5 rak rana Srba na Kosovu, na koje im Beograd dosipa so
S puškom uperenom u lice, bez tablica, pasoša i institucija: 5 rak rana Srba na Kosovu, na koje im Beograd dosipa so
Lavovska borba predsednika Srbije Aleksandra Vučića za Kosovo, završi se tamo gde je i počela – na malim ekranima. Za to vreme, Srbi na Kosovu i Metohiji žive haos. Izgubljeni između talasa patriotizma koji ih konstantno zapljuskuje iz Beograda i realnosti na terenu, koju diktira Priština. Srbi na KiM, trenutno imaju pet velikih rak rana, na koje im Beograd konstantno dosipa so, ubeđujući ih da sve ide po planu. I ide, ali ne po onom koji bi Srbi želeli.
Dok su političari u Srbiji zauzeti predizbornom kampanjom, na čelu sa predsednikom Vučićem koji svakodnevno obilazi televizijske studije, Srbi na severu Kosova u tišini čekaju rešenje njihovih ključnih problema. Trenutno su to registarske tablice, ali tu su i pasoši, to što nema Srba u institucijama na severu KiM i duge cevi kosovskih policajaca s kojim se suočavaju čim izađu iz svojih kuća. Rastrzani su dodatno lažnim nadama koje im stalno šalje Beograd.
Preregistracija na RKS
Prva velika kriza oko tablica izbila je u septembru 2021. godine. Ona je praktično označila početak kontinuirane napetosti na severu.
Međutim, nedugo nakon toga Priština počinje da pravi problem, jer ne dozvoljava automobilima da uđu na KiM iz centralne Srbije sa tim produženim registarskim oznakama.
Pritom, obe strane su se optuživale da krše dogovor, a građani sa KiM i dalje ne znaju da li mogu da produže svoje registracije ili moraju da preregistruju vozila na RKS tablice.
Godinu dana nakon pobede koju je proglasio Beograd, više od 1.000 građana sa KiM u svega nekoliko dana preregistrovalo je svoja vozila na RKS, nakon što je Priština odredila 1. decembar kao krajnji datum da to urade.
Reakcije Beograda gotovo da nema, a da stvar bude gora „MTS DOO“, ćerka firma državnog Telekoma Srbija, šalje građanima na Kosovu poruke u kojim ih obaveštava o povoljnim uslovima preregistracije na RKS.
Igrarija sa izlaskom iz institucija
Srbi na Kosovu znatno su oslabljeni izlaskom iz institucija u novembru prošle godine. Iako se moglo čuti da je to odluka koju su oni samostalno doneli, jasno je da bez naredbe srpskog predsednika tako nešto nije moguće.
Posledice izlaska iz institucija su dolazak albanskih gradonačelnika na čelo opština u kojima su Srbi većina i veoma mali broj Srba u redovima Kosovske policije.
Iako je do skoro stav o izborima bio – bojkot, novoformirana Srpska lista pozvala je Prištinu da raspiše nove lokalne izbore,a Srbe da na njima učestvuju. Na izbore na severu Kosova, prethodno je pozvao i srpski predsednik Aleksandar Vučić. Glavni razlog zbog kojeg su Srbi uopšte napuštali institucije, a to je formiranje Zajednice srpskih opština, niko ne spominje.
Baze i veliko prisustvo policije
Početkom prošle godine, prisustvo specijalnih jedinica Kosovske policije na severu Kosova počelo je da bude upadljivo. Nastavilo se eksproprijacijom zemljišta, za koje su građani na severu KiM rekli da je nezakonito, a na kom je izgrađeno više policijskih baza.
Do tog trenutka nije bilo nijedne baze na severu Kosova, a ulazak specijalnih jedinica na sever, tretiran je kao incident bez presedana. To se naglo promenilo.
Veliki broj do zuba naoružanih kosovskih specijalaca najveće je otvoreno bezbednosno pitanje za sve Srbe na severu Kosova.
Povlačenje specijalaca bio je i deo uslova da se prošlogodišnje decembarske barikade uklone. Pogađate, barikade su uklonjene, specijalci su ostali.
Jedina reakcija jesu saopštenja Kancelarije za KiM i Srpske liste. Nije poznato da je do sada Beograd išta uradio po pitanju rešavanja ovog problema.
