Кривична одговорност Мила Ђукановић и забрана ДПС

четвртак, 10. 04. 2025. Kefalo

ЧИЊЕНИЧНО И ПРАВНО УТЕМЕЉЕЊЕ УТВРЂИВАЊА КРИВИЧНЕ ОДГОВОРНОСТИ МИЛА ЂУКАНОВИЋА И ОДЛУКЕ О ЗАБРАНИ РАДА ДЕМОКРАТСКЕ ПАРТИЈЕ СОЦИЈАЛИСТА

„Зашто је Барак Обама почео пријатељство са тако маргиналном политичком фигуром као што је Ђукановић, који је дубоко укључен у шверц и међународну мафијашку организацију која организује трговину наркотицима и оружјем.“ (Доналд Трамп, као предсједнички кандидат; 9.новембар 2016.)

„Не погани човјека оно што улази у уста, него оно што излази из уста погани човјека.“ (Стари завјет, Књига проповједникова)

„Лажи и крађа су сусједи.“ (Арапска мудрост)

Деведесетих година 20.вијека велики износи „прљавог“ готовинског новца, најприје од шверца нафте и нафтиних деривата, затим и од шверца дувана, преко Јадранског мора и шверца наркотика, нашли су се у рукама Мила Ђукановића и њему блиских особа. Тај новац је техникама „прања“, несметано пласиран, прикриван и интегрисан у црногорски банкарски систем, те преношен на њихове приватне банкарске рачуне и, преко бројних (фиктивних и стварних) „офшор“ фирми, у „пореске рајеве“ широм планете. Како су јављали медији и упућени стручњаци, криминално стечена „неопрана“ готовина, преко тзв. параван фирми, могла се депоновати у банкама у Црној Гори и, као тзв. виртуелни кеш колатерал, послужити за добијање готовинског кредита без обавезе његовог враћања! Тиме је новац био „опран“ и њиме су (као виртуелним кредитом) куповани привредни субјекти (пљачкашка приватизација), некретнине, луксузни аутомобили, градили се стамбени комплекси…У тим банкама су регистровани нагли „скокови“ ликвидности изазвани, у кратком року, великим приливима готовинског новца.

Очито је да је Ђукановић три деценије владао изазивањем подјела међу осиромашеним и опљачканим грађанима и успјешним одвраћањем пажње од чињенице да су он, његова „Прва фамилија“ и њихови кумови, рођаци и пријатељи опустошили Црну Гору. Према реалним процјенама, они су пљачкашком приватизацијом, незаконитим присвајањем највреднијих туристичких и других локација по Црној Гори преко, са њима повезаних „страних инвеститора“ и прањем шверцерског дуванског и наркомафијашког новца „обрнули“ више од двије милијарде евра.

Италијански брокер (посредник на берзи) Ориано Матеи је, у току 2019. и 2020.године, јавно износио прецизне податке да је Црна Гора, 1996.године, од швајцарских банака добила кредит од милијарду долара, наводно за економски развој, те да су средства од кредита завршила на приватним банкарским рачунима са Ђукановићем повезаних лица.

Прање криминално стеченог новца у Црној Гори се одвијало несметано, јер моћник који има приватну комерцијалну банку, те контролу над: јавним развојним фондом, приватизацијом државне имовине, банкарским сектором, Централном банком, судовима, тужилаштвом и полицијом може илегалне токове новца несметано претварати у легалне.

Опраним новцем су, да још једном поновим, куповани бирачи, земљиште, станови и пословни простори у земљи и иностранству, те приватизовани државни привредни субјекти у Црној Гори и Србији. Знатан дио таквог новца Ђукановићевци су, илегалним каналима, пренијели и депоновали на своје приватне банкарске рачуне у иностранству и задржали га, као свој, до дана данашњег.

Извршене су вишемилионске злоупотребе новца грађана преко „Прве банке“, односно породичне банке фамилије Ђукановић. Та банка је опстајала захваљујући буџетској подршци Владе, депозитима државних предузећа и институција, блиских бизнисмена и „жмурењем“ Централне банке, односно злоупотребом њене контролне функције.

