Абдулах Сидран само посебан због своје србомржње
Прошле недеље у Сарајеву је после краће болести умро босански писац Абдулах Сидран најпознатији као сценариста филмова Емира Кустурицце „Отац на службеном путу“ и „Сјећаш ли се Доли Бел“. Да му генијални Кустурица није екранизовао сценарија питање да ли би ико за њега и чуо, али „о покојнику све најбоље“.
Покојни Абдулах се разишао (културно речено) са Емиром из једног јединог разлога зато што је он остао у вери мухамеданској, а Емир је вратио у веру праотаца православну. Да без икаквих коментара само пренесем делове многобројних интервјуа рахметли Абдулаха:
Abdulah Sidran: SAMO SU SRBI KLALI I SILOVALI
Rekao sam da mi u Bosni i Hercegovini, i to sam prije nekoliko godina izgovorio pred 900 ljudi u Domu sindikata u Beogradu, nemamo problem da se velika Srbija gradi na sprat.
Republiku srpsku zovem ‘Četnitet’!
То што је покојник погрдно говорио о Србима, Србији и Републици српској дође нам већ виђено и прочитано од многих „Бошњака“, па на то и не треба много пажње да обраћамо, јер као што рече Меша Селимовић за Србе мухамеданске Вере:
„Најзамршенији људи на свијету. Ни са ким историја није направила такву шалу као са нама. До јуче смо били оно што данас хоћемо да заборавимо. Али нисмо постали ни нешто друго. Стали смо на пола пута, забезекнути. Не можемо више никуд. Отргнути смо, а нисмо прихваћени. Као рукавац што га је бујица одвојила од мајке ријеке, и нема више ни тока ни ушћа, сувише мален да буде језеро, сувише велик да га земља упије“:
Наша српска трагедија је на другој страни. Новине, да их назовем именима која се често употребљавају: другосрбијанаца, круга двојке, аутошовиниста, елите … су донеле бројне текстове са уздизањем покојника као не занам колико поштованог и великог писца, а шта он објективно без обзира на своју србомржњу није. Да наведем само пример текста из новине „Данас“:
Кокан Младеновић за Данас: Абдулах Сидран је био посебна планета овог нашег сазвежђа
Ваљда су и посебна планета сунчевог сазвежђа и Кокан и њему слични, а о њима је лепо рекао, опет да га цитирам Меша Селимовић:
„Улизице то су за мене најгори људи на свијету, најштетнији, најпокваренији… Они сију страх без милости, без икаквог обзира, хладни као лед, оштри као нож, као курве невјерни сваком појединцу, најмање људи од свих људи. Док њих буде нема среће на свијету, јер ће уништити све што је истинска људска вриједност“.
Ако грешим душу и ако је Абдулах стварно велики светски писац, да ли знате име једне његове књиге?
Аутор: Предраг Вучинић
Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!
