СНОУДЕН ОТКРИО ШОКАНТНЕ ДЕТАЉЕ: Гледали смо вам жене, децу преко екрана, пратили и снимали сваки ваш потез… Не слутите ШТА РАДИ МОБИЛНИ ДОК ЈЕ ИСКЉУЧЕН!

Едвард Џозеф Сноуден је уздрмао свет 2013. године. Након што је радио за ДЕЛЛ, ангажовали су га као хонорарца у ЦИА, а онда је добио увид у строго чуване документе Националне безбедносне агенције (НСА).

Радио је на прислушкивању и праћењу грађана преко компјутерских екрана и телефона. Имао је приступ свим мејловима, СМС-порукама, четовима… и схватио да се најгрубље крши приватност људи, што га је силно разочарало. Одлучио је да неће бити део тог система.

Покушао је прво на то да упозори шефове, али нису на њега обраћали пажњу. А онда је покупио на хиљаде докумената и доказа како тајне службе надзиру обичне грађане и затим дао отказ у НСА у огранку на Хавајима.

Сео је у авион и 20. маја 2013. допутовао у Хонгконг. Десетак дана касније новинарима Глену Гринвалду, Лори Поитрас и Јуену Мекаскилу открио је први пут класификоване документе које је донео са собом и који су били доказ о надзору који над грађанима обављају америчке и британске шпијунске агенције.

Приче и документи ускоро су објављени у Гардијану и Вашингтон посту.

Следила су открића у Шпигелу и Њујорк тајмсу, па је на 30. Сноуденов рођендан, 21. јуна 2013, америчко Министарство правосуђа подигло против њега оптужницу за шпијунажу и крађу владине имовине. САД су му укинуле пасош и почео је лов.

Из Хонгконга одлетео је за Москву и тамо затражио азил. Знао је да би, уколико га ухвате и врате у Америку, могао да проведе у затвору и неколико деценија. Више од месец дана живео је на аеродрому Шереметјево, а онда су му Руси одобрили азил и сад има тамо боравак до 2020. године. У Москви се у међувремену оженио и ту ће живети до даљег.

Kако је рекао новинару Гардијана, има осећај да је непријатељство према њему у САД-у током година спласнуло и да су чак и његови бивши жестоки критичари признали да након тих открића ‘живимо у бољем, слободнијем и сигурнијем свету’.

У мемоарима који су објављени ових дана, под називом „Перманент рекорд“, Сноуден је открио и много неугодних чињеница о самом себи.

„Најгора ствар је кад сам схватио колико сам био наиван и пун поверења и како је то могло да ме претвори у алат система који ће користити моје вештине да би се направила глобална штета. Глобална технолошка заједница, чији сам и ја део, најдуже је била аполитична. Наша историја размишљања је: „Учинићемо свет бољим.“ А онда је сплетом околности схватио шта заправо ради.“

„Морате да знате да сам у почетку радио за ЦИА-у и нисам ни знао за масовни надзор. Тек кад су ме вратили у седиште НСА, одакле сам на крају дао отказ, добио сам задатак да радим с тим алатом за надзор. Дошао је тип који ме подучавао том програму ‘Присм’. Понекад би се вртео на столици и забављао се показујући ми голотињу код циљаних особа. Kад би се појавила на екрану и гола жена оног кога би надзирали, он би задовољно узвикнуо: ‘Бонус!’.“

На питање кад је био преломни тренутак кад је схватио да то више не може да ради, Сноуден каже да је то почео да увиђа постепено.

„Схватио сам да користим алате за масовни надзор. Али све је то било врло апстрактно. И ођедном заправо видите особу која вас гледа кроз екран. Она наравно не зна да те гледа. Али схватате да, док људи с компјутерског екрана нешто читају, ми читамо њих. Требала ми је цела вечност да развијем осећај скепсе и нелагоде. Али једном кад је почело, некако је наставило да се развија јер сте све свеснији. Све више уочавате контрадикцију између оног што вам ваши послодавци говоре и оног што заправо раде.“

Навео је и неколико конкретних примера како је то изгледало, а личило је Орвеловог Великог брата.

„На пример, пратили бисмо рачунар у библиотеци и укључили камеру да стварно посматрамо кориснике. И снимили бисте их и онда снимак спремили у датотеку видеозаписа у случају да касније та особа постане занимљива. Имамо неколико таквих слика из ирачких сајберкафеа. Тако сам некако наишао на снимак једног момка, инжењера негде у југоисточној Азији, који се пријавио за посао на неком универзитету за који се сумњало да је повезан с нуклеарним програмом или сајбер-нападом, не сећам се више. Углавном, увек постоји неко оправдање зашто некога треба снимити. А тај човек је у том тренутку у крилу држао своје дете које је невино куцало по тастатури“, присећа се Сноуден.

„Kако каже, упркос таквом послу, никад није због тога пао у депресију, нити је имао суицидалних мисли. „Не, ово је врло важно рећи. Нисам сада, нити сам икад помислио на самоубиство. Имам филозофски приговор на идеју самоубиства и ако ми се догоди да паднем кроз прозор, можете бити сигурни да сам гурнут.“

На питање зашто је баш сад написао мемоаре, Сноуден одговара: „Зато што мислим да је важније него икад објаснити јавности систем масовног надзора и масовне манипулације. И не могу да објасним како су настали ови системи без објашњења моје улоге у њиховој изградњи.

Зашто нисам објавио раније? Пре четири године Барак Обама је био председник. Пре четири године Бориса Џонсона није било, а АфД (немачка десничарска популистичка странка Алтернатива за Немачку) још је била нека шала. Али сада се више нико не смеје. Kад гледате свет, када гледате растућу поделу друштва, када видите овај нови талас аутократа који се надвија над многим земљама. Политичке и комерцијалне класе схватају да могу да користе технологију како би утицале на свет у таквом обиму какав раније није био могућ. Видимо да су наши политички, правни, социјални системи нападнути“.