Прва банка је до краја 2005.године представљала малу банку са учешћем у активи укупног банкарског сектора Црне Горе од око 3 одсто. Међутим, учешће државног капитала у акцијском капиталу Банке увећано је за 72 одсто у 2005.години. За мање од три године банка је порасла за преко 24 пута, у односу на основицу с краја 2005.године и са зачеља дошла је на другу позицију у банкарском систему?!

Због проблема са ликвидношћу (немогућности плаћања краткорочних обавеза), Прва банка је затражила помоћ од Владе, чији је предсједник био Мило Ђукановић, акционар те банке! Влада јој је, 17.децембра 2008.године, одобрила кредит од 44 милиона евра, на три мјесеца с тим што је тај рок продужен на годину дана. Одлуци Владе претходило је позитивно мишљење Централне банке. Залога (колатерал) за кредит су биле акције Прве банке

У вријеме одобрења помоћи, највећи појединачни акционар Прве банке био је Александар – Ацо Ђукановић, са власничким удјелом од око 28 одсто, док је Мило Ђукановић је имао око 5 одсто акција преко своје компаније „Kapital invest“.

Претходно је донесен Закон о мјерама за заштиту банкарског сектора, који је објављен у „Службеном листу ЦГ“ број 64/08 и ступио је на снагу 27.октобра 2008.године. Престао је да важи 31. децембра 2009.године. Закон је, тобоже, донесен „ради заштите банкарског сектора од последица свјетске финансијске кризе и очувања његове сигурности и стабилности“, те за „очување ликвидности и солвентности банака које су основане и послују у Црној Гори“. У ствари, закон је само послужио као правни основ „оздрављења“ Прве банке, јер јe то једина банка која је добила помоћ од државе.

Другим ријечима, Ђукановић је помоћ, у износу од 44 милиона евра из буџета, за спашавање своје банке, која би због неодговорног пословања и олаког одобравања кредита привилегованим појединцима пропала, правдао спашавањем цјелокупног финансијског система због глобалне финансијске кризе?!

А кредити у Првој банци су додјељивани и особама које су се бавиле организованим криминалом. Међу милионским дужницима банке биле су и фирме и особе повезане са наркобосовима Дарком Шарићем и Насером Кељмендијем. Центар за истраживачко новинарство (CIN) je 8.априла 2014.године објавио да Прва банка „не само да је отварала рачуне и пословала са Шарићем, (него) банка је њему и његовим сарадницима…одобравала необично повољне услове“. „У послу са Шарићем и осталим криминалцима, банка је кршила закон и властите интерне правилнике…Велики број фирми које су добиле кредите су пропале…Куповина некретнина новцем из кредита уобичајен је начин прања новца. Дио кредита никад није отплаћиван.“

Изражаване су и јавне сумње да је кредит Првој банци уопште враћен, а ако и јесте да је то учињено новцем из државног буџета која су била депонована на рачунима клијената те банке – владиних институција, државних и јавних предузећа. „Није могуће утврдити да ли је банка икада вратила тај новац“ (извјештај CIN-а). Поводом (не)враћања прве рате кредита поднијета је и кривична пријава која није процесуирана.

Влада би, на примјер, уплаћивала новац државним фондовима који су држали као депозит у Првој банци, а банка је од тог новца враћала своје кредите?! Како је писао дневни лист „Дан“, „Прва банка је фиктивно вратила 11 милиона еура прве рате кредита од 44 милиона еура“. Другим ријечима, изведен је мађионичарски трик:

„Из Државног трезора, 13.марта 2009.године уплаћен је милион еура на рачун Регионалног водовода у Првој банци. Банка је тај милион одмах вратила трезору на име враћања кредита, односно прве рате. У року краћем од пола сата, трезор је 11 пута уплатио по милион еура Регионалном водоводу у Првој банци, а банка је обавила 11 уплата трезору по милион еура и измирила прву рату кредита…“

Приликом додјеле кредита Првој банци, Мило Ђукановић је био у класичном сукобу интереса. С једне стране, био је предсједник Владе, а са друге стране, акционар у својој породичној банци којој се додјељује кредит. Од помоћи у спашавању Прве банке је имао личну корист, јер се њеном санацијом повећала номинална вриједност и његових акција.

Али, Закон о спречавању конфликта интереса Скупштина је донијела тек 27.децембра 2008.године, десет дана након доношења одлуке о додјели кредита Првој банци, а ступио је на снагу 9.јануара 2009.године (“Сл. лист ЦГ“ број 1/09)?! Тим законом су прописане високе прекршајне новчане казне и за сукоб интереса.

