са његовим ликом. Екселенција је са супругом, свима драгом Камилом посетио аустралијски парлемент. На минут пре него што ће да заврши историјско обраћање млада Абориџанка, сенаторка из аустралијске Државе Викторија Лидија Торп је гласно узвикнула: „Ти ниси мој краљ!“, реаговало је обезбеђење, али је успела гласно и јасно опет да викне: „Ово није твоја земља, ти ниси мој краљ, вратите нам отету децу!“.

Злочиначко бомбардовање Србије од НАТО пакта ће већини оних који су то преживели да остави трајне пхихичке последице, а што је најгоре донело нам је и епидемију болести канцера изазваних „осиромашеним“ уранијумом. Ако ћемо да прозивамо појединце дефинитивно су главни злочинци у овом подухвату НАТО Бил Клинтон, Тони Блер и Герхард Шредер, ако Бога има у паклу ће горети кад једном цркну. Данашњи председник Србије и његови пајташи су, да идемо редом, крвнику Билу дали донацију за његову лоповску фондацију, Тонија Блара запослили (наравно за огромне паре) да нам буде неки саветник, а Шредер трећи у низу погана, је био најпочаснији гост председника на великом митингу СНСа.

Израз дедиција који се понекад користи значи понижавање или потпуна капитулација. Дедиција постоји од античких времена, примера је много, ето у Асирији кад је постављан нови краљ сви поданици су морали да му пољубе полни орган, наш Немања је морао пузећи испред својих витезова да прилази римском императору … Ово што ради Александар Вучић према онима који су нас безосећајно убијали је потпуни и најлепши пример дедеција и понижавања и потпуне капитулације.

Оно што је учинила Абориџанка, сенаторка у Аустралијском парламенту је за свако поштовање, нарочито код слободарских народа, а којима ваљда још припадамо. А да ли је могуће да је неко од наших парламентараца устао и рекао (да нађем само најсвежији пример): „Ердогане ти ниси наш пријатељ, запињеш колико можеш да Косово буде независно, помагао си мухаџедине у Босни, опет би нам сазидаш ћеле кулу!“, али такав се у данашњој Србији није јавио нити ће.

У чувеној драми „Смрт Карађорђа“ на крају Милош поручује паши: „И не заноси се надом да нема Црног Ђорђа, пуна их је Србија“. Можда је ово што је рекао Милош у оно време био тачно, али данас нажалост није.

Аутор: Предраг Вучинић