ЕвроУнијски пут Србије у Пакао под паролом: Смрт Породици- Смрт Нацији…

уторак, 01. 10. 2019. Kefalo

УВОДНА РЕЧ АУТОРА: Овај текст сам написао пре више од седам година, у време Тадићеве „жутократије“. Тада сам предвидео да Србији- после „данка у крви“ који се огледао и срамној „сечи србских кнезова“ и њиховом веле-издајничком испоручивању окупационом НАТО суду у Хагу- следи „данак у србској нејачи“, која ће масовно бити отимана од родитеља и хранитеља и давана или продавана (пара)државним корумпираним институцијама и белосветским первертима.

Данас, у време Вучићеве „шиптократије“- која је на свом издајничком и атроцијском путу у Евроунијску Бестрагију сатире традиционалну и породичну Србију, и у много чему је надмашила и вишестурко премашила претходну жуто-досовску петоколонашку политику- сва та предвиђања, не само да се остварују, већ попримају стравичне размере…

Бахата (каба)дахијска власт са „бриселским ферманом“ у руци, упада у србске домове и под исконструисаним изговорима, отима србску нејач од биолошких родитеља или посвећених „хранитеља“ (који су напуштеној и често злостављаној сирочади удахнули нови живот). То углавном раде под изговором да системски осиромашени, и економски и социјално угњетавани родитељи немају „материјална средства“ да се старају о својој деци (занемарујући најважније „емотивно и духовно богатство“ који постоји између правих родитеља и посвећених старатеља и њихове деце) или то раде под изговором, који су претходно легално санкционисали, да родитељи одбијају да изложе своју децу државним (читај евроунијски спонзорисаним) вакцинама сумњивог квалитета и доказаним здравствено-штетним ефектима.

Цео тај систем може да се дефинише и само једном просто проширеном метафоричном реченицом: „У Србији се данас, у изведби римско-конзуларних власти и под надзором бриселског Калигуле, спроводи убрзана Еутаназија Србске породице и Духовни геноцид над Србском нацијом„…

…А већ више пута, у недавној прошлости, сам упозоравао на историјски „верификовану чињеницу“- Да се нације углавном опорављају од физичких геноцида, али да након духовних и културних геноцида оне нестају…

Сада је на нама- или да се помиримо са том чињеницом нестанка, прво наше традиционалне породице и културе, а потом и нестанка наше (једне од најстаријих европских) нације. Знам да ће се многи, поевроунијаћени глобализовани и већ десрбизовани, „хедонизовани грађани“ Србије помирити са таквом судбином, задовољни биолошким опстанком и мрвицама са бриселске трпезе, чак и по цену губитка властитог рода и порода.

…Ова порука није намењена њима, већ оним другим „који нису волови и не трпе јарам“ и који првенство дају „храни за душу“ а тек онда „храни за гушу“…

ФБР оснивач и уредник М. Новаковић, 20 децембра 2017

Тадићев министар „за људска права“ Светозар Чиплић, на челу хомосексуалне параде 2009, док му „београдски педери“ изнад главе држе терористички натпис „Смрт (србској) Држави“…

ДАНАК У КРВИ (извод)

ШТА ЈЕ СЛЕДЕЋЕ: ДАНАК У СРПСКОЈ НЕЈАЧИ– Паралела која нарочито пада у очи, између нас Срба и Северно-Америчких индијанаца: Јесте готово идентичан процес, у коме смо систематски излагани западним вредностима, које нам се у задње време намећу чак и у форми законских норми, и које су у супротности са нашим традиционалним вредностима- Систематски осиромашивани, да би евентуално били доведени у ситуацију да не можемо да опстанемо као „своји на своме“; И потом завршили као ретке звери у резерватима, онемогућени да се бринемо не само о себи самима, већ и о своме потомству…

Северно-Амерички индијанци су наравно већ прошли кроз све ове горње фазе „наметања западних цивилизацијских норми“. Једна од најболнијих, која својим безбројним аферама, ових дана потреса канадску друштвену и легалну сцену, је државна отимачина индијанске деце од родитеља на незапамћеној размери, да би та деца завршила у разним државним резиденцијалним школама и интернатима, углавном под католичком црквеном управом.

