Vladika Artemije: Postoji jedna opasnost mnogo veća i mnogo strašnija od svih sekti skupa

utorak, 25. 02. 2025. Kefalo

Postoji jedna opasnost mnogo veća i mnogo strašnija od svih sekti skupa, čak i od samih satanista. To je moderna jeres našega vremena – jeres EKUMENIZMA. To ne da je jeres nego svejeres, kako je govorio prepodobni otac Justin Ćelijski. Jer u tome društvu, u tome Svetskom savetu crkava, kako sebe nazivaju, nalazi se preko 300 raznih sekti udruženih. Zašto? Kažu cilj im je da ponovo uspostave ono jedinstvo hrišćana i hrišćanske crkve za koje se Hristos molio u današnjem Jevanđelju “da svi budu jedno“.

Reklo bi se da je cilj dobar. Zaista, Hristos se molio da svi budu jedno, kao što je jedno On sa Ocem i Duhom Svetim. Ali način na koji se želi to postići jeste ono što nije dobro, i što taj skup, Svetski savet crkava, čini svejeresju i najopasnijom jeresi koja se ikada pojavila u istoriji Crkve Hristove. Jer oni žele da mi svi budemo jedno, ali da niko ništa ne menja. Ostanite i vi pravoslavni kakvi jeste, a i mi da ostanemo sa našim zabludama kakvi jesmo. Pa da budemo zajedno, da budemo jedno. A može li to, braćo i sestre?

Sveti Oci, njih 318, govore da je to nemoguće. I ne samo oni, nego i sveti Oci svih sedam Vaseljenskih Sabora, koji su utemeljili Crkvu pravoslavnu i veru našu pravoslavnu, svi oni listom propovedaju da nema ništa zajedničko svetlost sa tamom.

Život i smrt se ne mogu ujediniti. Svetlost i tama ne mogu da postoje zajedno. Gde se pojavi svetlost, tama beži. A gde nema svetlosti, tu tama prisustvuje. Ne mogu Istina i laž da budu zajedno, da budu jedno. Sve to pokazuje da nije moguće ujedinjenje hrišćana ovako kako se zamišlja u tom pokretu ekumenizma.

Nego kako je moguće? Moguće je samo jedinstvom u istini, u pravoj veri, onoj koju je Hristos doneo na zemlju, koju su apostoli propovedali, koju su sveti Oci utvrdili na Vaseljenskim Saborima, i koju je pravoslavna Crkva do danas čuvala i očuvala.

Ono što je danas opasnost jeste da su mnogi od pravoslavnih vrhovnih vođa, umesto da sleduju Svete Oce, koje ovako divno proslavljamo, krenuli putem lažnog sjedinjenja hrišćanstva. Odlaze na razne ekumenističke skupove, ne samo da bi razgovarali. I možemo i treba da razgovaramo, ali da govorimo i ispovedamo Istinu. Da kažemo gde su pogrešili, u čemu je njihova zabluda, šta treba da učine pa da budemo jedno. Treba da se odreknu svoje zablude, da prihvate veru pravoslavnu, i da onda u Istini, u jednu Crkvu Hristovu verujemo. U jednu, jer stalno u Simvolu vere svi zajedno ispovedamo, to je divno ovde kod vas, verujem u jednu, svetu, sabornu i apostolsku Crkvu. U jednu, ne u 300, koliko ih ima u tom ekumenističkom pokretu, nego je jedna pravoslavna Crkva. U jednu Crkvu Hristovu verujemo. Dakle, ako idemo na razgovore, da to i ispovedamo, da to propovedamo, kao što su to činili sveti Oci koje danas proslavljamo.

Ali ne. Mnogi, nažalost, od predstavnika Pravoslavlja odlaze tamo i nekako kriju svoju veru pravoslavnu. Snebivaju se da je ispovede, da ne bi nekoga uvredili. Da ne bi nekoga ožalostili. I ne samo to. Pre nego što su postigli to jedinstvo u veri i Istini, oni idu na zajedničke molitve, na zajednička bogosluženja, razgovaraju na ravnoj nozi, kao oni crkva, mi crkva. To je velika opasnost danas. Veća od svih raznih sekti koje ispod žita idu kroz naš narod i vrbuju pojedine duše. Jer ovim se dovode u pitanje temelji pravoslavne Crkve, temelji naše vere.

Neka bi dao Bog, molitvama svetih Otaca koje danas proslavljamo, snage i mudrosti našim pravoslavnim vođama i predstavnicima da idu za svojim večitim uzorima, za primerima svetih Otaca. Nikada nije mogao sveti Nikola da se moli zajedno sa Arijem koji je osuđen na Prvom Vaseljenskom Saboru. Kako možemo mi danas da se molimo sa Papom, da se molimo sa raznim protestantskim predstavnicima, čak i sa nehrišćanima. A toga biva.

Kažem, neka bi dao Bog snage i mudrosti svima nama, pa i vama vernicima pravoslavne Crkve, da neodstupno ostanemo u jedinstvu Istine, u jedinstvu vere u jednu, svetu, sabornu, apostolsku Crkvu, jer nema drugoga puta, nema drugoga spasenja pod nebom. Onaj koji nije u Crkvi pravoslavnoj nema mogućnost spasenja. A mi koji smo blagodareći Bogu kršteni i rođeni u pravoslavlju i odgajeni u pravoslavlju, da se i trudimo, da se borimo protiv naših slabosti i greha, da se trudimo da živimo po zakonu Božijem, po zapovestima Božijim i da tako sa strahom i trepetom izgrađujemo svoje spasenje. Neka je srećna i Bogom blagoslovena molitva. Amin.