24.03.1999.g. počeo je rat koji još uvek traje
Povovodom još jedne tužne godišnjice, podsećamo vas na tekst koji jasno i ubedljivo pokazuje stanje u Srbiji posle NATO okupacije, a koji je prvi put objavljen u martu 2012. godine. Takođe na osnovu teksta snimljen je video: Rat koji još uvek traje
Uredništvo Borba za istinu
Tog datuma je svet ušao u poslednju etapu svog postojanja, odnosno krenuo je ubrzanim koracima ka svom neizbežnom kraju. Tada su svetski moćnici iz senke (u nastavku će pisati pravo ime, svetski zlikovci) pokazali svoje pravo lice, da za njih ne važe nikakvi zakoni, propisi, ugovori i norme ponašanja, da je njima sve dozvoljeno, da imaju pravo da ubiju i unište svakoga ko stane na put ostvarenju njihovih ciljeva. Svoju surovost i pravo da odlučuju ko može da živi a ko ne, oni su prvo demonstrirali na jednoj maloj, do tada nezavisnoj državi, u kojoj živi jedan stari i ponositi narod, čija je jedina krivica što više od svega voli slobodu u Hristu.
Srbi zlikovci ili mučenici
“Zaista, kad čovek prouči do kakve je propasti dolazila Srbska država, kao i u kolikom su broju Srbi ginuli, mučeni ili u ropstvo odvođeni – zaista je za svakoga veliko čudo Božje, da još u svetu postoji Srbski narod i da se još čuje Srbska reč. Od vremena starog Izrailja, do danas, ne vidimo da je iko imao tako tragičnu sudbinu kao srbski narod.“ Sv. Nikolaj Žički
Voljom onih koji, korak po korak, veoma dugo rade na uspostavljanju sveobuhvatne tiranske vladavine nad ovim svetom, svetskih zlikovaca, jedan narod koji odlikuje svetla i časna prošlost, koji predstavlja primer požrtvovanja ne samo za sopstvenu slobodu, već i za slobodu drugih naroda (današnje državice, nastale raspadom SFRJ, nastale su isključivo na krvi Srbskog naroda u Prvom i Drugom svetskom ratu), oduzeto mu je pravo ne samo na slobodu, već i na život. Srbi su od žrtve, Gebelsovskom propagandom („Hiljadu puta ponovljena laž postaje istina“), pretvoreni u zver koju treba po svaku cenu uništiti. A istina je: “Srbski narod je mučenički narod“. Celokupna istorija našeg naroda obeležena je velikim stradanjima i ogromnim ljudskim žrtvama. Razlog za to nije sadržan u dobro znanoj formulaciji (zapravo, opasnoj zabludi) da smo napravili kuću na putu, već u tome što smo Hristovo stado, izabrani Božiji narod. Mi smo Pravoslavni hrišćani koji smo ostali verni Gospodu, zbog toga smo uvek bili na meti otpadnika od Boga, Satanih sluga lažnih hrišćana rimokatolika, muslimana i drugih bezbožnika, koji su težili da nas unište. Najtragičniji period naše istorije je 20 vek, u kojem je ubijeno preko 4 miliona Srba u Balkanskim ratovima, Prvom i Drugom svetskom ratu i u ratu devedesetih godina. Od toga je preko milion Srba ubijeno na najsvirepiji način, koji bolesni ljudski um može da zamisli po logorima “kulturne“ i “hrišćanske“ Evrope.
I faza rata – bombardovanje “Milosrdni anđeo“
“Vraćaju mi zlo za dobro, i mržnju za ljubav moju“ (Ps.108-5)
Vrhunac zločina prema Srbima dogodio se na kraju 20. veka, odnosno 1999. godine, kada su četiri jahača apokalipse SAD, EU, Vatikan i NATO započeli rat protiv Srbskog naroda do njegovog istrebljenja. Prvih 78 dana toga rata (24.03.-10.06.1999.g.) navedene Satanine sluge su, u jezivom i bez imalo milosti bombardovanju, na našu zemlju bacili preko 30 hiljada tona bombi sa osiromašenim uranijom, ubili 1002 vojnika i policajca i preko 2500 civila (vlast nikada nije utvrdila tačan broj stradalih, jer to nije u njenom interesu), od toga 89 dece, uništili su privredu i zauvek zatrovali naše reke, planine i plodne ravnice.
