Problemi đaka prvaka i roditelja
NIJE LAKO BITI ĐAK PRVAK / RODITELJ
Za svakog roditelja najveća sreća i radost u životu je rođenje deteta. Svaki roditelj je sa dobijanjem deteta prošao i radovao se učeći ga prvim koracima, prvim rečima, kako da se obuče, zaveže pertle, drži kašiku, kako da upoznaje svet oko sebe i kako da pronađe svoje mesto u tom svetu. Mnogo toga roditelj kao istinski zaštitnik, učitelj, borac i staratelj prolazi, ponovo odrastajući sa svojom decom. Veliku žrtvu roditelji polažu za svoju decu, boreći se za njih čitavog svog života. Da, zaista je velika ljubav roditeljska, velika i nedokučiva, kao ljubav Božija…
…Prošli smo sve te dečije radosti i dečije bolesti dok su bili mali i onda dođe vreme da dete krene u školu. Svi se radujemo i pripremamo dete na novu okolinu, nove drugare, učitelje, knjige, slova, brojeve i obaveze. Svečanost povodom polaska u školu, jurnjava oko nabavke knjiga i opreme, prvi čas i prvo zvono. Deca su radosna, neka pomalo tužna.
… “ Od kolevke pa do groba, najlepše je đačko doba“, ponovo se prisetimo tih reči i naših školskih dana, spokojni da će dete prolaziti kroz najlepši period svoga života, vreme koje će pamtiti i koje će od njega stvoriti čoveka. I taman kad pomislimo da smo konačno uplovili u mirnu luku, odjednom nas drugačija realnost od one koju smo očekivali dočeka. Shvatimo da se sistem školstva promenio, da škola danas nije ono što je bila kad smo mi bili deca i da ćemo i mi ponovo postati đaci prvaci sa svojom decom. I zaista ko god ima đaka prvaka moći će da razume o čemu je ovde reč.
…Prvi školski dan, kao i sve dane potom, roditelji su dočekali da decu do vrata škole otprate, jer se dalje u učionice ne može zbog novih pravila o sigurnosti dece u školi. Stavite detetu malom na leđa ranac skoro pa veći i teži od njega i gledate ga kako sa mukom se kreće uz stepenice ka učionici. Knjiga previše za đaka prvaka, samo iz matematike pet knjiga sa nastavnim listovima. Pa kad dodate za svaki predmet po knjigu i nastavne listove, svesku, pernicu, užinu, opremu za fizičko, torba bude preteška. A kad tome dodate program koji je dosta izmenjen u odnosu na vreme kada smo mi, roditelji, išli u školu, mnogi će se složiti da danas nije nimalo lako biti đak prvak, a ni roditelj đaka uopšteno.
… Šta je zapravo to što je izmenjeno? Mnogo toga…
Danas deca polaze u školu sa već stečenim znanjem čitanja i pisanja slova, što smo mi, starije generacije, tek u školi učili. Od septembra i početka nastave, kada počinju po programu da uče slova i brojeve, učitelji im odmah daju da rade diktate. Mi smo diktate tek od trećeg razreda radili kao i engleski jezik koji deca danas od prvog razreda imaju, a neka ih uče i pre polaska u školu. Zatim, deci koja ne umeju još dobro ni da čitaju i pišu, daju pogrešno napisane rečenice, pa da oni isprave i napišu pravilno. Mnogu decu to zbunjuje jer ne umeju još dobro ni da čitaju i pišu, pa samo prepišu ono što je već pogrešno napisano. Ako pitate učitelje zašto tako, oni će reći da je po programu i da deca uče da tako razmišljaju svojom glavom. U redu da treba da razmišljaju svojom glavom ali starija deca koja su već naučena osnovama pismenosti i mogu da pročitaju i razumeju šta se od njih traži, ali đaci prvaci ne razumeju, zbunjeni su, sami ne mogu da reše pa samo prepišu pogrešno. Dodaću i to da deca iz srpskog jezika u prvom razredu uče ukrštenice i rebuse koji su pomalo i za odrasle zbunjujući a kamoli za decu i da gradivo toliko brzo prelaze da sami kod kuće bez pomoći roditelja ne mogu da se snađu. Uz to veoma često imaju testove iz matematike,diktate i čitanje koje se smajlićima ocenjuje. E sad, roditelji moraju da izdvoje vreme, pored svih obaveza i posla koje imaju, pa da par sati rade sa detetom, objasne mu sve što mu nije jasno, jer đak prvak još ne zna ni koja knjiga je za koji predmet, a kamoli šta treba za domaći da uradi. Neka deca idu posle nastave u boravak. Tu bi trebalo da urade domaći zadatak uz pomoć učitelja koji sa decom radi u boravku, osim ako nemate takvog učitelja koji će deci pustiti crtani film da gledaju ili da se igraju, a domaći zadatak neka rade sa roditeljima kod kuće.
Sve u svemu, pošto bi spisak bio poduži, navela sam samo neke od primera šta danas đaci sve uče u školama i koliko je gradivo neprilagođeno njihovom uzrastu, da se lično pitam, da li i drugi roditelji smatraju da gradivo treba da se menja i prilagodi uzrastu dece kako u budućnosti ne bi imali generacije đaka koja su zbunjena, nesigurna, ne razlikuju laž od istine, pa i sama počinju da lažu najpre roditelje a potom i druge. Da li ćemo nešto po tom pitanju uraditi kao društvo za svu decu ili ostaviti da svaki roditelj svoju bitku bije?
Autor: Gorica Petrović