Тај процес одузимања деце од осиромашених индијанских родитеља је спроведен под притекстом заштите права те деце, пошто њихови родитељи који су претходно протерани са својих вековних огњишта, и систематски осиромашавани, нису наравно били у стању да тој деци приуште стандард „беле деце“ англо-франкофонских колонизатора.

У тим државним институцијама су скоро сва деца, преко 90%, физички и сексуално злостављана, што је резултирало у трајне и тешке менталне последице код десетина хиљада углавном млађих људи, који вероватно никада неће моћи да се потпуно опораве од тих страшних траума и врате нормалном животу…

ЋУТАЊЕМ, ДОБРОВОЉНО ПРЕДАЈЕМО СВОЈЕ ДЕЦУ У ЕВРОАТЛАНТСКО „БЕЛО РОБЉЕ“– Ако се држимо оне народне „будала се учи на својим грешкама, а паметан на туђима“, онда би било наивно са наше стране да верујемо да амерички спонзори ове „жуте демократије“ у Србији, имају за нас боље планове, него што су имали за своје држављане- етничке индијанце, за које можемо да видимо каква их је судбина снашла из горњег примера; И свакако би било наивно поверовати, да ће у њиховој (евроатлантској) визији колонизованог Балкана нама Србима припасти боља судбина него несрећних северно-америчких индијанаца.

Волео бих да нисам у праву, али једна сцена са режимске „параде поноса“ 10-ог Октобра 2010, ми је пала у очи: Сцена у којој један „несрећан“родитељ добровољно доводи своје предшколско дете да учествује у тој процесији срама, окружено разним белосветским педофилима и первертима.

Шта је онда следеће на репертоару ове безбожничке владе и „покераша“ Бориса, организовано довођење и подвођење наше предшколске и школске деце на следеће параде срама белосветским первертима; Отимање деце и њихов смештај у српске варијанте резиденцијалних интерната под надзором поунијаћене, или још горе, можда покатоличене Српске цркве….

Миодраг Новаковић

ДАНАК У КРВИ

31 октобар 2010 (3 мај 2013- 20 децембар 2017) СРБски ФБРепортер

СЛАВНЕ СРПСКЕ ГЛАВЕ ЗА ПРАЗНЕ СРПСКЕ СТОМАКЕ

Истог дана, када је „слетео“ у Крагујевац и гладним радницима поручио да се „стрпе још мало и биће пара и за њих“, српски председник Борис Тадић је отворио међународну сезону лова на два задња „капитална“ хашка бегунца: славног ђенерала Ратка Младића и мање славног Горана Хаџића.

Према „слави“, попут искусног накупца на пијаци, одредио им је и откупну цену по глави: Младићева глава 10 милиона евра, Хаџићева само један. Две српске главе за 11 милиона евра, пара из државног буџета, и то истих оних пара које је претходно „отео“ крагујевачким радницима, а онда им цинично поручио да се „стрпе“.

Но пошто овај „наш“ председник ништа не ради случајно, као што нити државничке грешке не чини случајно, одмах сам посумњао да ова „крвава трговина“ (или Данак у Крви, како сам насловио ово штиво) има своју „трговачку позадину“ и да су тих 11 милиона евра у његовом извитопереном пројевропском мозгу „добар“ улог у судбоносној партији покера- партији која ће одредити његову и вероватно запечатити нашу судбину.

Уосталом очигледно је да је и сама Европа, која грца у својим економским недаћама, уморна од куповања социјалног мира у Србији, и да бриселска славина полако, али сигурно пресушује. „наш“ председник добро зна да се у тој задњој партији „покера“ игра на све или нипта; И зато су он и његов режим „који се ничега не гади“ (нарочито не прљавог Западног новца) решили да одиграју ту „крваву“ партију ако треба и до Последњег Србина.

Тешко ми је да себе „увучем“ у његову менталну љуштуру, и да докучим какве се све калкулације врте у глави „покераша“ Бориса, али ових дана када је свима, па вероватно и њему самом јасно, да је у држави Србији почело „и тло да му измиче под ногама“- Прилично сам сигуран да „покераш“ Борис и његов режим „који се ничега не гади“ не спавају мирно. Уосталом Румунија је сувише близу, да им се по глави не би даноноћно мотао „румунски сценарио“, у коме хорде гладних крагујевачких радника јуришају на Дедиње решене, и да у Брисел уместо славних Српских глава, пошаљу неке друге, мање славне, и још мање Српске…

Што год да је, не бих волео да сам у кожи покераша Бориса; Јер ових дана у Србији његова кожа никада није била јевтинија, а кожа славног Ђенерала Младића никад скупља!

