Прекинути преговоре са ЕУ, поништити све њене законе, и све глобалистичке пошасти нестају као руком однешене

уторак, 26. 03. 2024. Kefalo

Постоји ли једна једина политичка партија, покрет, организација, која као прву тачку свог програма има – прекидање свих преговора са Европском унијом и поништавање свих њених “имплементираних“ закона, од 5. октобра 2000. до данас?

Колико знам, нема једне једине такве. Има их да можда ту и тамо спорадично “критикују“ Европску унију, овај или онај аспект њеног односа према нама, да исповедају неки њањави “евроскептицизам“, али за радикалан прекид свих веза са Европском унијом и искорењивање њеног присуства у Србији, на ширем друштвеном плану се не залаже такорећи нико. И не само међу политичким организацијама, него ни међу истакнутијим појединцима у народу, па ни у самом народу.

То је јако необично, с обзиром да се српски народ већински противи отмици деце, џендер-идеологији, родној равноправности, ископавању литијума, увозу миграната и другим глобалистичким пошастима, а све оне задобијају “правни легитимитет“ само на основу закона усвојених под притиском институција Европске уније, која их испоставља као “предуслове“ за улазак у њу. И сви петоктобарски режими од Ђинђића до Вучића само су услужни сервиси за инсталирање тоталитарног поретка Европске уније у Србији. Довољно је дакле, прекинути преговоре са Европском унијом, поништити све њене законе, и све глобалистичке пошасти нестају као руком однешене.

Али упркос свим досадашњим негативним искуствима са Европском унијом, она се у свести српског народа и даље асоцира са све самом позитивом (животни стандард, уређен систем итд.), нипошто са побројаним пошастима, које се тумаче искључиво као резултат неспособности владајућих елита које од Запада “узимају само оно што не ваља“ зато што од тога имају “личну корист“. Дакле, Европска унија као пројекат нипошто не представља зло по себи, таман посла, зло су само ови “наши слепци“ који не умеју или не желе да се са њом усагласе на “прави начин“ и не само на сопствену, него и на народну корист. Тако се у духу српског народа формирала једна дубинска дволичност, која и кад покаже спремност на супротстављање идиотским агендама, ипак не би да пресеца везе са њиховим изворима, из разлога материјалне природе и притајене чежње да се живи “као сав нормалан свет“. Верује се онако подло, лукаво, фаустовски, да је могуће трговати са Злом себи на корист, а избећи Фаустову судбину.

А политичке организације знају да ако би као прву тачку свог програма истакли радикалан прекид свих веза са Европском унијом, у таквом народу не би имали никакву прођу, пошто им је искључиви циљ да уђу у Скупштину, а не да се боре за праведну и слободарску идеју, макар и читавом заблуделом народу успркос.

Аутор: Светислав Пушоњић