Дечак херој са орденом Милоша Обилића

четвртак, 10. 10. 2019.среда, 09. 10. 2019. Kefalo

Дечак херој са орденом Милоша Обилића

На данашњи дан пре 25. година, храбро бранећи своју земљу Републику Српску, погинуо је велики јунак у телу детета. Ово је подсећање на Игора Кисића, најмлађег хероја ВРС. На велику срамоту, он се данас не помиње на часовима историје. Уместо да буде пример деци како се воли отаџбина, о њему се не прича, да не бисмо увредили “културну“ Европу која му је одузела детињство, а затим и живот, а и да не смути данашњу децу која би требало да буду тикве без корена.

Уредништво

Игор Кисић (1980-1994) је најмлађи борац и херој Војске Републике Српске у Босни и Херцеговини. Борио се у јединици четничког војводе Васкета Видовића, у Илијашу, 20 км сјеверозападно од Сарајева.

Његови посмртни остаци су из Илијаша пребачени прво у Зворник, а касније у Бијељину.

БИОГРАФИЈА

Игор Кисић, од оца Ника, се родио 9. јула 1980. године у мјесту Високо (између Сарајева и Зенице), у централним дијеловима СР Босне и Херцеговине.

Био је интелигентан дјечак, далеко испред своје генерације вршњака. Недјељом је ишао у цркву, а у школи је похађао вјеронауку. Волио је дружење са дјецом, технику и спорт.

Са само десет година Игор је научио технику рада рачунара, што је био велики успјех с обзором на број година живота и технолошлку развијеност његовог родног мјеста.

У дванаестој години научио је да управља путничим аутомобилима, показујући велико искуство.

Игор Кисић је живио у мултинационалној средини са породицом све до почетка ратних дешавања. Његов отац је био члан странке СДС и градски посланик у СО Високо, што му је касније 1992. године правило велике проблеме од муслиманских екстремиста.

У мају 1992. године пред озбиљним пријетњама муслиманских паравојних јединица породица Кисић је морала да напусти родни дом и побјегне на српску страну. Многе српске породице које су остале у Високом биле су убијене или одведене у муслиманске концетрационе логоре.

Тако су Кисићи дошли у Илијаш, које је административно припадало Сарајеву, главном граду СР Босне и Херцеговине, надајући се да су избјегли ратне страхоте.

ДУГ ОТАЏБИНИ

У Илијашу, дјечак Игор Кисић гледао је борце 126. Илијашке бригаде, Сарајевско-Романијског корпуса Војске Републике Српске, чији је комадант био легендарни Васке Видовић, из Подлугова. У њему се будила храброст и понос предака који су крварили за отаџбину у протеклим епохама.

Није било дана да Игор није молио свога оца Ника, да га постане борац Илијашке бригаде, односно да буде у јединици Војводе Васкета. После вишедневних молби, отац Нико је на крају попустио и испунио велику жељу своме сину. Тако је Игор Кисић са својих 12 година живота постао најмлађи борац Војске Српске Републике Босне и Херцеговине.

У њему није било дилеме нити страха од смрти или пораза. Напротив, био је убјеђен у побједу и коначно ослобођење Босне и Херцеговине. Његови вршњаци су му се дивили и изражавали велико страхопоштовање. Заправо, Игор Кисић је постао миљеник цијелог Илијаша.

Због свог броја година имао је скромне подвиге и доприносе, али своје задатке увјек у потпуности извршавао успјешно.

ПОГИБИЈА И САХРАНА

Како босанско-херцеговачки рат 1990-их није престајао, већ се све више распиривао, тако су и муслимански ескадрони смрти имали све већу помоћ Запада и арапског свијета.

У току једног минобацачког напада 10. октобра 1994. године када су бојовници са муслиманских положаја у рејону Високог испаили неколицину граната на Илијаш, једна граната је пала поред Игора Кисића, који је на мјесту остао мртав.

На сахрани Игора Кисића дошао је цијели Илиаш, и старо и младо, сви су јецали за својим херојем, дјечаком, који није био чак ни пунољетан, али је храбро стао на браник отаџбине. Војвода Васке је касније изјавио да му је тај дан Игорове сахране био најтежи дан у животу.

Игоров отац Нико је кратко рекао окупљенима: „Гдје је мој син стао ја ћу наставити!“…

ЕКСХУМАЦИЈА

Годину дана касније након сахране, односно након потписивања мировног споразума у Дејтону 21. новембра 1995. године и Илијаш и још пет српских општина око Сарајева су предати муслиманским властима, што је значило својеврсну издају сопственог народа.

У страху од скрнављења гробова многе српске породице су марта 1996. године, кости својих најмилијих ексхумирали и пребацили на Соколац, гдје је сахрањен велики број бораца ВРС. Игорова породица је посмртне остатке свог јединца сахранила у Зворнику, а касније у Бијељину гдје се настанила.

Постхумно је Игор Кисић одликован Орденом Милоша Обилића.

Извор: zlocininadsrbima.com