Проблеми ђака првака и родитеља
НИЈЕ ЛАКО БИТИ ЂАК ПРВАК / РОДИТЕЉ
За сваког родитеља највећа срећа и радост у животу је рођење детета. Сваки родитељ је са добијањем детета прошао и радовао се учећи га првим корацима, првим речима, како да се обуче, завеже пертле, држи кашику, како да упознаје свет око себе и како да пронађе своје место у том свету. Много тога родитељ као истински заштитник, учитељ, борац и старатељ пролази, поново одрастајући са својом децом. Велику жртву родитељи полажу за своју децу, борећи се за њих читавог свог живота. Да, заиста је велика љубав родитељска, велика и недокучива, као љубав Божија…
…Прошли смо све те дечије радости и дечије болести док су били мали и онда дође време да дете крене у школу. Сви се радујемо и припремамо дете на нову околину, нове другаре, учитеље, књиге, слова, бројеве и обавезе. Свечаност поводом поласка у школу, јурњава око набавке књига и опреме, први час и прво звоно. Деца су радосна, нека помало тужна.
… “ Од колевке па до гроба, најлепше је ђачко доба“, поново се присетимо тих речи и наших школских дана, спокојни да ће дете пролазити кроз најлепши период свога живота, време које ће памтити и које ће од њега створити човека. И таман кад помислимо да смо коначно упловили у мирну луку, одједном нас другачија реалност од оне коју смо очекивали дочека. Схватимо да се систем школства променио, да школа данас није оно што је била кад смо ми били деца и да ћемо и ми поново постати ђаци прваци са својом децом. И заиста ко год има ђака првака моћи ће да разуме о чему је овде реч.
…Први школски дан, као и све дане потом, родитељи су дочекали да децу до врата школе отпрате, јер се даље у учионице не може због нових правила о сигурности деце у школи. Ставите детету малом на леђа ранац скоро па већи и тежи од њега и гледате га како са муком се креће уз степенице ка учионици. Књига превише за ђака првака, само из математике пет књига са наставним листовима. Па кад додате за сваки предмет по књигу и наставне листове, свеску, перницу, ужину, опрему за физичко, торба буде претешка. А кад томе додате програм који је доста измењен у односу на време када смо ми, родитељи, ишли у школу, многи ће се сложити да данас није нимало лако бити ђак првак, а ни родитељ ђака уопштено.
… Шта је заправо то што је измењено? Много тога…
Данас деца полазе у школу са већ стеченим знањем читања и писања слова, што смо ми, старије генерације, тек у школи учили. Од септембра и почетка наставе, када почињу по програму да уче слова и бројеве, учитељи им одмах дају да раде диктате. Ми смо диктате тек од трећег разреда радили као и енглески језик који деца данас од првог разреда имају, а нека их уче и пре поласка у школу. Затим, деци која не умеју још добро ни да читају и пишу, дају погрешно написане реченице, па да они исправе и напишу правилно. Многу децу то збуњује јер не умеју још добро ни да читају и пишу, па само препишу оно што је већ погрешно написано. Ако питате учитеље зашто тако, они ће рећи да је по програму и да деца уче да тако размишљају својом главом. У реду да треба да размишљају својом главом али старија деца која су већ научена основама писмености и могу да прочитају и разумеју шта се од њих тражи, али ђаци прваци не разумеју, збуњени су, сами не могу да реше па само препишу погрешно. Додаћу и то да деца из српског језика у првом разреду уче укрштенице и ребусе који су помало и за одрасле збуњујући а камоли за децу и да градиво толико брзо прелазе да сами код куће без помоћи родитеља не могу да се снађу. Уз то веома често имају тестове из математике,диктате и читање које се смајлићима оцењује. Е сад, родитељи морају да издвоје време, поред свих обавеза и посла које имају, па да пар сати раде са дететом, објасне му све што му није јасно, јер ђак првак још не зна ни која књига је за који предмет, а камоли шта треба за домаћи да уради. Нека деца иду после наставе у боравак. Ту би требало да ураде домаћи задатак уз помоћ учитеља који са децом ради у боравку, осим ако немате таквог учитеља који ће деци пустити цртани филм да гледају или да се играју, а домаћи задатак нека раде са родитељима код куће.
Све у свему, пошто би списак био подужи, навела сам само неке од примера шта данас ђаци све уче у школама и колико је градиво неприлагођено њиховом узрасту, да се лично питам, да ли и други родитељи сматрају да градиво треба да се мења и прилагоди узрасту деце како у будућности не би имали генерације ђака која су збуњена, несигурна, не разликују лаж од истине, па и сама почињу да лажу најпре родитеље а потом и друге. Да ли ћемо нешто по том питању урадити као друштво за сву децу или оставити да сваки родитељ своју битку бије?
Аутор: Горица Петровић
