Јачи смо од њих!
Све тешке теме о којима причамо на нашем сајту могу звучати прилично тмурно и не вреди порицати да ће се нека предвиђања суморне будућности догодити без обзира да ли нам се свиђају или не. Просечни људи попут тебе и мене можда немају могућност да лично осујете сплеткарења централних банкара и њихових другара из УН / ММФ / Светске банке / Г20 / Савета за спољне односе / Билдерберг групе / Римског клуба…
Али још увек (за сада) контролишемо себе. Ми контролишемо своја тела и шта са њима радимо ( вакцине, лекови на пример). Контролишемо с ким разговарамо и од кога се удаљавамо. Контролишемо које медије пратимо, које податке прихватамо и о којим идејама размишљамо. Контролишемо шта купујемо и од кога купујемо. Имамо могућност бојкота произвођача и куповине од оних којима верујемо и којима желимо да помогнемо новчано. Још увек имамо могућност да узгајамо своју храну, да се удружујемо и још увек можемо да одбијемо сарадњу са онима који желе да нас контролишу, да кажемо НЕ.
Тачно је да је свака од ових наших слобода и права нападнута и да је наша способност одбацивања различитих облика технолошке контроле и наметања од стране непријатеља ограничена нашом способношћу да зарадимо за живот у савременом свету. Тачно је да се простор за истину на интернет сајтовима алгоритамски сужава, па чак и наша способност да контролишемо сопствене мисли доводи се у питање док интернетски филтери, за које до скора нисмо ни знали да постоје, почињу да обликују наше виђење света и доводе у питање и сам појам слободне воље.
Али упркос свему у овом тренутку важно је подсетити да имамо простора да створимо и други пут од оног који су нам глобалисти технократе наменили.
Зато би ова година као и наредних неколико могле бити најупечатљивија деценија у историји људске цивилизације. То би могло бити време до сад невиђеног буђења. Године пред нама могло би да обележи отварање очију милијарди људи који се трзају из полусна и схватају да смо ми у ствари већина коју контролише мала група злих људи. Могли бисмо престати да гледамо сенке на зиду (у Платоновој пећини) и по први пут да окренемо главе, погледамо стварност у очи ма колико то било тешко.
Дошло је време сарадње. Време изградње заједнице . Време укидања тираније државе . Време духовне обнове и опоравка Србског народа .
Или би то могао бити последњи трзај пре стрмоглављивања низ падину према ужасу трансхуманистичког, ГМО, технократског привида наше некада велике цивилизације.
Ако одаберемо први пут, пут борбе, бићемо суочени са пуно тешких питања и одлука. Одлука о томе како и где да живимо, са ким да разговарамо, на шта да трошимо своје време и новац и шта да радимо са нашим животима. Али ако не покушамо, други ће донети одлуку у наше име.
Избор је на нама.
Једну ствар је потребно да увек имамо на уму- то је да су они ( били они локални силеџија, градска власт, СНС олош, фармакомафија, Вучић, полиција, држава, Сорош, НАТО или породица Ротшилд) заиста толико јаки каквим се представљају, они не би улагали толики новац, толико време и људске ресурсе да нас убеде како је стање у којем се налазимо нормално и да нема разлога за устанак. Битно им је шта мислимо, шта причамо и шта радимо јер без нашег пристанка они су слаби. Тврд је орах воћка чудновата…
Уредништво Борба за истину