До тада је важио Закон о конфликту интереса („Сл. лист ЦГ“, бр. 42/04 и 17/05), који је дефинисао да је конфликт интереса сукоб интереса који постоји када јавни функционер приватни интерес ставља испред јавног интереса ради стицања материјалне користи или привилегија за њега или са њим повезана лица. Повезана лица си у побочни сродници до другог степена, што значи и брат и сестра Мила Ђукановића. Међутим, тај закон није прописивао прекршајну одговорност и новчане казне за јавног функционера који је био у конфликту интереса!

Ипак, Комисија за конфликт интереса је и тада била овлашћена и дужна да покрене поступак, утврди очигледно постојање конфликта интереса Мила Ђукановића и предложи његово разрешење.

Из претходно наведеног, недвосмислено произилази да је постојао заједнички криминални подухват премијера Ђукановића, Владе, Министарства финансија, акционара и руководства Прве банке, као и руководства Централне банке да се буџетским средствима, односно новцем грађана Црне Горе обезбиједи њена ликвидност и солвентност (способност плаћања дугорочних обавеза) и „испеглају“ прање новца и друге незаконитости у њеном пословању. Тиме су, поред осталих, извршена кривична дјела: злоупотреба службеног положаја и несавјестан рад у служби.

О томе како је Ђукановић „обрнуо“ „први милион“ детаљно сам писао у свом тексту „Од џемпераша до барона пљачкаша – Како је Мило Ђукановић „зарадио“ милион евра преко своје породичне банке“, који је објавило више портала у Црној Гори и Србији.

Наиме, Ђукановић је, 11.јула 2007.године, прикривајући да је колатерал опрани шверцерско- дувански новац, од лондонске филијале грчке „Pireus“ банке добио кредит од 1,5 милиона евра. За тај новац је, преко своје фирме „Capital invest DOO“, купио акције у својој породичној Првој банци, по појединачној цијени од 127 евра, 3.августа 2007. године. Финансијским махинацијама вриједност акција Прве банке је вјештачки „надувана“, тако да је већ у октобру исте године, вриједност акција достигла вриједност од 6,9 милиона евра. Тако је послије само годину дана вратио кредит „Pireus“ банци и „зарадио“ „први милион“.

У вези са овом трансакцијом, тадашњи главни специјални државни тужилац је, 2019.године, неосновано одбацио чињенично и правно утемељену кривичну пријаву Мреже за афирмацију невладиног сектора – МANSA против Мила Ђукановића и других за кривично дјело прања новца на организован начин.

У члану 268 (Прање новца) тада важећег КЗ-а („“Службени лист РЦГ“, број 70/2003 и 47/2006) било је прописано:

„(1) Ко путем банкарског, финансијског или другог привредног пословања прикрије начин прибављања новца или друге имовине за које зна да су прибављени кривичним дјелом (шверцом), казниће се затвором од шест мјесеци до пет година…

(3) Ако износ новца или вриједност имовине из ст.1…овог члана прелазе четрдесет хиљада евра, учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година.

(4) Ако је дјело из ст.1…овог члана извршило више лица која су се удружила за вршење таквих дјела, казниће се затвором од три до дванаест година…

(6) Новац и имовина из ст.1…овог члана одузеће се.“

Истовјетне казне за ово кривично дјело прописане су и сада важећим КЗ.

Ђукановићев примјер показује да, када имате своју банку, те неодољив утицај или контролу над Централном банком, Комисијом за хартије од вриједности, односно за тржиште капитала, Државном ревизорском институцијом, полицијом, тужилаштвом и судством можете стећи милионско богатство преко ноћи!

Дугогодишњим моралним суновратом и непрекидним говором мржње према Србима, Србији, СПЦ и Русији, Мило Ђукановић, као предсједник Црне Горе или премијер, дијелио је српско – црногорско државотворно становништво и опасно угрожавао стабилност, грађански мир и економски, социјални и демократски напредак Црне Горе.

У суштини, говор мржње су јавно саопштени ставови којима се изазива или подстиче мржња, осјећај угрожености или други облици нетолеранције и према онима који припадају другој нацији или религији. Најопаснији говор мржње је онај којим се, директно или индиректно, позива или подстиче на насиље.