II faza rata – okupacija
“Sažaljivi i milosrdni Bože, nema oko nas Srba nigde nijednog čoveka, nijednog naroda, nijednog stvora, kome bi se mogli požaliti i izjadati, a koji ne bi popljuvao suze naše i namsejao se uzdasima našim.“ Sv. Nikolaj Žički
Zatim su izvršili okupaciju Srbije, prvo direktno na KiM, a u ostatku zemlje višeetapno, preko njihovih poslušnika, srbskih izroda, kvinsliške vlasti u Beogradu. Zajedno sa tom drugom fazom rata, okupacijom Srbije, Srbski narod je stavljen van zakona, postali smo obični robovi bez ikakvog prava. To znači da Srbina može da ubije ko hoće i zato neće odgovarati, odnosno biće bogato nagrađen (novčano ili položajem). Da to nisu samo prazne priče pokazuju činjenice: Prema podacima Ministarstva za KiM od početka okupacije na KiM je ubijeno oko 1000, a kidnapovano 840 Srba; zabeleženo je više od 7000 napada na Srbske povratnike; oko 1800 ljudi sa KiM i dalje se vodi kao nestali. Spomenućemo samo najdrastičnija ubistva: ubistvo 14 Srbskih žetelaca u selu Staro Gacko kod Ljipljana, ubistvo 11 Srba u autobusu “Niš ekspres“ kod Podujeva, ubistvo tročlane porodice Simić u Obiliću, ubistvo dvojice dečaka u Goraždevcu…Od 17-19. 03. 2004. g. dogodio se pogrom Srbskog naroda od strane šiptarskih ekstremista i uz pomoć međunarodnih snaga (pasivnu ili aktivnu), pri čemu je ubijeno 19 ljudi, proterano preko 4000 Srba, etnički očišćeno 6 gradova i 9 sela, spaljeno 35 hramova SPC (manastiri i crkve). Najveći biznis, posle trgovine drogom, koji šiptarski teroristi obavljaju uz saradnju sa međunarodnim institucijama na KiM (KFOR, EULEKS…) je trgovina Srbskim organima. Godinama nestaju Srbi, koje otimaju šiptarski teroristi, odvode u Albaniju (žuta kuća) i masakriraju ih, odnosno vade organe, koje se zatim prodaju klijentima na Zapadu. O tome je hrabro, ubedljivo i potresno pisao Veselin Dželetović u svojoj knjizi “Srbsko srce Johanovo“. Za pomenute zločine nad Srbima niko nije odgovarao, čak nema ni osumnjičenih, ustvari svi su oni zato dobro nagrađeni od strane svetskih zlikovaca. III faza rata – odvija se istovremeno u više pravaca, a cilj je jedan uništenje Srbije i Srbskog naroda, Srbima treba zatrti seme
“A ubijaju nas za Tebe svaki dan; s nama postupaju kao s ovcama klanicama.“ (Ps.43-22)
Svakog dana od kako smo pod okupacijom, dogodi se ili ubistvo nekog Srbina, ili njegovo teško povređivanje, ili nanošenje imovinske štete, sve to iz čisto etnički motivisanih pobuda. Ti zločini se događaju na teritoriji KiM, BiH, Hrvatske, Makedonije, Crne Gore i centralne Srbije. O ovim zločinima je zabranjeno govoriti, ili se oni lažno prikazuju kao počinjeni iz kriminalnih pobuda. Te vesti o zločinima nad Srbima i ako ugledaju svetlost dana, neretko se objave na takav način (veštom igrom reči) da ispadne da je žrtva kriva. Najgore od svega je što Srbi više nisu sigurni ni u centralnoj Srbiji, i tu smo stavljeni van svakog zakona. Od nas veća prava imaju čak i psi (probaj da udariš psa koji hoće da te ujede). Dok je sve više beskućnika i dok je veći deo naroda na ivici preživljavanja, kod nas se po nalogu svetskih zlikovaca prave ogromna prihvatilišta za pse, kao vrhunac našeg ponižavanja. Na teritoriji Raške, Preševa i Bujanovaca, kao i Vojvodine otvoreno se propagira mržnja prema Srbskoj državi i Srbskom narodu. Zločini prema Srbima, koji se događaju na pomenutim teritorijama, se smišljeno prikrivaju (žandarmerija je sakrila podatak da je prošle godine na teritorije Raške pronašla ogromnu količinu oružja spremnog za terorističke akcije) ili umanjuju prikazujući kao nestašluk dece, maloletnika ili zanesenost navijača. A istina je da se iza svega kriju dobro organizovane akcije koje su usmerene protiv države Srbije i Srbskog naroda. Svakom imalo trezvenom Srbinu je jasno da mađarski, muslimanski i šiptarski ekstremisti samo čekaju mig njihovih pokrovitelja svetskih zlikovaca, pa da zapale Vojvodinu, Rašku i Pčinjski okrug. Kvinsliška vlast pokušava da sve to sakrije i prikaže kako Srbi svojim nacionalizmom ugrožavaju bratstvo i jedinstvo sa mađarskim fašistima, vehabijama i šiptarskim bandama(UČK).
