Мишљења

Словени су за Европу и даље црнци

СЛОВЕНИ СУ ЗА ЕВРОПУ И ДАЉЕ „ЦРНЦИ“: Балкан већ два века лабораторија идентитетског, религијског и националног инжењеринга

РАТОВИ на простору бивше Југославије и актуелни сукоб на простору Украјине велики део узрока имају у проблемима идентитетског, религијског и националног инжењеринга.

Питања разумевања и функционисања националног идентитета у практичној геополитици великих сила и корпорација играју велику улогу. Оне по потреби стварају и разарају националне групације да промене слику неког региона и омогуће себи већи утицај, а сузбију и ослабe противнике. Балкан се може посматрати као велика лабораторија у којој су ови пројекти актуелни два века.

Овако за „Новости“ говори др Миша Ђурковић, научни саветник Института за европске студије (ИЕС), која је организовала научни скуп на ову тему, а радови су сада доступни у књизи „Конструисање синтетичких нација“ у издању ИЕС и „Катене мунди“:

– У науци има веома мало анализа овога типа, што је разумљиво јер се ради о нечему што се данас на Западу третира као политичка некоректност, теорија завере и слично. Фондације и други који доминирају западном науком немају интерес да се о томе говори. Такве ствари су прихватљиве у оквиру постколонијалне теорије и критичке теорије расе, али не кад су у питању Словени који се и даље третирају као европски „трећи свет“ или „европски црнци“ у чему се види непрекинута концентрација западног колонијализма и империјализма.

Аустроугарска је „као предстража и апостолска држава Ватикана“ у 19. веку водила прокси рат синтетисањем нових нација.

– На Истоку се усмеравала против руског православља, на пример, Метерних је 1843. наложио да се наречје око Лавова кодификује као основа новог украјинског језика. На Балкану је деловање ишло пре свега против Срба. Студија др Раковића „Срби и религијски интервенционизам, 1991-2015“ показује да је реч о историјски дугим процесима који су везани за подривање православља и српског етничког простора генерално, укључујући и католичке и муслиманске Србе у Хрватској, БиХ, Македонији, Црној Гори, на Косову и Метохији – каже др Ђурковић.

Бечки социјални инжењеринг није примењен само на Балкану.

– Под утицајем Pax Christiana Latina формирани су идентитети низа народа Источне Европе – Пољака, Литванаца, Летонаца, Естонаца, Финаца, Мађара, Чеха, Словака, Словенаца и Хрвата. Историјске околности су створиле сукоб између ареала „латинске“ и православне цивилизације који обухвата Русе, Србе, Бугаре, Македонце, Молдавце, Румуне и Грке. Током више од хиљаду година конфронтације та два хришћанска ареала покушавана је експанзија, која је обухватала и покушаје замене идентитета народа на границама ове две цивилизације. Пример су покушаји трансформације идентитета балканских народа: хрватизација Срба, румунизација Молдаваца, полонизација Литвина. Највећи покушај трансформације идентитета на источноевропском простору је увозни пројекат замене руског идентитета – каже др Дмитриј Арнаухов са Државног педагошког универзитета у Новосибирску.

Све је почело са Првим српским устанком који је 1804. отворио Источно питање: ко ће владати Балканом после пропасти Отоманског царства. Зато до ослобођења балканских народа и стварања њихових држава није дошло ни лако ни брзо.

– Ово се десило тек 1912. са балканским ратовима, због дугог одбијања Француске и Британије да то допусте. Западна наука, путописци и аустријски документи јасно показују да на највећем делу тог простора живе људи који говоре српски језик штокавског наречја. Говори се о Србима три вере: православне, али и мухамеданске и католичке. Ватикан и Хабзбуршка монархија (касније Аустроугарска) зато покрећу машинерију пропаганде, корупције, међународног лобирања, шпијунаже и силе како би спречиле да се Срби хомогенизују и да направе јаку, солидну државу која би доминирала овим просторима и била атрактивна за јужнословенско становништво царевине – каже др Ђурковић.

Беч је 1870-1918. са том сврхом створио снажну организацију „идентитетске индустрије“.