Ђукановић је Српску православну цркву – СПЦ и њено свештенство, те власти држава Србије и Русије означио као спољне непријатеље Црне Горе, а Митрополију црногорско – приморску и Србе у Црној Гори као унутрашње непријатеље и реметилачке факторе. СПЦ је квалификовао као цркву Србије, те као квазивјерску заједницу одговорну за већину злочина од 90-тих година до данас и као ретроградну клерофашистичку менажерију. СПЦ је за њега „фронтмен (и главна песница) великосрпског национализма“ и „руских империјалних интереса на Балкану“, а величанствене литије по Црној Гори су за њега „лудачки покрет“. Митрополија црногорско приморска је клеронационалистичка српска митрополија на Цетињу, а Митрополит Јоаникије је, за Ђукановића, издајник „други у нашој историји са тим именом“?!

Његове неутемељене и срачунате изјаве су тим опасније што су код једног броја грађана изазвале или појачале осјећај угрожености Црне Горе од СПЦ, Срба, Србије и Русије и тиме су, на индиректан начин, представљале позив на насиље према означеним „непријатељима „Бранићемо је (Црну Гору) свим средствима…(и) оружјем у шуми“, јавно је понављао.

Подстакнуте Ђукановићевим говором мржње, у Црној Гори су „никле“ организације и неформалне групе за агресивну одбрану његовог „лика“ и „дјела“ и за одбрану Црне горе од непостојећег непријатеља, те неформалне „комитске“ групе које су дуго времена изазивале насиље и према Србима и према свима онима који не мисле као Ђукановић.

Тиме је Ђукановић починио кривично дјело Изазивање националне, расне и вјерске мржње у продуженом трајању, из члана 370 ст.1 и 4, а у вези са чланом 49 (Продужено кривично дјело) Кривичног законика (КЗ).

Члан 370 ст.1 и 4 КЗ-а гласе:

„ (1) Ко јавно подстиче на насиље или мржњу према групи или члану групе која је одређена на основу…религије…или националне припадности, казниће се затвором од шест мјесеци до пет година.

(4) Ко дјело из ст.1…овог члана врши злоупотребом положаја или ако је услед тих дјела дошло до нереда, насиља…казниће се за дјело из става 1 овог члана затвором од једне до осам година…“

Од прошлих парламентарних избора, 30.августа 2020.године, дуговремено су трајали непријављени насилни протести неформалне групе грађана тзв. комита, којима је Ђукановић давао отворену подршку. Дана 4. и 5. септембра 2021.године, Ђукановић је боравио на Цетињу да подстрекава протесте, односно да „брани част“ Црне Горе?! Јавно се залагао да се устоличење митрополита Јоаникија не одржи у Цетињском манастиру него „негдје другдје“.

Јавним изливима мржње према СПЦ-у и противправним мијешањем у њено унутрашње устројство и норме, Ђукановић је починио кривично дјело Повреде слободе исповиједања вјере и вршења вјерских обреда путем подстрекавања (члан 161 став 2 КЗ-а, а у вези са чланом 24 став 1 КЗ-а).

Члан 161 став 2 КЗ-а гласи:

„Казном из става 1 овог члана (новчана казна или затвор до двије године – М.Г.) казниће се и ко спречава или омета вршење вјерских обреда.“

Неопходно је и кривично-правно расвијетлити, више пута јавно изношену, спорну Ђукановићеву улогу у више нерасвијетљених убистава у Црној Гори и шире на „западном Балкану“, везаним за шверц дувана. Службеник управе полиције Владан Павићевић јавно је објавио и организациону шему убиства Душка Јовановића. На врху шеме се налазе иницијали А.Ђ. и М. Ђ. и лако је препознати на кога се односе.

Специјално државно тужилаштво је овлашћено и дужно да провјери наводе поводом објављене шеме, али и да, напокон, пресудно допринесе да се процесуирају налогодавци и организатори Душковог убиства.