У мемоарима је први пут детаљно описао позадину целе афере и оног што га је довело да открије детаље о тајним програмима које су спроводиле америчка НСА и британски Владин централни штаб за комуникације. Ових 18 година од напада 11. септембра, Сноуден описује као „америчко уништење самоуништењем, с објавом тајних политика, тајних закона, тајних судова и тајних ратова“.

Такође упозорава да је „највећа опасност и даље пред нама“.

„Префињена способност вештачке интелигенције, попут препознавања лица и узорака. Надзорна камера опремљена вештачком интелигенцијом није само пука направа за снимање, она би могла да се претвори у нешто попут аутоматизованог полицајца“, каже.

Забринут је да ће се америчка и друге владе уз помоћ великих интернетских компанија кретати према стварању трајних записа свих људи на земљи, бележећи цео њихов свакодневни живот.

„Мислим да је један од највећих проблема у свету шпијунаже што се обавештајни подаци не одвајају од прикривених акција, пропаганде и утицаја. Тајне службе су нам потребне, оне смањују вероватноћу рата. Проблем је када те службе постану сопствена институција која не реагује на жеље законодаваца, креатора политика и јавности, већ је заправо обликују и усмеравају. Увек ће рећи: „Гледајте, ако не знате ово или оно, људи ће умрети’. Али то скоро никада није истина. Морамо зауставити прикупљање података. Ако све време гледате све на свету као опасност, то је заиста проблематично, јер то мења карактер друштва“, рекао је.

На питање да ли је интернет лош алат, Сноуден каже да није, да он функционише изврсно, али за погрешне људе. „Шта данас имамо? Имамо Фејсбук, Гугл, велике центре података у целом свету, а ти момци даљински управљају нашим рачунарима.

Своја питања шаљете Гуглу. Kад тражите прави пут, питате Гугл мапе. Гугл обрађује захтев и враћа вам резултате. Исто је и с препознавањем гласа, Сири, Алекса и осталима. Али данас су телефони енормно способнији него што су некад били. Захтеви су решиви без ослањања на ‘облак’. А како да то учинимо? Тако да све ове могућности можемо почети да премештамо натраг, јер на крају крајева, зашто Гугл мора да зна где идете? Не треба то да знају да би апликација географске карте функционисала. То није истина иако тврде да јесте“, рекао је.

„Погледајте свој мобилни. Можете ли ми рећи шта ради док је екран угашен? Са својим ауторитетом и искуством могу вам рећи да тај телефон комуницира стотине или хиљаде пута сваког минута. Повезује се с огласном мрежом, анализира ваше понашање, праћење ваше локације и тако даље. Главни проблем је што се то догађа без вашег знања и не види се. Претпоставимо да бисте једноставно могли да уклоните икону и све би скривене активности престале, али да ли бисте то учинили? Стално вас терају да одете на овај или онај прозор и притиснете једноставно ‘слажем се’ и онда вам живот постаје бољи. Ако вам то нико други није оспорио, ја ћу“, уверава.

Сноуден се помирио са тим да ће још дуго морати да остане у Русији и да тако планира и своју будућност. Открио је да се оженио партнерком Линдзи Милс пре две године.

Kако је рекао, више би волео да може да живи у САД-у или негде попут Немачке, али у Русији је опуштен и коначно је почео да води мање-више нормалан свакодневни живот. Мање је уплашен него кад је први пут стигао 2013. године, када се осећао усамљено, изоловано и параноично како би на улици могли да га убију амерички агенти који траже одмазду.

„Био сам врло тражена особа. Човек којег тражи најмоћнија влада на свету. Било им је свеједно хоћу ли завршити у затвору или под земљом. Само су хтели да нестанем“, објаснио је.

Више не носи дебеле шалове, шешире и капуте с високо уздигнутом крагном. Опустио се, слободно шета градом, вози се метроом, посећује галерије, изложбе, концерте, гледа балет и дружи се с пријатељима у кафићима и ресторанима.

„Перманент Рекорд“ (Трајни запис), књига која је објављена у уторак у више од 20 земаља, описује како га је посао одвео до најскривенијих тајни ЦИА и НСА, како је бежао у Хонгконг, где се састао тајно с новинарима Гардијана и предао им промеморију.

Документи су открили размере масовног надзора Сједињених Држава, Велике Британије и њихових савезника. Високо је на америчкој листи тражених особа и ако му буде одређен притвор остаће деценијама у затвору.

„Да сам хтео сигуран живот, још бих седео на Хавајима у рају, са женом коју волим, зарађивао огромну плату. Али шта чини живот? Нисмо само оно што мислимо о себи, већ избор који доносимо. Ако не могу да се вратим кући у своју земљу, барем ћу знати да сам је учинио бољом. И без обзира на то што се догоди, то је нешто с чиме могу да живим“, рекао је.

Дотакао се и ситуације с америчким председничким изборима и наводном утицају Русије на Трампову победу.

„Русија је одговорна за много негативних активности у свету, то је напросто тако. Да ли се Русија мешала у изборе? Скоро сигурно. Ипак, мешају ли се Сједињене Државе у изборе? Наравно. Они то раде последњих 50 година. Свака земља већа од Исланда мешаће се у све кључне изборе, а они ће то сваки пут негирати, јер то раде обавештајне службе. То је разлог зашто постоје тајне операције и одреди за утицање, а њихова сврха као инструмента националне моћи, јесте одговорити на једно питање: Kако можемо да утичемо на свет тако да побољшамо наш положај у односу на све остале земље?“, закључује.

Извор: intermagazin.rs