Миланко Шеклер: Србија коју сањам и Србија у којој живим
Слобода човека није у томе да може чинити све што жели,
него у томе да не мора чинити оно што не жели.
Новац који човек има и од кога може живети јесте оружје слободе.
Новац за којим човек трчи јесте оружје ропства.
Жан Жак Русо
Срећни робови су најјачи непријатељи слободе.
Марија фон Ебнер-Ешенбах
Иако имам сасвим довољно животног искуства, и даље верујем у моћ истине и правде а не у моћ новца. Без обзира што знам да је новац моћан, никада се нећу одрећи моралне и духовне вертикале којом управља моћ слободе, моћ правде и моћ истине, а не моћ новца и туђе економије!
Србија коју сањам је Србија коју волим, и баш она убија сваку љубав за Србијом у којој живим! Србија коју сањам била је поносна и слободна и увек је као таква и упркос свему опстајала, а она у којој данас живим никада до сада у читавој историји није постојала!
Србија коју сањам нема ништа заједничко са данашњом Србијом, чврсто везаном у ланце тоталне али лажне слободе!
Србија коју сањам је Србија за коју живим и никада ми није изгледала даље него данас, али у исто време та Србија из мојих снова никада није била ни ближа него што је то данас!
Некада је Србија, иако још увек само кнежевина, иако неупоредиво слабија него ова данас, иако формално још увек део Отоманске империје, имала више независности и суверености него ова данас! Таква Србија није била понижена, већ поносна и снажна и надасве угледна чланица ондашње европске заједнице народа! Таква Србија, иако слаба и са свих страна окружена двема моћним царевинама (Аустро-угарском и Отоманском империјом), 1874. године на састанку у Берну постаје једна од свега 21. земље света које оснивају Светски поштански савез! У таквој вазалној Србији уводи се телеграфски саобраћај 1855. Године, само једанаест година после успостављања првог телеграфског саобраћаја, и то између Вашингтона и Балтимора! Таква вазална Србија још 1866. године приступа Међународном телеграфском савезу света, и то као 17. чланица! Александар Бел конструише први телефон 1875. године да би само 8 година касније (1883. год.) у Београду био обављен први телефонски разговор! Таква вазална и слаба Србија напредак науке и технологије прати у стопу са много развијенијим и слободним земљама!
И баш у ту и такву Србију, иако сиромашну и слабу, хрлили су људи из свих околних држава и царевина јер су се једино у њој могли осећати слободно и бити оно што заиста желе да буду! У тадашњу Србију су долазили и остајали не само обични људи жељни наде за бољим и праведнијим животом, већ и интелектуална и економска елита „поробљених“ суседних народа, поданика поменуте две моћне царевине! Србија је за сваког припадника јужнословенских народа, али и народа других етничких група, била оаза слободе, пријатељска земља, предводник и симбол будућих времена у којима ће слобода правда и истина и њих огреајти!
Србија коју сањам може то бити и данас!
У Србији коју сањам премијер или председник државе не нуде новац људима из опозиције да би престали да се баве политиком! У Србији коју сањам, у оваквом случају тужилаштво и суд би морали да јавно саслушају све стране и установе ко, зашто, и чији новац нуди!
У Србији коју сањам никада се не би могло десити да било чија приватна компанија (па макар била и страна!) буде изнад закона Републике Србије! Закони морају бити исти за све: не можеш затварати мале и нејаке због неиздатог фискалног рачуна а дозвољавати највећима да годинама дугују милионе евра!
Србија коју сањам никада не би могла имати министре одбране који су керамичари, бивши шофери вискох партијских функционера, или људи који нису служили војни рок а који при томе још јавно и недвосмислено лажу! Па зар би ондашња Србија, „слаба и вазална“, икада извојевала своју слободу да су јој министри војни били овакви као што су у Србији данас?!
У Србији коју сањам, место министра војног би (бар у догледно време) било резервисано за неког од бројних одликованих високих војних официра (од пуковника до генерала) са ратним искуством у полседњем сукобу са најјачим војним савезом у историји света! Oбична неука лажовчина и замлата не би могла ни да везује пертле тим доказаним херојима и патриотама!
У Србији коју сањам не би се никада могло десити да нам било ко намеће за премијера особу која нема адекватну образовање и стручно и професионално знање и искуство, па макар та особа била и жена, и страни држављанин, и потенцијални сарадник страних обавештајних служби, и уз то и припадник геј заједнице, или чак и све то заједно!
У Србији коју сањам никада нико не би могао да мења свест читавог народа, и то онако како њему одговара, а да се тај исти народ о тој потенцијалној промени не пита нити у томе добровољно учествује!
У Србији коју сањам радило би се у складу са православном, а не протестантском, радном етиком!
