Оставка велеиздајника и кривична одговорност

Није готов док није готов
Шта би уопште у ово бурно време могао бити прикладан коментар кад се догађаји ређају и прете изнова и изнова целом човечанству. Можда управо због те сталне стрепње светска јавност покушава пронаћи неку посебну наду у личностима и догађајима тражећи смисао у свем овом хаосу на глобалном нивоу.
Шоу може да почне
Ако само пођемо од спаљивања делова америчког града Лос Анђелеса, можемо видети да су намештене околности изостанка милиона литара воде у базенима намењене сврси борбе против пожара, да су празни хидранти били апсолутни ослонац уништењу десетина хиљада кућа и објеката. Бројни овакви услови су очигледно допринели максимализацији ефеката примене развијене напредне технологије тзв. енергетског оружја у сврху реализације пожара незаблежених размера. Ово оружје може развити температуру на циљаним објектима од око 1500 степени Целезијуса, највероватније и више при чему топи метал, стакло и остале легуре док дрвореди стабала у тим истим улицама и читавим подручјима спаљених објеката и кућа остају готово нетакнути чак и са лишћем. Лос Анђелес је између осталог потписник споразума плана тзв. 15- минутног паметног града и дефинитивно је почела реизградња буквално из пепела посебно имајући у виду да фонд Белкрок откупљује парцеле спаљене земље. Да су ствари заиста наопаке и да се свет налази у замци употребе напредних технологија од глобалистичке структуре која је посвећено чувала деценијама тајне технолошког напретка да би данас та иста структура суочила свет са континуираним хаосом. Потписници овог дистопијског споразума о 15-минутним паметним градовима је чак 15 нација, тако да драма тек почиње и глобалистички терор се одвија несмањеним интезитетом стварајући ванредна стања најразличитије природе готово сваког дана.
Надаље, наде у нову Трампову админстрацију су поткрепљене обећањима која управо гладе уши дезорјентисаном човечанству о нпр. успостављању мира, о укидању 32 пола и констатацији да постоје само мушки и женски пол, о забрани уласка миграната и контроли миграција, о изласку из Париског климатског споразума из којег се већ једном изашло, о директиви у којој се нарко-картели проглашавају терористичким групама итд. Али, истовремено свет у новој егзалтацији пропушта да су у току последњих седмица наводно САД-е посетили ванземаљци о чему је и посебно говорио нови председник САД-а и да војна оператива лако може оправдати такођер нова обећања о освајању Канаде, Гренланда, Мексика, Панамског канала, па чак и Венецуеле. Заиста потпуно је јасно да за ове потпуно сулуде планове ипак требају посебни услови нпр. одбране од ванземаљаца или неки други услови са листе глобалистичких замисли у оквиру Агенде 2030 и да реализација ремапирања света само треба добар изговор. Такођер, не заборавимо посвећеност Доналда Трампа током целе кампање плану Трећег храма који подразмева сукоб са Ираном и сасвим је јасно да су назови позитивни искораци првих одлука заправо добра трговина за ове наведене друге може се рећи апокалиптичне планове. Само да додамо, да је нови амерички председник посебно посветио пажњу разговорима и споразумима и са бројним супербогаташима одговорним за депопулацију здраственим третманом, као и да је већ одобрено 500 милијарди долара за развој тзв. умјетне интелигенције на плану реализације утопијског плана Пакта за будућност. Дакле, шоу може да почне.
Оставка велеиздајника и кривична одговорност
Но, пођимо у наше просторе испуњене пре свега протестима превасходно студентским протестима, затим претњама режима, налетањима аутомобилима на студенте и грађане широм Србије, претњама ножевима, шипкама, пиштољима и сада безумном пројекцијом кроз опскурни симбол којим се овај режим представља. Да, све је то данашња власт и заиста треба честитати студентима на истрајности и посвећеном труду, посебно им треба честитати на одбрани протеста од опозиционих преузимања и преузимања од невладиног сектора антисрпске орјентације. Али, и заиста има али.
У више протеклих година, од 2018. г. имамо читаве циклусе протеста, 5 великих циклуса поред мањих протеста у којима је већ на улице градова Србије изашло укупно најмање 5 милиона грађана и никако да се изнесе захтев ове вишегодишње грмаљавине на улицама из грла милиона: „Одлази Вучићу“. Нигде, дакле, у свету нема ситуације да на улицама градова једне државе толико често излазе грађани у таквом незапамћеном броју, за пример то би за Немачку и Турску по једном циклусу протеста било бар 10 милиона грађана, а за САД и до 40 милиона грађана. Поједини циклуси протеста трајали су и више од 6 месеци и по сваком циклусу на бази целе Србије изашло би најмање један милион грађана Србије. Међутим, питање је – Како је и поред ових друштвених кретања, најодговорнији за стање криминализације друштва и рушење уставних оквира у Србији тзв. председник Србије и даље у тој позицији. Дакле, може се несумњиво закључити да је окупатор заједно са издајничком кликом веома успешно манипулисао наведеним кретањима грађана и да је та контрола заправо била кључ свих колонизаторских акција.