Srbiju treba obezglaviti
“Prolivaše krva pravu, krv sinova svojih i kćeri svojih, koje prinošahu na žrtvu idolima Hananskim, i oskvrni se zemlja krvnijem djelima.“ (Ps.105-38)
Svima je dozvoljeno da brane svoju domovinu, jedino to pravo nemaju Srbi. Zato je kvinsliška vlast predala 45 Srba, odnosno komplet državni i vojni vrh, haškoj inkviziciji da im sude zbog izmišljenih zločina, a jedina njihova krivica je što su branili svoju zemlju i narod od svetskih zlikovaca. Ne zna se tačno koliko je srbskih patriota zatvoreno u beogradskom kazamatu, ili predato u ruke hrvatskim i muslimanskim zlikovcima da im sude. Po nalogu svetskih zlikovaca i blagoslovu Sinoda SPC, u udruženoj akciji šiptarskih terorista i Srbskih izroda, sa KiM je proteran Vladika Artemije (nisu mogli da ga zatvore u hašku ili beogradsku tamnicu) zajedno sa monasima, njegovom duhovnom decom, jer su javno govorili o zločinima nad Srbskim narodom i nisu hteli da sarađuju sa svetskim zlikovcima i šiptarskim teroristima. Našu decu i omladinu hapse, tuku i proglašavaju ekstremistima, zato što lepe plakate sa likom srbskih junaka Radovana, Ratka ili imenuju prave zločince i izdajnike, ili organizuju proteste zbog izdaje, donošenje antihrišćanskih i nemoralnih zakona, zbog propagiranja seksualnih izopačenosti, boreći se za dostojanstvo svoga naroda. Cilj navedenih hapšenja i progona je obezglaviti Srbski narod i u korenu ugušiti bilo kakav otpor u ratu koji traje i omogućiti nesmetano uništenje Srbije i Srbskog naroda.
Biološko-hemijski rat
“Mnoge su nevolje pravednih, i od svih njih izbaviće ih Gospod.“ (Ps.33-20).
Kao posledica bombardovanja Srbi masovno umiru od malignih oboljenja i drugih poremaćaja. Dok vlastodršci ne dozvoljavaju iznošenje podataka, Svetska zdrastvena organizacija je iznela podatak da Srbi najviše umiru od malignih oboljenja. Danas u Srbiju ima preko 40 hiljada obolelih od malignih bolesti i to se prosto širi kao epidemija. Zapitajte se koliko je u vašem bližem okruženju u poslednjih nekoliko godina obolelo ili umrlo od malignih oboljenja. Zemlja je zatrovana, poljoprivreda uništena, sela zapuštena ili napuštena i umesto Bogom dane zdrave hrane, truju nas genetski modifikovanom hranom. NATO avioni, koji koji imaju punu slobodu kretanja Srbskim vazdušnim prostorom, zaprašuju nas, odnosno truju kao obične insekte (pročitajte tekstove Nikole Aleksića – ekološki pokret). Zahvaljujući “savesti“ ljudi koje rade u ministarstvu zdravlja, po nalogu svetskih zlikovaca služimo za eksperimente, na nama ispituju lekove, vakcine i umesto da nas leče, oni nas ubijaju.