У Србији коју сањам ниједан бивши страни амбасадор, па макар био и представник најјаче силе света, на пример САД-а, не би могао да објашњава и коментарише поступке и сарадњу државе Србије са другом најјачом силом света, и да уз то објашњава како је сигуран да некадашњи „владар Србије Тито“ то никада не би дозволио, вређајући на тај начин и Србију и њен народ!
У Србији коју сањеам никада се најплодније пољопривредно земљиште не би делило и поклањало Арапима (који се никада нису ни бавили пољопривредном производњим у овим климатским подручјима) или Немцима, или било коме другоме, поред оволико домаћих пољопривредника спремних да плате закуп држави и запосле себе и своје комшије!
Цинизам је своје врсте да је некадашњи мудри и велики владар Србије књаз Милош (кога цинично помиње садашњи књаз!) отимао и куповао земљишне поседе од турских освајача и потом ту исту земљу делио српским сељацима како би могли да буду независни и слободни! Цинизам је своје врсте и то што је тим чином књаз Милош створио услове за будући развој праве народне демократије јер демократски избори имају смисла само ако гласају слободни и независни људи а не обична робовска радна снага и обични потрошачи! Данас, непуних 200 година касније, ту исту земљу коју је књаз Милош као највиши представник власти поклањао српским сељацима (иако су му истакнуте српске војводе тражиле да они треба да добију те бивше турске поседе и уз то приде да добију и српску рају да наставе да им обрађују ту земљу као њихово робље и власништо, исто онако као што је било за времена турака), данашње власти поклањају странцима уз образложење „да ће нам они показати како се та земља модерно обрађује“! Ако је проблем у незнању, зар држава није могла довести најбоље познаваоце обраде земље на целом свету и платити им да спроведу обуку „неспособног и глупог“ народа у Србији, а не да им се за ту „обуку“ мора да поклони српска земља коју су српски сељаци заливали крвљу док су је ослобађали!
Србија коју сањам се не боји да учини било шта што је у интересу Србије и њених грађана!
Србија коју сањам је увек на страни правде, истине и слободе, без обзира о чијој се правди истини и слободи ради!
Србија коју сањам се никада не би „прикључила“ било којим војним савезима како би могла да иде по свету и у друштву много моћнијих и силнијих „тлачи“ и убија туђ народ у њиховој сопственој земљи, и све то због интереса оних моћника! Србија коју сањам увек би била на страни правде, истине и слободе!
Србија коју сањам никада не би пропустила прилику да се јавно и званично огласи и побуни против било које неправде, неистине и ропства!
Србија коју сањам храбро би стала на чело и постала дом и прибежиште за све оне којима се ускраћује људско достојанство у сопственој домовини, без обзира на националну и верску припадност и без обзира на домовину њихову! Србија коју сањам би била мајка за сваког правдољубивог и истинољубивог човека жељног праве слободе! Србија коју сањам је већ једном то и била (на размеђу 19. и 20. века) када су у њу хрлили сви потлачени из околних моћних и великих империја (Турске, Аустроугарске, Немачке).
Србија коју сањам је земља којом владају најобразованији, најспособнији и најбољи, а не земља којом владају полтрони, улизице, лопови, необразовани и неспособни!
Србија коју сањам није замља у којој власт служи да улепша стварност пред народом, већ земља у којој власт стварношћу улепшава живот народу!
Србија коју сањам није колонија, већ слободна земља!
Србија коју сањам је земља која нуди слободу, правду и истину сваком свом грађанину, али и сваком оном ко то не може да има у сопственој домовини!
Србија коју сањам води рачуна и штити интерес не само сваког Србина у региону и окружењу, већ и сваког човека, без обзира на националност и веру!
Србија коју сањам је она иста стара добра Србија у коју су због истине слободе и правде дошли Матија Бан а (Србин католик из Дубровника по коме Баново брдо носи име. Мало је познато да је он сковао српску нову реч „четник“ за српског борца-герилца и то још 1848. године у време грађанских револуција широм Европе) Јосиф Панчић (Хрват из Загреба који је у тој истој Србији нашо своју праву домовину и у којој је слободно радио и чак постао први председник њене новостворене Српске Краљевске Академије Наука и Уметности садашња САНУ), Тин Ујевић, велики хрватски песник (који се преселио у Београд да би дисао „слободан зрак“), Иван Мештровић, Хрват из Славоније који је налазећи инспирацију у српским народним јуначким песмама занавјек овековечио многобројне српске народне јунаке (Краљевића Марка, Милоша Обилића, Срђу Злопоглеђу идр.), потом браћа Паул и Евгеније Штурм из Немачке (који долазе да помогну ослобађање Србије од Турске остајући заувек у Србији где временом прелазе на православље и мењају имена па су код нас познатији као Павле и Евгеније Јуришић Штурм, Систакнути генерали и оснивачи нове српске војске), Константин Јиричек, Словак који је живот посветио изучавању и писању историје Срба и Србије, Ђорђе Вајферт, немачки индустријалац који долази у новоуспостављену кнежевину Србију и одмах се укључује у јавни живот Србије, поклањајући велики део свог богаства држави Србији као и народу кроз разне добротворне фондове (као добровољац у српско-турском рату 1876-78 добија орден за храброст са којим је тражио да буде и сахрањен, а једну од највећих светских нумизматичких колекција оног времена поклања Универзитету у Београду). Уз поменуте свима познате личности, у ондашњу Србију, Србију коју и данас сањам, дошли су и многи други непознати људи који су у њу уградили своје судбине, изграђујући Србију као своју нову модерну и савремену домовину.
