Србија и србске земље

Толико протјеривања, иживљавања, неправде и убијања Срба и није доста србофобије

Могу само мало да нас убију

Фото: preporod.info

Толико протјеривања, иживљавања, неправде и убијања Срба и није доста србофобије. Међутим, шта после свега тога могу? Могу само мало да нас убију. Овим ријечима је афористичар Александар Баљак 1999. у једним дневним новинама описивао ондашње ратне и политичке прилике. Актуелне реакције на мој текст: Не арчи ми, душманине, Српску Републику (Глас Српске, 10. 1. 2025), из дијела таблоидних, ботоидних портала шесте сарајевске колоне, само су потврда да се исти афоризам може примијенити опет као одредница. Вадити из контекста реченице и прекрајати за своју манипулативну употребу дехуманизације зна свако са тастатуром, као и анонимно пријетити и писати по друштвеним мрежама, овде је нешто друго индикативно. Наиме, пријетње смрћу које су ми упућене дошле су са илустрацијом иконе погубљења и гуљења коже Св. Теодора Вршачког (која осликава масовно страдање Србȃ Београда, Баната и др. крајева под турским зулумом након устанка 1594. г.), насловљена на хрватском: „Radovanovo okoćenje“, јасно артикулише и најављује спремност тих и таквих незнавених, да уколико кажете да сте Србин, да се не стидите и не одричете себе и својих, да желе да чине опет најгоре. Недвосмислено се и брзо зато обистињују ријечи из редова у горњем тексту, а то је да српски народ себи не смије опет дозволити самонепоштовање јер му се то неће опростити.

 

Фото: stav.ba

Насладе и сеирење душмана којима је то храна је очекивана. Међутим, мало је рећи да је увредљиво, готово сигурно да је једнако неопростиво, да се од стране појединаца на протестима у Београду, када прекопута себе на улицама угледају заставу Републике Српске, узвикују и напишу пароле: „Геноцидна творевина, вратите се у брлог“ и др. неподопштине.

Појединци слијепи крај очију неће да виде да је са једне стране правда и истинољубивост, неспојива са оном прљавом страном братске мржње. На сам помен српског имена, без обзира којем правцу политичког мишљења припадали, у несрпским срединама у стању су да вас дискредитују, истребљују, гоне док се од истокрвних сународника српске државе, у првопрестоном Београду, узвикују пароле које су створили српски клеветници.

Фото: Ројтерс

 

Када престаје жеђ и тежња за правдом и бољитком, а отпочиње бескрупулозно самопоништење и апатија за братску бол? Ко је то дао за право било коме да зарад свог партикуларног добра пљуне на жртву дату за Републику Српску и њену слободу? Сарајевске (не)дјелатнике разумијемо али нам нису јасни сународници. Такав је проклетији и гори од српских непријатеља и оних који не желе добро нашем народу, ма гдје живио. Застава Републике Српске, која треба увијек да се вијори Београдом, застава је земље за коју је српски народ гинуо да би је имао. Не заборавите то! По тој мантри, нисмо само ми „геноцидни“. Геноцидан је свети митрополит Петар, који није желио писати латиницу и пољубити усташку каму и чизму, па је спаљен у Јасеновцу. Геноцидан је и владика Раде који је писао Горски вијенац и ослобађао Црну Гору. То је нешто што желе али немају: Да их са прецима једном ријечју сукцесивно свежу и непријатељи и сурови пријатељи из народа. Какав понос и благослов. Једно са њима нас чини најприје то што су на истој, правој страни Истине и историје и што смо непоколебиви православни Срби. Дај Боже да им будемо достојни макар обуће свезати.

Фото: Инстаграм налог Студенти у блокади 

 

Нека живе наши синови и кћери.

Аутор: Ђакон Божидар Васиљевић

Извор: Стање ствари

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!