Како и због чега се појавила интелигенција
Истинито. Као и чињеница да је концепт „интелигенције“ (сасвим тачно описан од Гумиљова) веома, веома близак концепту „револуције“. Штавише, оба концепта су толико универзална да где год је била револуција, постојала је и интелигенција. Тачније, обрнуто: где год је настала интелигенција, настала је револуција. Зато што је сама интелигенција била семе револуције. Дакле, удубљујући се у историју, открићемо феномен интелигенције где год да се деси револуција, односно подривање постојећег поретка. Пошто је Енглеска постала први велики фермент револуције у модерним временима, ту ћемо, природно, наћи почетке „реда интелигенције“.
Лав Гумиљов
Конкретно, у такозваном Кругу Хартлибла (Hartlib Circle), широкој мрежи слободоумних интелектуалаца повезаних необузданом преписком. Да, да, пред нама је нека врста прве друштвене мреже (више од 25 хиљада страница текстова Хартлиба, овог генија преписке, сада је пажљиво дигитализовано и доступно на интернету). Ова мрежа је настала средином 17. века око три пријатеља: Семјуела Хартлиба, Џона Дјуија и Јана Коменског, чија је обилна преписка (углавном Хартлиба и Дјуиа) ју је створила.
Поглед на свет ове тројице био је заснован на идејама „Нове Атлантиде” Френсиса Бекона. У Беконовој утопији деловао је такозвани невидљиво друштво Соломонове куће – центар за трансформацију света на новим основама. Био је то исти утопијски „невидљиви факултет“ који су Хартлиб и Дјуи желели да оживе.
Године 1645. Хартлибов круг најближих сарадника почео је да се окупља на Грешам колеџу у Лондону. Одатле ће прерасти у познато „Краљевско друштво”, односно Енглеску академију наука, одговорну за слику света какву данас имамо.
Семјуел Хартлиб
Занимљиво је да један од првих помена масонске ложе у Енглеској датира из истог времена: дневнички запис Елиаса Ешмола, познатог мистика, астролога и мага (у цивилном животу – царског порезџије) од 16. октобра 1646. да је на данашњи дан примљен у масонску ложу. О Ешмолу се говори као о особи која је одиграла кључну улогу у формирању Краљевског друштва.
Пред нама је, дакле, први „ред интелигенције“, какав јесте: круг људи са заједничким начином размишљања и циљевима за трансформацију света. Сви ти људи широм Европе (па чак и Америке) су се тада веома добро познавали и имали веома блиске контакте. Ко су били сами Хартлиб и Дјуи?
ИНТЕЛИГЕНЦИЈА – ВЕРНИЦИ НОВЕ АТЛАНТИДЕ
Семјуел Хартлиб (Samuel Hartlib око 1600–1662) може се назвати првим професионалним интелектуалцем – са беспрекорно интелигентном биографијом. Син емигрантског трговца из Пољске, студент на Кембриџу (где је студирао незванично, али никада није завршио студије), надахнути адепт религије просветитељства са својим универзалистичким символом вере, који је и сам одобравао као партијски програм: „да забележите сво људско знање и учините их јавно доступним за образовање целог човечанства.” Да, сам господин Гугл из доба пре интернета! Хартлиб је сматрао Френсиса Бекона за свог претечу. Године 1640. чак је покушао да спроведе програм изградње „нове Атлантиде“ преко енглеског парламента, изузевши средства за то, али није успео.
Хартлибова света вера у експеримент била је толико беспрекорна да је, у покушају да излечи камен у бубрегу, почео да уноси разблажену сумпорну киселину, која је очигледно постала узрок његове преране смрти. Једном речју, пред нама је прави ентузијаста и фанатик! Оно што је спречило овог човека да постане месија савремене науке (односно да стане на чело Краљевског друштва), по свему судећи, није била толико закулисна борба колико пријатељство са Кромвелом, који му је доделио пензију, него што је током рестаурације Карла II постала део злочина.
АТЛАНТИДА. foto-profimedia
Међутим, управо је стварање паневропског друштва интелектуалаца постало смисао и врхунац Хатлибових активности. Из које су, како примећује истраживач Џ. Т. Јанг, избијале безбројне нити и линије комуникације које су се гранале и укрштале, прожимајући читаву интелектуалну заједницу Европе и Америке: био је то круг са одређеним центром, али и периферијом која се готово бесконачно ширила.
Други члан звезданог тандема, Џон Дјуи, био је човек мало другачијег састава од професионалног интелектуалца Хартлиба. Био је путујући проповедник из Шкотске, религиозни радикал чија је фиксна идеја била да уједини све протестанте у Европи и месијански их уједини са Јеврејима како би створио дестиловано јудео-хришћанство. У религији, сам Дјуи је нагињао унитаризму (тј. порицао је тројство Бога). Генерално, међу прогресивним људима Европе, унитаризам је био у моди. Овде је јеврејски мудрац Мајмонида читан и поштован више од хришћанских аутора.
Интереси „Хартлибовог круга” били су готово неограничени: херметизам, алхемија, астрологија, финансије, математика, медицина, пољопривреда, и коначно, реформа образовања, којој је Хартлиб посветио посебно много времена и пажње. Што је и разумљиво: требало је образовати „нове људе“ са новим погледом на свет.
„Хартлибов круг“ је такође постао „главни покретач” за повратак Јевреја (протераних под краљем Едвардом 1290) у Енглеску и увођење новог финансијског система у капиталистичком духу.
Уопште, сви прогресивни интелектуалци – учесници кружока били су најекстремнији, најрадикалнији револуционари тог времена, верујући у прогрес, који су схватали у духу утопије „Нове Атлантиде” Френсиса Бекона. А зар се ово може сматрати за напредак?
Аутор: Владимир Можегов
С руског превео Зоран Милошевић – https://vz.ru/opinions/2024/1/14/1244390.html
Извор: Наука и култура