То је Србија коју сањам, то је Србија која има будућност, то је Србија у којој би била част и понос живети и радити и данас као и онда!
Србија је данас дочекала да, као и свака колонија, из свог сиромашног буџета даје огроман новац странцима да би јој запослили људе! Волео бих када би неко у данашњој Србији изнео податке о томе колико „страних инвеститора“, који су узели субвенције из државног буџета за новоотворена радна места, након истека рока гаси своје компаније и заувек одлази! Званични подаци говоре да је таквих преко 70%! Може ли нам данашња власт објаснити каквог онда то има смисла?!
Србија коју сањам је Србија која храбро стоји на челу слободарских тежњи свих народа Балкана! Србија коју сањам никада не сме да буде лидер „колонијалног послушничког и поданичког“ духа који тренутно влада Балканом, како у њој тако и у свим околним земљама! Србија, ако хоће и жели да нађе своју изгубљену душ,у треба и мора представљати несаломиву тврђаву истине, слободе, независности и правде за сваког човека који живи на поробљеном Балкану!
Србија коју сањам мора поново бити инспирација и надахнуће сваког правдољубивог и слободољибљивог човека, не само Балкана већ Европе! У Србији и њеној држави морају поново засијати највеће моралне вредности!
Србија, земља коју сањам, није земља која у свом главном граду диже стотинама метара високе јарболе, и то само да да би наводно изградила „култ заставе“, као да га нема! Драга господо, безидејни творци овог сулудог „јарбол“ пројекта, треба да знате и да добро запамтите да у данашњем свету то раде само оне новоосноване земље које немају никакву историјску основу за свој настанак, никакву заједничку и метафизичку уједињујућу снагу која би представљала било какав „виши смисао заједничког постојања“ становништва које је насељено на одређеној географској територији! Зато такве „гигантске јарболе“ и подижу само новоосноване земље на југу некадашњег СССР-а (Азербејџан, Таџикистан, Туркеменистан идр.) које никада нису прошле кроз периоде националног буђења и романтизма (националних револуција) односно кроз формирања сосптвеног националног идентитета и духа јединства нације који су у Европи (као и Србији) завршени још током деветнаестог века. Исти такав проблем са стварањем јасно дефинисаног националног идентитета имају и све новоосноване земље Персијског залива (Бахреин, Уједињени Арапски Емирати, Катар, Кувајт итд.) које су и формиране само жељом великих сила а не жељом народа који живи на тим подручјима – и то све само зато да би им велике силе лакше „отимале“ оно једино што имају – нафту! Зато те земље са нејасним националним идентитом, без икаквих посебних националних митова и аутентичних језика и културе, покушавају таквим „јарболима“ да наметну дух јединства и „култ заставе“ који никада нису ни имали!
Зар Србија са својом богатом историјом и традицијом и државом која сеже до средњег века, има исте потребе за јачањем националног идентитета као Кувајт (настао 1961. године), Уједињени Арапски Емирати (настали 1971. Године), Катар (настао 1971. године) или Казахстан и Туркменистан (настали 1991. Године)!? Да ли ту има ишта да се додатно објашњава творцима идеје „великог јарбола“!?
Нама много ближи пример недостатка култа заставе су заставе Косова и БиХ а и Војводине! Па погледајте само визуелну сличност тих застава са заставом ЕУ и све ће вам бити јасно! Када ће и ко бити спреман да гине за те плаво-жуте крпе?!
Јулије Цезар је говорио: „Лако можеш наћи човека који ће да убије некога за новац, али никада нећеш наћи човека који ће да погине за новац!“
Србија коју сањам не гради култове на силу по жељи свога господара, већ негује и одржава оне култове и митове које већ има: Марка Краљевића, Милоша Обилића, Хајдук Вељка, Цара Лазара, Косовског боја, великих битака Првог светског рата итд.!
Србија коју сањам биће када тад Србија у којој живим!
Извор: facebookreporter.org