– У њеном врху били су гроф Ђула Андраши, министар спољних послова, Бењамин Калај, конзул у Београду, а онда диктатор БиХ после окупације – оно што је данас ОХР, историчар Лудвиг Талоци … Био је то изузетан труст мозгова, изванредно су познавали локалне језике, карактер, односе, путовали су по терену као обавештајци и градили моделе, симболе и правце за преобликовање сеоских маса уз помоћ корумпиране или неодговорне елите. Они су поставили моделе које до данас следе водеће велике силе у деловању на Балкану: на етничким ободима српског простора откидати делове и дробити јединство конструисањем синтетичких нових нација, уз које иде и прављење нових држава, те њихово увезивање у антисрпске коалиције, верски прозелитизам и злоупотреба религије за потребе конструисања таквих идентитета – наводи др Ђурковић.

ОПСЕСИЈА ТРАЈЕ И ДАНАС

АУСТРОУГАРСКА је од обнове Србије имала сву подршку Британије и Француске у креирању антисрпских нација да би се спречио излазак Србије на Јадран, због опсесије да би преко ње и Русија изашла на топла мора. Та опсесија траје и данас, каже др Миша Ђурковић:

– У том светлу треба посматрати одвајање Црне Горе које је подржао и значајан део руске државне елите, надајући се да ће преко директног договора са Ђукановићем постићи овладавање овим простором. Запад је извео причу боље, па су ови делови руске елите попут Дерипаске и Лушкова радили у њиховом интересу.

Спаљивање храмова канонске Украјинске правослане цркве део је програма стварања новог украјинског индентитета

Хабзбуршку политику су наставиле комунистичке елите Југославије и Совјетског Савеза потекле из Коминтерне.

– После Великог рата украјински национализам у новоствореном СССР је постао званична идеологија. Зашто је то било потребно комунистима – посебно је питање. Основана је украјинска национална република, у којој се украјински идентитет насађивао „одозго“. Карактеристичан пример: када је 1939. и затим 1944. Совјетски Савез припојио Галичину (историјску област са центром у Лавову), све локалне организације које су браниле руски идентитет су биле уништене, њихова издања су забрањена – наводи др Олег Б. Неменски, из Руског института за савремену историју (РИСИ) из Москве.

Спаљивање храмова канонске Украјинске правослане цркве део је програма стварања новог украјинског индентитета

Броз је почео рад на стварању синтетичких нација које би се сукобљавале са Србима још као агент Коминтерне, а завршио га као владар друге Југославије, у којој су створене нове нације које су идентитет темељиле на антисрпству, чак и ако су им се родитељи сматрали „елитним Србима“!

– У науци је већ констатовано да идеологија црногорског сепаратизма, односно доктрина о црногорској нацији није настала у Црној Гори, већ је унета са стране. Она је израсла „на старој стратегији разбијања српског етничког, културног и духовног простора“, како каже академик Терзић и силом је наметнута током и после Другог светског рата. Њени творци су проистекли из бечких, пештанских и ватиканских државних канцеларија. На пресудну улогу спољнополитичког фактора у спровођењу политичког и идеолошког конструисања новоцрногорског идентитета указује и академик Милорад Екмечић наводећи да је теорија „о посебној црногорској нацији“ никла у „италијанској, масонској и ватиканској спољној политици до 1918“. Екмечић истиче да ће иста доктрина бити уграђена „у политичку платформу југословенских марксиста“ – наводи др Будимир Алексић из Историјског института у Подгорици.

Објава из окупационих новина 1941.

Синтетисања нација данас предводе „глобалисти“ и „новолевичари“ чије су идеологије креирале „корпорације и њихове државе“

– Наше време може се описати као време идеологије нестабилних или „квир“ идентитета. Идеја је да не постоји ништа стално, почев од човека, заједнице, па све до нације. Све се схвата као флуидно, конструисано, привремено, подложно радикалним изменама… Ова идеологија порекло има у интересима великих корпорација и њихових фондација, које је инструментализују настојећи да од регионалних идентитета граде квазинационалне, да би тиме слабиле етничку супстанцу, географску контролу и геополитичке интересе других нација или држава. Чак ни глобалне силе првог реда које поседују нуклеарно оружје, нису поштеђене од покушаја да се на тај начин оштете и угрозе – закључује др Ђурковић.

Аутор: Борис Субашић

Извор: Новости

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!