Воде нас да и ми будемо исти као они, који руком убише милион Срба
Запитајте се, господо, како се осјећамо ми који смо све дали (најмилије, крв, дијелове тијела, имања, родни крај) да нам се вјера не угаси и да опстанемо као православни Срби, кад видимо да у капели тзв. блаженог Алојзија Степинца српски епископ Кирило се моли са усташама, или кад онај полудјели рокер у Дарувару све са свештенством се моли са својим истомишљеницима и затире Јасеновац гдје год проговори?!
Хајде да заборавимо да нам се патријарх јавно воли са Хрватском и то да нам Григорије препоручује јогу, или кад нам Максим каже да смо од мајмуна. Да заборавимо да догодине код нас у комшилуку преко Дрине нема ложења Бадњака, јер не воли нам Јеротеј тај обичај, а и то да на Косову нема свештенства да благослови народ о Богојављењу да заплива за Крст Часни. А наравно требају се заборавит и сви манекени вакцина у мантијама и проповједници слатког и шареног православља, без невоља и јада.
Наше је данас само да климамо главом и аплаудирамо на све њихово и кад дају наше храмове Хрватској православној цркви да у њима служи и да ћутимо кад све наше постане македонско, али и да се више не бунимо за то Косово. Они ће нам га сачувати том љубави и бригом, а наше је само да главом климамо у ритму рокенрола.
Шта има више ко да чува вјеру прађедова, кућни праг и да главом брани Светосавље и Косово? Шта има ту да се на прађедове ложимо, кад први међу нама имају боље опције за нас и воде нас оним широким путем тамо гдје Истина, част, образ и ријеч не постоје, још од 1054. године.
Воде нас да и ми будемо исти као они, који руком убише милион Срба, да признамо да нема жртве равне јеврејској жртви и још нам кажу, да се опустимо и запјевамо неку рок баладу о љубави, миру и толеранцији међу људима.
А тамо одакле сам, поп је прије првог метка побјегао и цркве су нам спалили и срушили, те од тада знам да смо ми обични мали Срби и понеки велики српски Епископ у злу добу, једина Црква Христова и трунке љубави немам од тада за препоруке људи, што живе у свили и кадифи и што на сва уста серу о љубави и рокенролу. За њих се само молим, јер добро знам шта је рокенрол у животу али и у кину.
И још да вам кажем, да Бог никад није оставио обичне мале Србе и понеког великог Епископа српског, па неће ни сад.
Аутор: Бојан Вегара
Слике и текст испод слика уредништво Борба за истину.