Nametanje antihrišćanskih zakona
“A ti, Srbijo kuda si pošla za Evropom? Za Evropom smo se i mi poveli. Zbog toga smo ljuto postradali. Da li ćemo se opametiti? Da li ćemo imati mudrosti i hrabrosti da se vratimo sa bespuća na pravi put pre Evrope i mimo Evrope? To je sad pitanje života ili smrti pred nama. Pođimo putem otaca naših, nećemo se prevariti. Vratimo se pravoj veri, a odbacimo lažnu nauku, i nećemo se pokajati. Budimo ljudi, a ne majmuni i Bog će nas primiti za sinove. Nazad na svoje, ako hoćeš da se spaseš i živiš. Sa tuđe bljuvotine vrati se svome Hristu, i On će te osvetliti i spasti. Amin!“ Sv. Nikolaj Žički
Nekada su osnovne vrline kod Srba bile: Ljubav prema rodnoj grudi – interes otadžbine je iznad svega i iznad svakog, poštovanje, pregalaštvo, pristojnost u međuljudskim kontaktima, poštovanje roditelja, učitelja i starijih osoba, vaspitavanje mladih kroz radne obaveze, odmerenost, strogost, skromnost, kao i čednost devojaka. A danas je suprotno, greh je postao moda, odnosno on je kroz antihrišćanske zakone koje nam nameću svetski zlikovci ozakonjen. Danas pali i grešni Srbi smatraju poremećenim čoveka koji ne sledi tok vremena, koji se uklanja od greha, koji je pobožan. Većina Srba danas opravdavaju ono što se ne da opravdati, i hvale greh. To je najveća hula na Duha svetoga, greh drže za napredak (sodomiju, blud, razvrat…) a ono što je moralno smatraju nazadnim (Svetosavlje). Jedan kineski pisac je rekao: “Ako jedan narod izgubi moral, on time gubi i dušu, a gubitkom duše dolazi u egzistencijalnu krizu, gubi državu i sam polako propada!“ Dobrovoljno ili pod pristiskom, postali smo narod koji ne poštuje svoje nasleđe, svoju istoriju i predanje, narod novog doba obezboženi, anacionalni, bezlični, beslovesni, obične sirovine, koje će svetski zlikovci pretvoriti u novi bolji narod – narod „new age“. O tom čovekovom sunovratu u greh napisao je sv. Apostol Pavle u svojoj poslanici: “Strašna je ljubav prema svetu. Ona se ne neprimetan način uvlači u čoveka, a kada se uvuče, postepeno postaje surovi i neograničeni gospodar. Ljudi su se postepeno pripremili i stekli duševno raspoloženje sposobno za bogoubistvo; i sada se postepeno pripremaju, stičući raspoloženje i karakter koji su u stanju da prime antihrista.“ (2.Sol.2:7)
Srbsku decu truju i prave debilima
“Ako hoćeš da ukloniš neki narod iz tvog susedstva, ne pravi tenkove, topove i barikade – to je skupo i nije tako efikasno, pokvari mu omladinu! Navedi je na telesna uživanja, propagiraj sladostrašće, pa sačekaj dvadesetak ili malo više godina i – tog naroda više neće biti. To će biti rulja koja izumire!“ podla orijentalna mudrost
Pokvarite omladinu – pobedili ste naciju, poručuju nam ideolozi Novog svetskog poretka. Pri tom dobro su upoznati da za uništenje jedne nacije nisu potrebne atomske bombe, već je dovoljno samo razoriti moralnu srž i moralnu strukturu omladine i to preko: muzike, filma, televizije, alkohola, droge, seksa, prostitucije, kriminaliteta, sektaštva… Od omladine otvoreno traže da se odreknu svoje porodice, pošto ona po njima stvara sebičnog pojedinca, nesposobnog da se integriše u novo informaciono doba. Takođe, insistiraju da se odreknu tradicionalnog rodoljublja, kao suvišnog, jer “novi“ svet ionako neće imati granice i neće poznavati kategoriju rodoljublja. Zatim, moraju se odreći, i to što pre, tradicionalne vere svojih roditelja i predaka, i oduzeti im se zauvek moralna, verska i ljudska osećanja. Kada “novodopci“ završe sa programom “obezdušavanja“, onda na scenu stupa moderno porobljavanje. Razni idoli (muzičari, glumci, sportisti…) su samo lutke u rukama svetskih zlikovaca, koje oni koriste za slanje poruka mladima: sve je dozvoljeno, jer život je ionako kratak i besmislen, zato ne osvrći se već jedi, pij, uživaj i zabavljaj