Часни ветерани у Пионирском парку настављају борбу за своју земљу
Однос према људима, који нису жалили своје животе да би ова земља била слободна и независна говори у каквом је стању данас друштво у Србији. Ратни војни ветерани данима протествују у парку испред Председништва Републике Србије, док власт и медији њихов протест игноришу.
Ветерани, учесници ратова деведесетих година, који су се храбро и часно борили, данас представљају сметњу евроунијатској колонијалној управи. Они су сведоци једног времена када се Србија, једина у постхладноратовском свету отворено супроставила силама Новог светског поретка, у виду САД, ЕУ, НАТО-а и Ватикана, и као такви су непожељна категорија. То што је Србија својим отпором пореметила планове стратега планетарног поретка у настајању, пре свега тиме што је омогућила да незападне геополитичке силе (првенствено Русија), прогледају, наведене силе зла никад неће опростити, и зато смо и сада, у привидном миру, објекат њихових осветничких подухвата.
Да је ово нормална самостална држава, а не западна колонија, она би се с дужним поштовањем односила према онима који су бранили њену слободу и независност. Њихов позитиван пример би стално био истицан кроз образовање и медије, као подстицај младима како треба волети и борити се за своју отаџбину. Према њима би се односили са поштовањем, тако што би бринула о њиховом статусу у друштву, да буду материјално обезбеђени, а инвалиди посебно да буду збринути. Међутим, како се ради по диктату Запада, a на власти су дезертери и страни плаћеници, све је супротно. Врши се ревизија историје, домаћој јавности намеће се став да су Срби лоши, малтене генетски зли, и да због тога морају да буду заслужено кажњени. Притом се ветерани приказују као пробисвети и авантуристи који су чинили пљачке и друге злочине. Истовремено се доносе закони којима се укида категорија ратни војни ветеран. Крајни циљ је у корену спутати било какву жељу за отпором, спровести тотално деморалисање друштва. Таком методом, којом се врши наметање кривице, односно самооптуживање Срба, а правдање злочинаца и издајника, доводи се ова земља на ивицу опстанка.
Посебно, немир и бол узрокује наметање непримереног, погрешног вредновања заслуга. На првом месту, то су доделе ордења и награда онима који издадоше и продадоше отаџбину. Затим, упорно се и смишљено у први план ставља што је тренутно и пролазно, а оно што је вечно и непролазно гура у дубоку позадину. Са највећим почастима, уз присуство великог броја људи и новчане награде дочекују се спортисти, а они који су крварили за своју земљу не помињу се, и принуђени су да своја елементарна права траже протествујући у парку. Док победа или пораз спортиста представљају тренутак радости или туге и ништа више, победа или пораз бораца за слободу земље остављају трајне последице. Просто је непристојно поредити заслуге оних који се својим мишицама и светлим оружјем, не жалећи да положе своје животе, боре за Србију, и оних који се боре у спортским аренама. Без успеха спортиста ова земља може да постоји, али без оних који ће је бранити или су је бранили не може.
Србијо, стиди се! Где сте ви који се радујете спортским успесима, који дочекујете спортисте испод балкона градске скупштине, да подржите ветерана који су вам омогућили да у миру и у својој земљи навијате? Где сте ви спортисти, уметници и сви други да подржите оне који су вам својом жртвом омогућили да остварујете успехе под заставом своје земље? Србијо, зар си заборавила шта су они учинили за све нас и своју отаџбину?
Нису ветерани данас у Пионирском парку да би само себи обезбедили нормалан живот, који свакако заслужују, него пре свега да скрену пажњу успаваним Србима на стање у Србији које нас води у пропаст. То потврђују и њихови захтеви које су упутили онима које воде ову земљу. Они никада нису престајали да се боре за своју земљу, а то чине и данас док чекају испред Председништва да их неко од надлежних прими на разговор. Боре се јер су свесни да ми друге земље осим ове немамо, а ову коју имамо ваља нам бранити! Показују нам како да се понашамо у овом свету лажи и обмана, да никада не одустанемо од борбе за слободну, Светосавску Србију! Сматрам да њихово пожртвовање и истрајности у одбрани своје отаџбине, како у рату тако и данас, треба да буде свима пример шта значи бити искрени родољуб и како се воли отаџбина.
Као човек који је и сам био учесник рата 1999.г. на Косову и Метохији, подржавам моје саборце, часне ветеране, и позивам Србију да стане уз њих. Упамтите Срби, ако не будете бринули о својим ратницима, служићете туђе, односно ако не будете хранили своју војску, хранићете туђу. Зато сви у Пионирски парк, покажимо да поштујемо и ценимо жртву оних који су пали за слободу ове земље и њихових сабораца који су преживели, и чији су представници налазе испред Председништва!
Учинимо што стоји до нас, остало ће Господ дати!
Дана 17.10.2019. године.
Грешни раб Божији
Горан Живковић
