Народ Боливије је добар пример како да отерамо Рио Тинто из Србије
Све што наши непријатељи, или такозвани “западни пријатељи“, нису могли да нам учине бомбама, метком, ножем, маљем и економским средствима, успешно завршава у њихово име колонијална евроунијатска управа на челу са неприкосновеним вођом Александром Вучићем. Захваљујући апсолутној подршци екумениста у СПЦ, лажним патриотама, и пре свега невиђеној медијској хипнози, која црно претвара у бело и обрнуто, већина Срба више није у стању да разликује истину од лажи, добро од зла, правду од неправде. Посматрајући стање у србском друштву трезвено, са жаљењем можемо да закључимо да смо као народ прихватили ропску свест, којом смо поступно и неосетно одрицање од загарантованих права препознали као живот у слободи. Пред нама је битка која може довести до слободе или до краја ове земље. Наравно то је битка да се Рио Тинто спречи да затрује пола Србије, односно да се протера из Србије, а Вучић и СНС секта стану пред народни суд правде да одговарају за издају и распродају земље.
Срби устаните, скините јарам који вам је наметнуо Запад, постаните поново достојни својих предака, спремних да се боре и бране оно што им је најсветије, своју слободу и право на живот, без страха од осуде и без страха од смрти. Време је! Учинимо што стоји до нас, остало ће Господ дати! У наставку прочитајте како је храбри народ Боливије спречио продају воде.
Уредништво Борба за истину
Епска победа народа Боливије против корпоративног система
Пре 25 година власти у Боливији су одлучиле да приватизују воду, народ је устао и зауставио уништавање њихове земље. То је било епско поглавље у историји земље, где је уједињени народ протерао моћну транснационалну корпорацију која је приватизовала њихову воду.
У септембру 1999. године влада је предала градски водовод, без икаквих јавних консултација, конзорцијуму који је водио калифорнијски инжењерски гигант Бехтел Корпорација. Бехтел је убрзо након тога енормно подигао цену воде, а уз то је читав јужни део града остао без приступа води. Ову околност искористили су многи приватни предузетници који су почели да продају воду из цистерни, при чему је она била веома лошег квалитета. Људима је било забрањено да сакупљају и кишницу. Приватизација основног људског ресурса довела је до народне побуне и ерупције протеста који је за само неколико дана достигао тачку усијања.
Како влада није испунила овај захтев, становници града и околних места сами су организовали референдум на који се одазвало преко 50.000 грађана. На референдуму се већина грађана (95 посто) изјаснила против приватизације. Међутим, како је влада и даље одбијала да преговара, дошло је до радикализације протеста и они се јављају и у другим крајевима. Дошло је до блокаде бројних саобраћајница, у Кочабамби долази до генералног штрајка, а активисти се у сменама ротирају на позицијама како би се блокада одржала. Све то време заједница води рачуна да активисти буду снабдевени храном и пићем. Након што је полиција ухапсила неколико активиста, протести се додатно радикализују, а у селима је дошло до велике мобилизације људи како би се одржала блокада.У самом граду Кочабамби деца, мушкарци и жене понели су молотовљеве коктеле, ножеве и камење на градски трг и били су спремни на отворени сукоб са полицијом. У једном тренутку полиција је отворила ватру на демонстранте, а у сукобу је убијен тинејџер Виктор Хуго Даза (17). Он је постао херој борбе против приватизације, а његово мртво тело активисти су на рукама пренели до трга. Док активисти настављају са блокадом, власт је била принуђена да пристане на поништавање закона о приватизацији водовода и извора воде, а Бехтел је отеран.
Извор: Радиоктивни комарац