se. Mladi nekritički primaju poruke svojih idola – uzeti sve od života, i to sada, odmah, što pre jer je sutra možda već kasno. U tom duhovnom ubijanju naše dece, ključnu ulogu ima reformisana škola (idejni tvorac je Soroš) ili bolje reći satanizovana škola. O Srbskoj deci “brinu“ prosvetni i socijalni radnici koji izjednačavaju blud i molitvu, a moral ih ne interesuje. Oni ih uče nekakvoj slobodi (koja je u stvari ropstvo satani), gde im je sve dozvoljena po onoj pesmi “uzmi sve što ti život pruža…“, da ne poštuju nikakve autoritete posebno svoje roditelje, da bez imalo stida ispoljavaju svoje strasti i agresivnost. Pri tome znanje koja naše deca stiču u reformisanim školama je preobimno (puno nebitnih sadržaja, uz izmišljanje svakovrsnih novih predmeta) i beskorisno za pravi život i buduće životno opredeljenje. Tom reformom je, smišljeno, nivo znanja drastično spušten u odnosu na ranije školstvo. Takvim školstvom (gde je predviđeno da deca za lektiru imaji samo jednu ili dve knjige godišnje), dobija se zaglupljena i bezlična masa (poput stanovništva u SAD), koja ne zna da misli svojom glavom i sa kojom je lako manipulisati (Orvelova 1984). A od dece koja su napredna, stvaraju intelektualne monstrume, emotivno prazne ili kako kaže sv. Justin Ćelijski: “Inteligencija bez dobrote je kazna Božja. A velika inteligencija bez velike dobrote je nepodnošljivo prokletstvo. Sa inteligencijom bez dobrote i nežnosti, čovek je gotovo đavo.“
Danak u krvi – moderni janičari
“Ko ne služi Bogu, taj neizbežno služi đavolu.“ Sv.Nikolaj Žički
Nekada smo imali vojsku koju je činio narod, požrtvovani rodoljubi, spremni da za svoju otadžbinu daju ako treba i život. Ta vojska se pokazala i dokazala u ratu sa NATO fašistima i šiptarskim teroristima (UČK), kada je uspešno obavila povereni zadatak, odbranu otadžbine. Kao nagradu što su sačuvali slobodnu i celu Srbiju, koju su izdajnici predali pod okupaciju, ta vojska je po nalogu svetskih zlikovaca rasformirana. Vojni vrh je poslat na robiju u Hašku tamnicu ili u hrvatske i muslimanske zatvore. Svi časni, sposobni i u ratu dokazani oficiri i podoficiri ako nisu utamničeni, prinudno su penzionisani. Ostali su nesposobni poslušnici (čast retkim izuzecima), koji su uspešno odradili zadatak transformacije narodne vojske u profesionalnu vojsku, odnosno plaćenike. Danas Srbija nema Bogom blagoslovenu vojsku koja služi narodu i koja bi je branila, već ima surove plaćenike (psi rata), koji će ratovati za onoga ko im plati. U tu svrhu govori i podatak da se na konkursu za “mirovne misije“ na traženih 500 prijavilo skoro 5000 kandidata. A te misije nisu ništa drugo, nego dobro organizovane vojne akcije od strane svetskih zlikovaca sa ciljem okupacije jedne zemlje. Da se podsetimo, u BiH su došli takozvani mirovnjaci UN, koji su učinili da krvavi rat bude još krvaviji i koji su se otvorenu svrstali na stranu protiv Srba, a isto je bilo na KiM. Mi se na papiru vodimo kao vojno neutralna zemlja, a u stvari kvinsliška vlast šalje vojsku da učestvuje u NATO manervima zajedno sa šiptarskim teroristima. Ova plaćenička vojska ima ulogu ne da brani svoju zemlju, već da brani interese kvinsliške vlasti i svetskih zlikovaca. U tome se posebno ističe policijsko-vojna formacija žandarmerija koja predstavlja veliku opasnost za slobodu ovoga naroda, to je udarna pesnica kvinsliške vlasti u Beogradu. Ovo potvrđuje i primer kada su uklanjali barikade i pri tome su obučeni u civilno odelo pretili našoj deci da će ih poklati. Crvene beretke (JSO) koje su pokazale u ratu na KiM da su možda najsposobnija jedinica koju smo ikada imali, a koji su posle toga zloupotrebljeni, predstavljaju malu decu u odnosu na žandarmeriju što se tiče odanosti svom vođi predsedniku države i spremnosti da postupe po njegovoj “svetoj“ volji.
