Рак-рана овог друштва су „мејнстрим медији“
„Наши медији“ обилују низом човеколиких србопромашаја, који годинама баљезгају најгоре аутошовинистичке глупости, а још увек им није зафалила ни влас косе са злонамерних лобања.
Они су, заправо, непобитан доказ колико смо ми, Срби, толерантан и трпељив народ. Или смо, једноставно, национално и родољубиво потпуно отупели.
„Медији“, који таквим, свима добро познатим сатрапима, дају јавни простор да шире своје умоболство и мржњу ка сопственој земљи и народу, су за срушити до темеља и подићи споменик упозорења за све будуће власнике, директоре и главне уреднике свих будућих медија. Тзв. „демократска слобода говора“ је узроковала стање да данас свака будалетина може јавно да загађује национални етар својом „мудрошћу“. Што си већи србомрзац, то те више устоличују!
Мислим да се ништа не може дугорочно и темељно заокренути док се не реши највећа рак-рана овог друштва, а то су „мејнстрим медији“, кључни генератори креирања наопаког промишљања и закључивања народа, фабрике лажи, манипулација и обмана, на којима почива свака власт. Пинк и РТС на једном полу, а на супротном полу Н(ДХ)1 и Нова С(С) су највећи камен око врата нормалне, свесне и разумне Србије. Морамо разумети да је пар хиљада нас овде и на различитим каналима на ТГ, статистичка грешка у односу на апсолутну већину становништва, која своја погрешна уверења стиче дезинформисањем са поменутих „медија“.
Док се те јавне куће од „медија“ не распусте, можемо сви ми овде чукетати до судњега дана. Србија више себи не може да приушти политику „Сјаши Курта, да узјаше Мурта“. С друге стране, у малим, колонизованим, контролисаним државама избори су само димна завеса. Власт поставља искључиво Запад, према својим потребама и интересима. А онај који је по вољи Запада, контролише све, јер тако је у могућности, је ли:
Медије
Ток прикупљања потписа
Бирачке спискове
Контролоре бирачког процеса
Изборне комисије на свим нивоима
Уши и гузице ухлебљених партијских паразита
Тужилаштво
Правосуђе
Опозицију која, иако свесна свега побројаног, улази у трку са поломљеним ногама због, разуме се, одбране државе, а посебно оног њеног дела где избори нису ни расписани, а не због ускостраначких интереса усмерених на републичко-буџетски казан. Тиме је круг затворен, секта са сателитима збринута унутар тог круга, а почетна и крајња тачка, која тај круг чини целим, котрљајућим и неповредивим су медији и медисјка војска лајавих крелаца.
Толико је мудрих, умерених, квалитетних и објективних интелектуалаца у овој земљи:
Синиша Љепојевић – лично сматрам да ова земља у овом тренутку нема већег интелектуалца
Александар Павић
Небојша Катић
Иван Пајовић
Зоран Димитријевић
Слободан Рељић
Бранко Павловић
Душко Кузовић
Бранко Драгаш
Мило Ломпар
Светозар Радишић
Милан Брдар
Драган Шкобаљ
…
Али, ми на мас медијма гледамо само пирану Вучићевића, подгузну муву сваке власти Небојшу Крстића, Бокана и сличне самозване „експерте“ – за шта? За прање ногу свакој власти и цеђење буџетских средстава.
Нама неће бити боље, нити ће најбољи међу нама икада добити прилику да ишта конкретно ураде, док год не падну РТС (ваше право да будете обмањивани о свему) и Пинк блуднички, содомистички. То су бастиони докусуривања свести и разума овог народа. Одатле треба да се крене.
А наши вајни „аналитичари“, „експерти“, „уредници“ и слични су типични примерци људске врсте који су само и искључиво за жаљење. Нису чак ни за извргавање руглу, за аргументовано нападање или приземно вређање. Такве ментално импотентне и карактерно бескичмене особе, навијене да изговарају по 3, 4 идентичне реченице на сваком месту и у свакој ситуацији, завређују само дубоко, отужно жаљење.
Аутор: Сашка Љубичић
