Ovo nije pitanje rasizma već patriotizma
Bog je bio veoma maštovit stvarajući ovako lep i šaren svet, pa je poprilično jasno da bi bio zadovoljan da takav i ostane.
„Banjalučanka i Nigerijac ljubav krunisali brakom u Hramu Hrista Spasitelja.” Naslovi su ovo od kojih gore portali poslednjih dana. Upoznali su se kad su kovali zanat u Dubaiju a Nigerijac se pre 2 dana i krstio u Banjaluci. Kako, i koje je ime dobio na krštenju ni ikonama u Hramu Hrista Spasitelja nije jasno. Osim zakletve na večnu ljubav ovaj svoj privatan čin odlučili su da iznesu i u javnost. A, kada tako nešto uradite onda morate biti spremni i da primite sud javnosti koji nekad zna da bude prek.
Mnogi portali jedva su dočekali da ovakvu priču dignu na vrh piramide jer je to danas „moderno i kul.” Javnost je podeljena, od onih koji se zgražavaju ovog čina i kažu da se mešanjem sa drugim rasama pravi ono što danas vidimo u kolonizovanim državama, do onih koji kažu da će ljubav pobediti sve. Jedna od najgorih stvari koja nam je nametnuta sa nastranog zapada je ta famozna politička korektnost. Po njoj, delu društva treba da se nametne određena ideologija, a onom drugom neposlušnom delu društva treba da se uvede cenzura i ograniči sloboda govora. Forsiranje i postavljanje ovakvih vesti na pijedestal je potpirivanje gёnocida nad belom rasom koji uveliko traje. Što od migranata što od veličanja ovakvih stvari kao nešto što je „in.” Oni koji se usprotive ovoj najezdi momentalno će biti optuženi za rasizam, što je izmišljena reč da bi se pokorilo i ono 12% bele rase što je ostalo na svetu. Zbog toga će danas samo belac koji napadne crnca biti optužen za rasizam, a kad crnac vređa ili ubije belca, to je samoodbrana.
Interesantna je i disproporcija belih žena i crnih muškaraca, i crnih žena i belih muškaraca. Nije teško pogoditi kojih brakova ima više, što na kraju i nije bitno jer će u 99% slučajeva takvih brakova, deca biti crna. Zbog toga je nastao naziv „biološko-genetska nepravda.” Dok u SAD-u za takve brakove postoji jedna još zanimljivija izreka:
„Once you go black you never go back.” Danas ćeš zbog ovakvih stavova biti proglašen kao autošovinista, ali samo ako si pripadnik bele rase. Za to se pobrinula ta propagandna mašinerija koja upravo deli vesti kao što je ovo venčanje nekog para koji živi u Dubaiju.
Ako ste danas toliko hrabri da kažete da ste ponosni na što ste bele puti, ima da vas izjednače i sa nacistom. Dok je kititi se nekom drugom bojom kože, čak i poželjno. Još pre desetak godina sam razgovarao sa vlasnikom jedne kafane u Beogradu koji mi je tad rekao da su ti, kako ih sad zovu Afro-Evropljani, postali nikad popularniji. Da li zbog lepote, radoznalosti ili nečeg trećeg…ne zna se, ali u svakom slučaju dobro im ide jer iz kafane retko odlaze bez „ulova.”
Devojkama i mladićima bele puti se svim silama nameće taj trend da budu sa pripadnicima drugh rasa. To je sada moderno, i politički korektno a za sve je to kriv uspon ideologije „novog doba.” Bar mi smo imali priliku da se upoznamo sa hordama Arapa i crnaca koji dolaze u Evropu u poslednjih desetak godina. Pa pre samo 5 dana jedan od tih je po nevesinjskim selima bacao bombe i pravio barikade pa je likvidiran.
I morao je biti likvidiran jer bela rasa nije rasa koja je navikla da robuje, bela rasa se protiv ropstva uvek dizala.
Beloj rasi je u krvi sloboda, i njeni pripadnici su kroz istoriju bili spremni da za tu slobodu i život polože. U Nemačkoj danas horde crnaca siluju žene na ulicama, u Velikoj Britaniji došljaci organizuju svoje patrole. U Francuskoj je odavno normalno da policija ne sme da ulazi u kvartove gde žive došljaci, u Parizu se danas rodi više nebelaca nego iskonskih Francuza. Na ulicama gradova u Španiji crnci neometano prodaju drogu, i bave se svim vrstama kriminala. Na jednom od glavnih trgova Atine dobijate osećaj života kao da ste u Nigeriji, iz koje dolazi naš novopečeni mladoženja.
SAD su posebna priča, njihove državne škole podsećaju na ratne zone, u kvartove gde živi crnačko stanovništvo ne zalazi policija.
I pored svega toga, beli ljudi koji bi da stanu na put ovom teroru predstavljaju im najveći problem. Zaključak se ovde sam nameće, belaca do kraja ovog veka ovim tempom neće više biti. Da li ćemo im mi to dozvoliti, na nama je. I, ovo nije pitanje rasizma već patriotizma…
Autor: Deki RS
