Нечастиво сабрање „ПЦУ“, исповедајући јерес етнофилетизма, против светог благоверног кнеза Александра Невског
Такозвана „Православна црква Украјине“ (ПЦУ), непризната од велике већине Помесних Православних Цркава, показује невиђени и антицрквени етнофилетизам у односу на светог племенитог кнеза Александра Невског.
У чланку објављеном на сајту Romfea.gr 8. фебруара 2024. године под насловом „Аутокефална црква Украјине искључила је Светог Александра Невског из календара“, напомиње се следеће:
„Свети“ синод Аутокефалне цркве Украјине састао се у петак, 2. фебруара 2024. године, под предстатељством митрополита кијевског Епифанија. Једна од одлука која је оставила болан и узнемирујући утисак било је искључење из календара светог великог кнеза Александра Невског, који је у руској земљи увек био поштован као поборник и заштитник православља.
Да ли ће наша Црква престати да слави празник Светог Александра Невског 23. новембра/6. децембра, као и пренос његових светих моштију 30. августа/12. септембра због јереси етнофилетизма коју исповеда „Православна црква Украјине“ ( ПЦУ), коју не признаје огромна већина Помесних Православних Цркава?
Наравно, наша Црква неће следити ову манифестацију јереси етнофилетизма. Треба напоменути да ова опака акција неће користити онима који су се определили за страну ПЦУ у украјинском црквеном питању.
Свети Александар Невски је канонизован од стране Руске Цркве 1547. године. С којим правом такозвана „ПЦУ“, која није добила признање од огромне већине Помесних Православних Цркава, „поништава“ ову канонизацију?
Мржња и бес оних Украјинаца који подржавају неонацистичке батаљоне попут Азова подстакли су их да сруше статуу Светог Александра Невског у граду Харкову. Шта их је навело на такву злобу? Наравно, до тога их је довео мучни етнофилетизам.
У горе поменутом чланку, објављеном на сајту Romfea.gr, између осталог се наводи: „Треба напоменути да се у документу са синодалном одлуком истиче да је „почаст која је указана новгородском (Невском) кнезу Александру Јарославовичу уско повезана са величање московске кнежевске династије, уосталом, био је отац првог апанажног кнеза Москве, као и са руским државним култом империјалног милитаризма“.
У одговору ћемо цитирати оно што је апсолутно тачно забележено у истом чланку на сајту Romfea.gr: „Свети Александар Невски је у 13. веку више пута побеђивао римокатоличке крсташке витезове и бранио руске кнежевине од војне експанзије римокатолицизма.”
Разумемо да да су у то време у Русији преовладали паписти, онда бисмо касније добили исту слику о католичењу земље као, на пример, у Финској и Пољској. Зашто они одбацују огроман допринос овог великог светитеља развоју православља на територији тадашње Русије?
Да није било овог свеца, папство би можда тријумфовало у Кијеву. Допринос Светог Александра Невског ширењу православља широм Русије тог доба био је једноставно огроман.
Зар их не брине то што због своје етнофилетске опачине губе присталице чак и у оних неколико помесних православних цркава које их подржавају?
Хоће ли нас поучити они који нису схватили да лаицима није долично да носе свештеничку и архијерејску одежду, ругајући се Духу Светом и претварајући се да „служе Литургију“?
Светом Александру Невском посвећене су многе цркве широм света. Осим у Русији, катедрале освећене у славу светитеља постоје и у Софији (Бугарска), у старом граду Талину (Естонија), у Србији, Грузији, Француској, Данској итд.
Зашто су такве еклатантне манифестације јереси етнофилетизма праћене таквим неприхватљивим ћутањем… јер је то озбиљан проблем?
Заиста се надамо да Христос неће дозволити да оваква злоћа победи и да ће својој Цркви послати боље дане, укључујући и питање црквеног јединства.
Извор: Православље живот вечни – https://orthodoxostypos.gr/
