A blago i nama koji imadijasmo sreću da s Tobom sastradavamo na Tvom golgotskom putu
ZBOGOM, PREDOBRI, DRAGI I SVETI NAŠ VLADIKO!
ZBOGOM OČE NAŠ VOLJENI!
Vaistinu: Dobar rat ratova, trku svrši i veru održa.
Nek je blagosloven put kojim hita duša Tvoja u sretanje svom svetom duhovnom ocu Justinu Ćeliskom, kome si, jedan jedini, ostao veran do potonjeg vozdihanija i u sretanje svom svetom duhovnom sinu Haritonu novomučeniku kosovskome, koga si zahranio hlebom sa 9 kora, načinjenim na njivi Gospodnjoj.
Početkom 2010. dođe mi do ruke Tvoja beleška u kojoj uz ostalo piše:
Gonitelji moji mogu me lišiti episkopskog trona, čak i episkopskog čina, mogu me proglasiti bolesnim, senilnim, čak i ludim… mogu učiniti mnoga bezakonja… sve ću podneti, s pomoću Boga.
Ipak ne mogu me naterati u zagrljaj pape, ni u naručje ekumenista…
Nekoliko meseci kasnije, prilikom našeg prvog susreta u manastiru Šišatovac, u vreme ono kad su Ti progonitelji zabranili da služiš Službu Božju reče: Ne čudimo se tome, jer je kazano da će svako ko hoće pobožno da živi u Hristu – biti gonjen.
Blago Tebi Sveti Vladiko što te na pravdi Boga goniše od Gračanice do Božje kuće. Goniše al ne pokoriše!!!
Blago Tebi što Te razbraća u Crkvi osudiše – bez suda i suđenja – ni za šta;
Blago Tebi što Te bratoubice 10 godina ćeraše preko državnih sudova i ne nađe se ni jedan jedini trunić opravdanja za njihove klevete i laži;
Blago Tebi što Te bratoubice i oceubice sa šiptarskom policijom i silom okupatorskom izbaciše sa Kosova u kome si obnovio srbsko monaštvo i napunio tamošnje svetinje monasima. A te svetinje, do Tvog dolaska u Crnu Reku, po svedočenju bl-poč. Patrijarha Pavla, behu opustele. Tvojim bratoubicama se omače da ta svedočanstva Patrijarha Pavla nesmotreno obelodane u knjizi: Izveštaji sa raspetog Kosova;
Blago Tebi što dade sve za Hrista a Hrista ni za šta;
Blago Tebi jer Te nadkrili blagodatni pokrov sa Gore Blaženstva na kojoj Spasitelj izgovori: Blaženi prognani pravde radi jer je njihovo Carstvo nebesko!
Blago Tebi Sveti Vladiko, blago Tebi!
A blago i nama koji imadijasmo sreću da s Tobom sastradavamo na Tvom golgotskom putu.
Mi znamo, dragi naš Avvo, da takvima, kao što si Ti, pripada Carstvo Nebesko!
Zato: čuj i počuj prozbu našu: moli Hrista Boga za nas, za Tvoju duhovnu decu, da opstanemo, da se obdržimo na svetootačkom putu, da nas ne poplave ekumenistički talasi u kojima se, avaj, podaviše mnogi.
Oprosti nam, Oče naš i Vladiko, zbog suza na ovom privremenom rastanku s Tobom. Oprosti. Znam da su nam suze u ovom trenu nepotrebne.
Znam da treba da se radujemo, jer si se na dan Svetog Aranđela rodio za život večni.
Treba da se radujemo jer iza-Te ostadoše tvoji duhovni sinovi i ćeri da čuvaju i sačuvaju seme svetotačke vere koju Si duboko zasejao u njina srca i njine duše eda bi je takvu: čistu i neporuganu, s Božjom pomoći, predali onima što će doći.
Juče su moji unuci i praunuk došli da se oproste s Tobom. A pre deset godina, kad ispratismo Tebe i Tvoju, s Kosova prognanu, duhovnu decu učinivši nam čast vašim dolaskom u goste, napunivši avliju doma našega monasima i monahinjama i ispunivši srca naša radošću neopisivom – pitaše me, tada još nejaka unučad moja:
Deda, ima li danas pravednika?
Ima, deco moja! Ima! – rekoh.
Danas nam Bog učini milost te pod krov naš uđe pravednik gorostasne vere. Takvog Pravednika, ko što je vladika Artemije, moje oko ne vide pod svodom nebeskim od bosonožja do ovih seduh vlasi. On korača tesnim putem koji su proputili naši Sveti Oci. Jer, ko što pesnik veli:
On ustupi cveća staze.
Kojima je noga meka;
Nek po cveću žene gaze,
A trnje je za čoveka!
A to, što su ga papini prstenonosci prognali, isklevetali i u Marka prekrstili neka vas ne zbuni, deco draga: Jednog dana će vam se kasti da on nije Marko kakvim hoće da ga proglase i ponize bezakonici! Kašće vam se da on beše po HRABROSTI – MARKO KRALJEVIĆ, a po ISPOVEDANJU VERE – MARKO EFESKI našijeh dana.
Dragi Vladiko,
Pri našem potonjem susretu, onomad, na nekolko dana pred Tvoje preseljenje u večnost, ovde u Leliću, kad dođoh sa našim prijateljima – Srbima iz Amerike – rekao si: „Blagodarim Bogu za sve, ali veliku zahvalnost dugujem mojim progoniteljima. Da njih nije bilo moja manjinska reč bi bila preglasana i ugušena. Zahvaljujući njima mi imamo preko 40 katakombnih svetinja u kojima se čuva svetosavsko seme koje će rod roditi i već ga rađa.“
Na kraju Tvoje, te potonje, predivne besede, ponovi reči Sv. Jovana Zlatousta govoreći: „SLAVA BOGU ZA SVE!“
Vaistinu, oče naš, učitelju naš i sveti Vladiko naš: SLAVA BOGU ZA SVE!
Rodio si se ovde, među ovim lelićkom vrtačama na kojima podiže sa svojim duhovnim čadima ovu Svetu Novu Nikeju na očevini svojoj, uprkos nečoveštvu naših progonitelja koji preko državnih organa iskaše da se zabrani ova gradnja – što im ne dade Bog.
Tako niče treća svetinja u ovom kraju, i sad pored Svetog Vladike Nikolaja i avve Justina, narod srbski imade i trećeg neustrašivog stražara na braniku vere.
Pored vas troice i Svete Troice – ekumenizam neće proći! Neće! Neće!
Od Tebe, za ovih 10 godina stradanja, nikad (!), ama baš nikad (!) ne čuh ni jednu jedinu reč osude za Tvoje i naše progonitelje.
Al od Tebe naučismo da se i za njih Bogu molimo, edabi se vratili sa puta zloga – što neka bi im dao Bog!
Neka Te Milostivi Gospod pribroji onima koji stoje s desne strane slave Njegove, da zajedno s Njima slaviš Oca i Sina i Svetoga Duha u sve vekove vekova.
Neka ti je večnaja pamjat, sveti Vladiko!!!
Autor: Miloje Stevanović – obraćanje ispred groba Vladike Artemija