Пре свега тек када се од личности која је неуставно заузела позицију Председника Србије буде тражила оставка и кривична одговорност, тада се у правном и сваком другом смислу прекида комуникација са личношћу која је узурпирала институцију Председника Републике Србије и нарушила функционисање свих осталих институција. Даље, осврнимо се сада управо на кривичну одговорност везану уз непосредне догађаје страдања грађана на Железничкој станици у Новом Саду. Зар није Александар Вучић кривично одговоран што је отварао Железничку станицу у Новом Саду без прописаних завршених процедура у вези са реконструкцијом, зар није обмањивао грађане Србије да надстрешница није реконструисана, зар није противзаконито узимао документацију из Републичког јавног тужилаштва чиме је и ову институцију јавно деградирао. Затим, зар као високи државни службеник како се представља није имао ништа против противзаконитог уклањања грађевинског материјала са места несреће потенцијално са телима страдалих, зар није својим јавним обраћањима подстрекивао на сукобе грађана и покушаје убиства у незапмаћеним делима насртаја на мирне грађане најчешће студенте. Дакле, потпуно је јасна кривична одговорност Александра Вучића поводом трагедије на Железничкој станици у Новом Саду и не постоји нити један разлог да се онај који узурпира све институције у Србији не позива на конкретну одговорност – Оставку и кривичну одговорност. Зар после свих трагедија у протеклим годинама, ова наведена личност дичећи се својим поштењем није имала разлог да поднесе оставку или ми ту оставку и кривичну одговорност никада нисмо тражили.
Када смо већ као друштво направили кардиналну грешку идући на изборе са потисником велеиздајничких споразума као равноправним субјектом процеса избора узимајући у обзир и читаву структуру носилаца власти која је такав поступак одобравала, те смо тако нарушили уставно-правни поредак легализујући издају заправо обезбедили политички оквир опстанка на власти велеиздајнику. Уместо да смо изоловали велеиздајника и поводом кривичне одговорности у највишем степену тражили тада оставку, ми ни данас не препознајемо размере катастрофе која прети целом друштву или можда сада полако препознајемо захваљујући бруталности и опскурности режима. Ако не концентришемо снаге и поред свих осталих захтева не испоставимо кључни захтев, ми дајемо времена режиму да се реорганизује, остављамо простор да се сачува вођа картела и да се девастација друштва настави. С друге стране претпоставимо да овај режим изсимулира испуњење студентских захтева, грађани Србије због урушених институција нису у никаквој контроли процеса реализације захтева. Тако заправо без кључног захтева остајемо без резултата јер не постоји могућност да урушене институције под криминалном контролом било шта законито реализују.
Погледајмо надаље, шта се у сенци ових протеста дешава на Косову и Метохији, како уз безочно ћутање институција Србије се укидају и последње институције државе Србије уз сталан терор над српским народом и са претњом да буду уклоњене баш све институције државе Србије, док се тзв. председник Србије шета Давосом делећи глобалистима ордење и суделујући са лажном државом Косово на заседањима СЕФ. Неизоставно овом приликом треба истаћи да је Александар Вучић као тзв. председник Србије потписао Пакт за будућност који по разној основи прописује услове ванредног стања којег у разним облицима видимо широм света и који су потпуно нови облик глобалистичког терора у данашњем тзв. модерном свету. То опет значи да постоје вишеструки модалитети и разлози за проглашење ванредног стања и посебно уз асистенцију окупаторских снага и ми у тим условима губимо ову битку. Дакле, концентрација народних напора мора бити данас усмерена на оставку уставокршитеља, велеиздајника и носиоца криминалних дела у Србији. Иначе, ми ту наведену личност намерно или ненамерно чувамо за разне употребе и од окупатора и од криминалаца и од глобалистичке клике.
И на крају приметимо још неке подмукле процесе, окупатору свакако одговара дестабилизација у Србији, ескалација криминалних поступака готово сваког дана, разградња у функционисању друштва, блокада свих друштвених токова, али им не одговора да задамо ударац носиоцу велеиздаје и њиховом најпосвећенијем сараднику. Зато просто због бројних разлога и компликованих околности у читавом свету ми се морамо изборити пре свега против носиоца овог стања у Србији. Само ако тражимо – Оставку Александра Вучића и кривичну одговорност ми можемо капитализовати повољно решење у овој борби, тиме нам се не могу подметнути ни неки нови референдуми нити нови лажни избори. Овде се мора нагласити да сви они који су до јуче држали конвенције са Александром Вучићем, ослобађали гњиланску групу терориста, писали о сребреничком геноциду и говорили да је независно Косово чињеница или се ругају државности Србије не могу ни на који начин бити део решења ове тешке уставне кризе. Зато и овај пут поново предлажем решење уставне кризе у једногодишњој влади или Влади националног спаса или неком другом решењу састављену од нестранчких стручних личности који би превасходно суспендовали велеиздајничке споразуме, поништили споразум са Пактом за будућност, ревитализовали институције и припремили изборну процедуру у складу са Уставом. Заиста овом приликом бићу слободна да предложим студентима да они предложе са својих факултета најстручније и најодговорније и најродољубивије личности у циљу формирања наведеног решења Владе националног спаса у циљу консолидовања стања у друштву и изласка из свеукупне кризе у Србији. И још једном: „Није готов док није готов!“ у политичком смислу, јер нам је у сваком другом смислу велеиздајник потребан и као сведок свих злодела и неуставни потписник бројних споразума, уговора и договора.
Свакако споменимо и групу грађана која се више од 1400 дана окупљала пред Скупштином, а сада и у бројним протестима неуморно пружа подршку студентима.
„Нека би нас Господ упутио у ове дане борбе против велеиздајника и глобалистичких противника сваке врсте“
Аутор: Гордана Кангрга-Микулић, двоструки магистар електротехнике, иницијатор сам и организатор Сабора Унивезитетских Професора у оквиру којег сте сведоци многих излагања наших цењених професора и доктора наука петком у просторијама Ћирилице. Десетине излагања у оквиру Сабора можете погледати на сајту: www.suprof.org