У члану 55 (Забрана дјеловања и оснивања) став 1 Устава ЦГ прописано је следеће:

„Забрањено је дјеловање политичких … организација које је усмјерено на насилно рушење уставног поретка…кршење зајемчених слобода и права или изазивање националне…(и) вјерске…мржње и нетрпељивости.“

А у члану 149 (Надлежност) став 1 тачка 6 Устава, нормирано је:

„Уставни суд одлучује:…6) о забрани рада политичке партије…“

Надаље, по члану 91 Закона о Уставном суду Црне Горе, Државно тужилаштво, Заштитник људских права и слобода Црне Горе, Савјет за одбрану и безбједност, Министарство јавне управе, дигиталног друштва и медија, те други надлежни органи у складу са законом, овлашћени су да поднесу предлог за покретање поступка одлучивања о забрани рада политичке партије.

Основано сматрам да се испуњени уставни законски услови за покретање поступка одлучивања о забрани рада ДПС – а, из следећих разлога:

а) Руководство и посланици ДПС–а, у потпуности подржавају, а поједини од њих и јавно понављају, претходно објашњени говор мржње и друго криминално понашање Ђукановића, који је, и поред тога, недавно изабран и за почасног предсједника ДПС-а?!

б) Дана 5.септембра 2021.године, чланови најужег руководства и посланици Демократске партије социјалиста (ДПС), савјетник за безбједност предсједника ЦГ и неформална група грађана – тзв. комите су учествовали у насилном, противуставном и противзаконитом, спречавању устоличења Митрополита црногорско – приморског Јоаникија на трон Светог Петра Цетињског и супротстављању полицији у вршењу њених законских овлашћења. Митрополит је, ипак, истог дана, богослужбено посвећен у Цетињском манастиру, у складу са вјековном праксом и Уставом Српске православне цркве (СПЦ). Горе наведени саучесници су били „инспирисани“ дуговременим говором мржње Мила Ђукановића, предсједника Црне Горе и предсједника ДПС-а против Срба, Србије и СПЦ.

Предузимањем насилних радњи, као саучесници, починили су Повреду слободе исповиједања вјере и вршења вјерских обреда (члан 161 став 2 Кривичног законика (КЗ)), Напад на уставно уређење (члан 360 КЗ), Изазивање националне, расне и вјерске мржње (члан 370 КЗ-а) и друга кривична дјела, као и више прекршаја против јавног реда и мира и безбједности саобраћаја.

Наведено доказује да је дјеловање ДПС-а усмјерено на дискриминацију Срба и Црногораца који поштују Српску православну цркву (што је противно члану 17 (Основ и једнакост) став 2 Устава Црне Горе – „Сви су пред законом једнаки, без обзира на било какву посебност или лично својство“), те на кршење њихове зајемчене слободе вјероисповијести, из члана 46 (Слобода мисли, савјести и вјероисповијести) став 1 Устава („Свакоме се јемчи право на слободу…вјероисповијести, као…и слободу да…у заједници са другима, јавно…испољава вјеру или увјерење…обичајима или обредом“), као и на изазивање националне и вјерске мржње и нетрпељивости према њима.

У току су кривични поступци против бивших високих државних функционера (предсједнице Врховног суда, специјалног државног тужиоца, директора и замјеника директора Управе полиције), који су оптужени и за стварање криминалних организација или за припадништво тим организацијама. Тужилаштво је, чак, у својим оптужницама, изразило основану сумњу да су оптужени бивши главни специјални државни тужилац и замјеник директора Управе полиције били повезани са „кавачким кланом“?!

И то указује на спрегу Ђукановићеве и ДПС-ове власти и организованог криминала, односно на црногорску државну мафијашку хоботницу! Јер, сви они су постављани или именовани од стране ДПС-а, као владајуће партије, а подразумијева се уз сагласност шефа Мила Ђукановића!

Да закључимо: у Црној Гори неће бити мира и стабилности док се Мило Ђукановић не приведе правди! Несхватљиво одуговлачење са његовим кривичноправним процесуирањем, опасно се угрожава стабилност државе Црне Горе и међунационалне и међувјерске односе у њој и омогућава му повратак на политичку сцену. Доказ зато су и острашћени наступи ове индивидуе у предизборној кампањи ДПС-а, поводом општинских избора у Никшићу, 13.априла.

Избор је: или Црна Гора као држава владавине права или Ђукановић за државним кормилом. Једно и друго није могуће.

Аутор: Милан Гајовић, Подгорица