Veleizdaja i veleizdajnici
“Zaboraviše Boga, spasitelja svojega…; …ne slušaše glasa Gospodnjega; I rasrdiše Boga djelima svojim, i udari u njih pogibao.“ (Ps.105-21,25,29)
“Žive od milosti Njegove, a Njega izgone iz svojih domova, iz svojih škola, iz svojih sudova, iz svojih knjiga, iz svojih srca. Gaze Njegove zapovesti voljno i zlobno; rugaju se Njegovom zakonu. Zar to nisu izdajnici Hristovi i sledbenici Judini?“ Sv. Nikolaj Žički
Bilo je i ranije izdaja i izdajnika u našoj istoriji, ali nikada ovakve veleizdaje i ovakvih veleizdajnika Srbskom zemljom nije hodilo, kao što je slučaj sa ovom kvinsliškom vlašću u Beogradu. Čin priznavanja Kosova kao države, sa smokvinim listom u vidu zvezdice i fusnote, obavljen krajem februara, predstavlja finale politike koja se vodi prema KiM od dolaska DOS-a na vlast. Da se razumemo, ni predhodna vlast devedesetih nije bila ništa bolja, odnosno na delu je strategija: “Gde ja stadoh ti produži, što ja zadužih (ugovore sa svetskim zlikovcima) ti oduži…“. Potpisivanjem sporazuma Tadića i Tačija o učešću terorističke tvorevine Kosovo na međunarodnim konferencijama, ad akta su stavili naš Ustav i rezoluciju 1244, odnosno odrekli su se KiM. Bez imalo stida, kvinsliška vlast nas ubeđuje, kao da smo debili, da je njihova politika i KiM i EU pobedila. Dok nas ponižavaju i ismevaju, cerakajući se sa malih ekrana, za to vreme njihova garda, žandarmerija, ruši barikade, zadnju liniju odbrane Srbima od Tačijevih terorista, i sve čine kako bi ukinuli jedine legalne institucije na severu KiM, uklanjaju pojedince koji bi mogli organizovati narod, i sve to u cilju slamanja bilo kakvog otpora njihovoj izdaji i kapitulaciji. Zadatak koji su dobili od svetskih moćnika biće ispunjen kada ova država nestane ili ostane samo Beogradski pašaluk, kada Srba ostane da mogu stati pod jedan orah. Da li ćemo to dozvoliti? (napomena uredništva: Tada je Vučić preuzeo izdajničku štafetu od Tadića i danas je stigao pred cilj, priznanje NATO tvorevine Kosova.)