——————————————————

СРПСКИ „ИНДИЈАНСКИ“ РЕЗЕРВАТИ НА „ЈЕВРОПСКИ“ НАЧИН

Путујући по Западу, а нарочито Северној Америци, имао сам шансу да сагледам живот онакав какав нама НЕЋЕ следовати једног дана када (упућени кажу на „свети никад“) постанемо (не)равноправни чланови Европске Уније. Ово „НЕЋЕ“ сам намерно написао великим словима да бих распршио илузију код необавештених грађана који наивно верују да је Европска Унија заједница равноправних народа и да нама следује нордијски европски стандард (упућени тврде „румунско-бугарски“, али још „црња“ варијанта).

Неки образовани и обавештени западњаци су ми саветовали да ако желим да видим какав је „капиталистичи“ начин живота намењен нама балканцима, треба да се „спустим ниже“ до Јужне Америке и погледам разне јевтине копије „америчке демократије“; У којима постоји „све“ осим демократије и благостања, бар не за обичан народ. Уосталом за оне који знају како западна демократија функционише, то је сасвим разумљиво.

На Западу новац одређује све, цивилизацијске норме, ниво „демократије“, и благостање; А самим тим и социјални мир се купује парама, док у Јужној Америци, бар у земљама под америчким протекторатом, тог новца и за такве сврхе једноставно нема; Само корупција, војне хунте, одреди смрти и крвави деценијски грађански ратови- Све по старој Римској формули „завади па владај“…

Дакле оног момента кад тај новац пресуши, нема више демократије, нема више благостања, нема цивилизацијских норми- Сећате се катастрофалног тајфуна и поплаве Њу Орлеанса, када су се, за свега пар седмица недостатка новца, хране, и реда и закона, припадници „највеће демократије на свету“ изродили у хорде пљачкаша, убица и главосека. Дакле најбољи пример за то су саме САД, империја на „самртничкој постељи“, која покушава да купи време попут „хроничног алкохоличара“, срљајући попут очајника из једног у други, унапред изгубљени рат и остављајући иза себе само трагове крви и пустоши.

Крстарећи америчким државама и Канадом, било ми је готово немогуће да не повучем паралелу између Српског народа и Северно Америчких индијанаца, бар у контексту ове садашње западњачке колонизације Балкана. И једни и други смо историјски платили тешку цену свом независном и слободољубивом менталитету и „неспособности“ да се повијемо пред моћнима. Као што је познато европски „конквистадори“ и америчка „демократија“ су ставили тачку на „индијанско питање“, сводећи их на безначајан број и инкарсерирајући их у резервате (попут ретких животиња у зоолошки врт) где су стављени под „државну заштиту“.

—————————————————-

СТВАРАЊЕ „РОМСКЕ ДРЖАВЕ“ У СРЦУ СРБИЈЕ…

Бојим се да је то управо план Западних моћника и њихових „друго-србијанских“ серваната, попут „покераша“ Бориса, да и нас Србе стрпају у резервате. Тај план се управо одвија пред нашим очима, и то у виду такозване регионализације Србије. Као што смо уосталом и чули ових дана из уста „најнегадљивијег“ припадника режима „коме се ништа не гади“ назочног Министра Динкића.

Ако се све то сагледа у контексту режимског напуштања принципа територијалне неповредивости државе Србије, прећутне интернационализације непостојећег проблема Рашке, режимског толерисања „војвођанског државног удара“ и многих будућих жаришта која ће неминовно настати „регионализацијом“ Србије…

…Онда је очигледно да је позадина свега тога ДеСрбизација саме Србије. Ако је неко пажљиво пратио речи (и читао између редова) горе споменутог Динкића, који тврди да је сама Европска Унија више скуп региона него држава (што је наравно ноторна лаж) и посредно имплицира да ће у новом Европском поретку региони доносити одлуке и имати многе ингеренције, које су до сада биле стриктно у домену државе…

…Схватиће да је улога такве регионализације уствари: не децентрализација и расподела економске моћи Српске државе, већ разбијање српског национа, и практично свођење Срба на националну мањину у властитој држави. Или у овом горњем „америчком контексту“, боље речено: стављање Срба у „индијанске“ резервате.

