5 важних чињеница о Куликовској бици
Битка је заиста била великих размера
Према најновијим историјским истраживањима, монголски војсковођа Мамај је могао да окупи од 70.000 до 90.000 ратника и крене на Русе. Међутим, није их све повео у Куликовску битку – два месеца касније он је кренуо са својим трупама на кана Токтамиша. Како тврде историчари, у Куликовској бици је могло да учествује 20.000-30.000 војника Златне Хорде.
Знатно је теже проценити бројност руске војске, јер су сви руски извори преувеличавали број учесника ове велике битке. Према мишљењу историчара Андреја Амелкина и Јурија Селезњова, Дмитриј Донски је на Куликово поље извео такође око 30.000 војника. Била је то заиста једна од највећих битака средњег века, која се по бројности ратника могла поредити са битком код Поатјеа (732) између Франака и Арапа или битком код Азенкура (1415) између Енглеза и Француза, и, свакако, са Бојем на Косову.
У бици су на страни Руса учествовали и људи који никада раније нису ратовали
Дмитриј Иванович (Донски), велики кнез московски и владимирски, прогласио је на својим подручјима „свеопшту мобилизацију“, тако да су у одбрану руске земље, раме уз раме са професионалним ратницима, стали и људи који никада раније нису ратовали. Овим речима то потврђује летопис: „Многи пак Московљани не бејаху раније у биткама, па угледавши многу војску татарску уплашише се и опраштаху се од живота“.
На Мамајевој страни се борила европска пешадија
Међу Мамајевим трупама извори помињу учешће „Фрјага“ (староруски назив за људе из Јужне Европе романског порекла, најчешће Италијане). Након што су Византијско царство поразили крсташи 1204. године, на обалама Црног мора су се појавиле многе италијанске трговачке колоније. Италијани су били познати у Европи по својим војним вештинама, и Мамај је могао да ангажује њихову пешадију наоружану копљима, о чему пише хроника: „И тако усташе и копља положише… сваки на рамена оног испред себе, у предњим редовима [копља] беху краћа, у задњим – дужа“. Није, међутим, јасно да ли су „Фрјази“ заиста учествовали у бици. Можда су само чували Мамајев штаб.
Велики кнез Дмитриј Донски за длаку је избегао смрт у боју
Велики кнез Дмитриј Иванович укључио се у битку са првим пуковима који су кренули у јуриш. Скоро одмах је рањен и збачен са коња. Ратници који су га бранили убрзо су пали од непријатељске руке, а сам кнез је задобио много удараца у стомак и груди. Спасао га је метални оклоп и верижњача. Успео је да се извуче из битке прса у прса и примири у храстовој шуми. Од рана више није могао да седне на коња.
Победа је извојевана захваљујући тактици преузетој од ратника Хорде
Извор: Russia Beyond