Srbi šta nam je činiti
“Viču pravedni, i Gospod ih čuje, i izbavlja ih od svijeh nevolja njihovijeh. Gospod je blizu onijeh koji su skrušena srca, i pomaže onima koji su smjerna duha. Mnogo nevolja ima pravednik, ali ga od svijeh izbavlja Gospod.“ (Ps.33-17,18,19)’
Danas je Srbija postala zemlja u kojoj vlada greh, zlo i smrt, u kojoj je Srbskom narodu oduzeto pravo na život i slobodu dostojnu čoveka. To je zemlja tužnih, poniženih, uvređenih, gladnih, namučenih, ojađenih Srba koje su muke, nevolje i patnje slomile i umesto da se bore, oni su pali u očajanje. Srbija je pala u totalni mrak, u kome se ne nazire svetlost, i njen položaj je skoro beznadežan. Za opstanak i ostanak Srbije nije bitan njen politički položaj, niti je za to potrebna politička elita (vlast i opozicija) koja je korumpirana, pohlepna, nesposobna i opterećena ličnim i stranačkim interesima, već je jedino bitno duhovno stanje Srbskog naroda. Setimo se, kada su svi otpisali Srbski narod za vreme viševekovnog ropstva pod Turcima, smatrali da više ne postoji, Gospod je uslišio vapaj svoga naroda i preko čobanina i hajduka Vožda Karađorđa dao mu slobodu, ili kako kaže sv. Nikolaj Žički: “Hristoverni i pošteni Karađorđe nije imao sva sitna i sitničarska znanja modernih Srba, ali je imao sva velika znanja…koje sam Bog daruje onima koji su verni i pošteni ma i bez ikakve škole…“. I tada je postojala politička elita, takozvani knezovi (preteče današnjih političara), zbog čije je pohlepe (čast pojedincima) propao Prvi Srbski ustanak i koji su učestvovali u ubistvu Vožda i njemu odanih ljudi. Setimo se Prvog svetskog rata, da nije bilo sv. velikomučenika cara Nikolaja Romanova, Srbskih vojvoda (Putnika, Mišića, Stepanovića…), nadčovečanske snage i požrtvovanja Srbskog naroda, umalo da nestanemo kao narod zbog političke elite. I kada je sve završeno, ta politička elita je sklonila navedene Srbske vojvode i narod koji je sve to izneo na svojim plećima, i stvorila su grobnicu za Srbski narod takozvanu Sataninu tvorevinu Jugoslaviju. A sada se setimo zlatnog doba Srbske države za vreme Svete loze Nemanjića. I tada je položaj Srbije bio sličan današnjem, neprijatelji su kao grabljivice napadali i pokušavali da nas unište. Ali tada su Srbijom vladali oni koji su svu nadu polagali u Gospoda, pa tek onda u svoje oružje. Narode Srbski ne polaži nadu u predstojeće izbore, jer neće doneti ništa novo. Izbori samo služe da politička elita rasporedi vlast, da bi ostvarili lične i stranačke interese, a ne da se ispuni volja naroda. Većina tih političara, narod doživaljava kao obične brojke zahvaljujući kojima će ostvariti svoje lične snove. Ako narod i ima neki uticaj na izbore, volja naroda se poništava međustranačkim kompromisima i stvaranjem koalicionih vlasti. Podsetite se svih predhodnih izbora od uvođenja višestranačkog sistema, stranke i političari će praviti koaliciju i sa samim đavolom da bi se domogli vlasti. Poslušajmo savet svetog starca čudotvorcasa sa Svete gore Porfirija koji je poručio Grcima, a to se odnosi i na Srbe: “Da smo pravi hrišćani, mogli bismo da pošaljemo u skupštinu ne neku hrišćansku stranku, već hrišćanske političare, i stvari bi tad bile drugačije“. Srbi ne polažite nadu u one koji ne mogu ni sebi da pomognu, to je obična prašina, već u Gospoda od koga sve potiče i kome se sve vraće. Sv. Justin Ćelijski nam je za sva vremena ostavio poruku: “Mi imamo samo jedan put, jedan izlaz iz našeg pakla, jedini put u raj naš – to je put Svetog Save i Svetog Nikolaja Srbskog“. To zapravo znači da se moramo vratiti svetom životu, životu po jevanđelju, da se moramo vratiti srbskom svetosavskom zavetu “za Hrista sve , Hrista nizašta“, kome su osnove dobro poznate: vera, nada, ljubav, pokajanje, post i molitva. Mi kao narod više nemamo vremena za odlaganje, propast nam kuca na vrata, zato Srbi u ime sv. Save i naših svetih predaka, vreme je za USTANAK, prvo protiv svojih greha, a zatim protiv zla koje nas okružuje i koje hoće da nas uništi. Sledimo put sv. Nikolaja Žičkog koji poručuje srbskom narodu: “Da bi se uredila država, predhodno se mora urediti narod; Da bi se uredio narod, predhodno se mora urediti porodica; Da bi se uredila porodica predhodno se mora urediti čovek, svaki pojedinac; Da bi se uredio svaki čovek ponaosob, mora da se približi ognjištu Hristosvom, da mu se srce rastopi od ljubavi i razum osvetli istinom.“
Učinimo što do nas stoji, ostalo će Gospod dati!
Rab Božiji Goran Živković