Недавно је Руски Фонд Стратешке Културе писао на ту тему, са посебним нагласком на решавање „ромског питања“ на уштрб Српске нације. По магистру Искендерову, већ дуже време су у оптицају планови за трајно решење ромског питања у Европи, који су постали (зна се зашто) права напаст за ЕвроУнијске државе (нарочито од пријема Румуније у ЕУ), резултирајући у отворено етничко чишћење рома из неких „најцивилизованијих“ европских држава; Што је све наравно резултирало у светску осуду тих аката репресије, који су на нашим тв екранима неодољиво подсећали на сцене Холокауста европских жидова у Другом светском рату.

У тим плановима је кључни елемент регионализација Србије, у којој (ако се оствари) једина убедљиво већинска Српска регија би била такозвана Нишка регија, која би обухватала Поморавље и део Шумадије. Пошто би, по министру Динкићу, регије преузеле многе ингеренције државе, што значи и директне преговоре са чланицама ЕУ, онда би било лако са локалним властима (које не би имале обавезу да штите уставни и национални интерес Србије) испословати, уз одређене финансијске „стимулације“, масовну релокацију рома у тзв. Нишки регион; Који би практично постао (на радост „браће цигана“) ромска „држава“ у срцу Србије, са главним градом Нишом.

Наравно у таквом окружењу би дошло до новог егзодуса Срба из те нове „убедљиво већинске Српске регије, и сви они који не би успели да се дочепају влажних београдских подрума- придружили би се Српској дијаспори широм света, која је иначе, већ и сада „национално“ јача од своје (друго)србијанске“ матице.

Тако би Брисел и Вашингтон могли да ставе тачку на Српско питање и да евентуално (вероватно на „свети никад“) дозволе „обезсрбљеној“ Србији да и званично постане ЕУ чланица (читај „нова балканска слушкиња“). Српска мањина у држави Србији би онда попут Северно-Америчких индијанаца била смештена под државну „заштиту“ у резервате. Нешто слично судбини која је снашла нашу Српску браћу под шиптарском и хрватском окупацијом.

———————————————————

ШТА ЈЕ СЛЕДЕЋЕ: ДАНАК У СРПСКОЈ НЕЈАЧИ

Паралела која нарочито пада у очи, између нас Срба и Северно-Америчких индијанаца: Јесте готово идентичан процес, у коме смо систематски излагани западним вредностима, које нам се у задње време намећу чак и у форми законских норми, и које су у супротности са нашим традиционалним вредностима- Систематски осиромашивани, да би евентуално били доведени у ситуацију да не можемо да опстанемо као „своји на своме“; И потом завршили као ретке звери у резерватима, онемогућени да се бринемо не само о себи самима, већ и о своме потомству…

У мом разговору са „поглавицом“ једног индијанског племена, он ми је изнео његову теорију да је цела позадина увођења институција резиденцијалних школа и интерната, била у ствари конспирација АнглоФранкофонских педофила и перверта да на тај начин дођу до сексуалног робља у виду индијанске деце. Таква његова тврдња, у контексту систематичности и размера злостављања индијанске деце, делује прилично убедљиво.

————————————-

ЋУТАЊЕМ, ДОБРОВОЉНО ПРЕДАЈЕМО СВОЈЕ ДЕЦУ У ЕВРОАТЛАНТСКО „БЕЛО РОБЉЕ“….

Ако се држимо оне народне „будала се учи на својим грешкама, а паметан на туђима“, онда би било наивно са наше стране да верујемо да амерички спонзори ове „жуте демократије“ у Србији, имају за нас боље планове, него што су имали за своје држављане- етничке индијанце, за које можемо да видимо каква их је судбина снашла из горњег примера; И свакако би било наивно поверовати, да ће у њиховој (евроатлантској) визији колонизованог Балкана нама Србима припасти боља судбина него несрећних северно-америчких индијанаца.

Што год да је на репертоару овог режима „који се ничега не гади“, биће то ипак само „рачун без крчмара“, јер на крају крајева, иако постоје многе „паралеле“, ипак ми Срби нисмо индијанци.

Убеђен сам да ћемо то и овај пут и доказати и показати целом свету!

Извор: facebookreporter.org