Не дам земљу моју
НЕ ДАМ
Ако ми отму земљу, кућу и окућницу,
бадњак и чесницу, у огњишту варницу,
натру и карлицу, под стрехом птицу,
ако ми отму ја ћу да памтим па да вратим.
Ако ми отму колевку, небо и реку,
рало и њиву, испред куће шљиву,
пчелу и кошницу, сузу радосницу,
ако ми отму ја ћу да памтим.
Да памтим па да вратим.
Ако ми узму гробље и све моје одведу у робље,
попале и опустоше, разруше и раскуће,
пруће на прошћу поломе,
животом ћу да платим али ћу да вратим.
Али не дам историју, веру православну
и прадедова Крсну славу.
Не дам језик и ћирилично писмо.
Без језика, вере и историје народ и нисмо!
Не дам Немањино завештање! Не дам!
На чему да памтим и чему отето да вратим,
на ком језику за рат и опело да ми звоне звона
ако не сачувам оно што је моје од искона!
Аутор: Љиљана Браловић